BBC

Američki izbori za Kongres: Šest razloga zašto je ishod važan za čitav svet

A voter casts her ballot with her child in Alexandria, Virginia

Getty Images

Američki izbori za Kongres su važno pitanje.

Na ovim izborima, u ponudi je svako poslaničko mesto u Predstavničkom domu, trećina mesta u Senatu i hiljade državnih zakonodavnih i izvršnih službi.

Ovi „izbori sredine mandata“, kao što im samo ime govori, održavaju se na polovini predsedničkog mandata i iako se ime Džozefa Bajdena ne nalazi na izbornoj listi, glasanje će u velikoj meri odrediti šta on može da uradi za poslednje dve godine mandata.

Neprijateljski nastrojen Kongres ozbiljno otežava predsedniku donošenje zakona ili predlaganje važnih kandidatura, poput onih za sudije Vrhovnog suda.

Ali ovi izbori imaju i posledice koje sežu mnogo dalje od SAD, a 2022. oni privlače još više pažnje nego ranije.

„Ljudi iz čitavog sveta prate politiku u SAD zato što je važno za ono što Amerika radi van sopstvenih granica“, kaže za BBC Lesli Vindžamuri, direktorka Programa za SAD i Amerike londonskog političkog instituta Četam haus.

„Ovi izbori su važniji od većine zato što demokratski i republikanski kandidati imaju dijametralno suprotne stavove o mnogim fundamentalnim pitanjima“, kaže ona.

Evo šta će sve biti ulog 8. novembra:

Abortus

Placards showing opposing views on abortion are displayed in a 2021 demonstration in front of the US Supreme Court in Washington

Getty Images

„Ovo su najvažniji izbori za Amerikanke od pamtiveka“, kaže Jasmin Rađi, iransko-američka aktivistkinja iz napredne političke organizacije Sving left.

Rađi, bivša direktorka Planiranog roditeljstva, nevladine organizacije koja se zalaže za niz pitanja poput pristupa abortusu, upozorava da će se na izbornoj listi voditi bitka „protiv ekstremista koji rade na tome da unazade naša reproduktivna prava“.

U junu je američki Vrhovni sud ukinuo odluku iz 1973. poznatu kao Ro protiv Vejda koja je ozakonila abortus za trudnice u prva tri meseca trudnoće.

Odluka Vrhovnog suda otvorila je vrata pojedinačnim saveznim državama da zabrane ili u velikoj meri ograniče pristup prekidu trudnoće – od tada je to učinilo njih 13.

To je abortus učinilo ključnim pitanjem u predizbornim kampanjama državnih guvernera za izbore sredine mandata.

Ankete uporno pokazuju da su republikanski glasači mnogo skloniji glasanju u korist ograničavanja ili ukidanja pristupa abortusu od demokrata.

Osmog novembra će se glasati za 36 guvernerskih položaja.

Amerikanci će u četiri države (Kalifornija, Kentaki, Montana i Vermont) zapravo na izborima sredine mandata glasati o predlozima zakona o abortusu koji ili ograničavaju ili garantuju postupak.

„Sloboda je konkretno ugrožena što se tiče reproduktivnih sloboda. Ako demokrate izgube guvernerske trke u državama kao što su Mičigen, Arizona ili Viksonsin, abortus bi bukvalno mogao preko noći da postane nezakonit“, kaže Rađi.

„A ako demokrate izgube Kongres, republikanci u Predstavničkom domu već planiraju da predlože zabranu abortusa u čitavoj zemlji.“

Što se tiče abortusa, kao i mnogih drugih pitanja, ono što se dešava u SAD može da bude indikativno za globalne trendove ili čak utiče na njih.

„SAD su jedna od najvećih demokratija na svetu, tako da odluke koje se tamo donesu utiču na ostatak sveta“, objašnjava za BBC Luiz Četkuti, politička analitičarka u pariskoj stručnoj grupi Institut Montenj.

Ukrajina

A Ukrainian woman in uniform is seen at a drill with other soldiers

Getty Images

Američka pomoć Ukrajini posle ruske invazije pitanje je koje je ujedinilo demokrate i republikance, naročito u Kongresu, gde su paketi pomoći dobijali ubedljivu podršku obe stranke.

Doktorka Vindžamuri veruje da je spoljna politika retka oblast u kojoj su demokrate i republikanci više na istoj strani nego podeljeni kad su u pitanju ključna pitanja.

Međutim, postoje znaci da bi ovaj ujedinjeni stav uskoro mogao da se promeni.

Predsednik Bajden javno je izrazio zabrinutost šta će se desiti sa budućom pomoći Ukrajini ukoliko republikanci steknu kontrolu nad Kongresom.

Republikanski lider u Predstavničkom domu Kevin Mekarati ranije je izjavio za političku internet stranicu Pančboul njuz da Kongres neće ispisivati „blanko čekove Ukrajini“ ako njegova stranka trijumfuje.

„Moraćemo da vidimo šta će se dešavati sa politikom prema Ukrajini, naročito mimo vojne pomoći“, kaže za BBC doktor Piter Fin, politički naučnik sa londonskog Univerziteta Kingston.

Spoljna politika je oblast u kojoj izvršna vlast ima značajnu kontrolu, ali ako republikanci pobede demokrate sa tankom većinom od osam mesta u donjem domu, Bajdenova podrška Kijevu mogla bi da naiđe na otpor.

Klimatske promene

A thermoelectric plant in the US state of New Jersey

Getty Images

Predsednički mandat Džozefa Bajdena ne može biti različitiji u odnosu na mandat Donalda Trampa kad je u pitanju pristup klimatskim promenama.

Dok je njegov prethodnik poništavao međunarodne sporazume o ublažavanju posledica klimatskih promena kao što je Pariski sporazum, aktuelni stanovnik Bele kuće usvojio je revolucionarni zakon za rešavanje klimatske krize.

„Nema sumnje da republikanci u svojim redovima imaju veliki broj negatora klimatskih promena“, kaže doktorka Vindžamuri.

„Vrlo je verovatno da će blokirati zakone koji se bave klimom, pogotovo ako puno koštaju.“

SAD je drugi najveći emiter gasova efekta staklene bašte, a ispred njih se nalazi samo Kina.

Imigracija

A young black child sits at a migrant camp near the US-Mexico border

Getty Images

Jedno od pitanja koje najviše polarizuje Amerikance je imigracija, naročito duž partijskih linija.

Dvoje od troje republikanskih glasača, dvaput više od demokrata, ocenjuje pitanje imigracije kao „veoma važno“, prema poslednjim rezultatima istraživačkog instituta Pju Riserč.

Oštra razlika u stavovima između pristalica dve glavne političke stranke verovatno će za posledicu imati inicijativu za mnogo strožu politiku prema imigraciji ako republikanci pobede 8. novembra.

„Svakako će se mnogo više raspravljati o imigraciji ako republikanci osvoje više glasova“, kaže doktor Fin.

Trampov povratak

A Trump supporter dressed as Superman and wearing a mask with the face of the former president

Getty Images

Izbori 2022. odigravaju se u posebno polarizujućem trenutku u američkoj političkoj istoriji, obeleženom Trampovim neosnovanim tvrdnjama da su predsednički izbori 2020. „pokradeni“.

Bivši šef države je i dalje izuzetno uticajna ličnost među republikancima.

„Tramp ima ambicije da se ponovo kandiduje za predsednika 2024, tako da je učinak kandidata koje on podržava prilično važan za taj plan“, tvrdi doktor Fin.

„Ovi izbori su i o njemu.“

Ispit za američku demokratiju

Trump supporters storming the Capitol on 6 January 2021

BBC

Ovo će biti prvi izbori posle nereda na Kapitolu iz januara 2021, kada su Trampove pristalice upale u Kongres u pokušaju da spreče potvrdu izborne pobede Džozefa Bajdena.

„Kad se sve sabere i oduzme, ovi izbori su zapravo o demokratiji u SAD, o tome da li će ona nastaviti da funkcioniše, da li izbori mogu da se održavaju slobodno i fer“, tvrdi doktorka Vindžamuri.

Luiz Četkuti ističe da je većina od stotina kandidata podržanih od Trampa ponovila opovrgnuti argument da je bivši predsednik pobedio na izborima 2020, a ne Bajden.

„Poslednjih godina smo doživeli uspon anti-demokratskih kandidata širom sveta i biće značajno ako veliki broj negatora izbornih rezultata dođe na vlast“, dodaje ona.

Kažnjavanje predsednika

US President Joe Biden at a campaigning event in Pennsylvania

Getty Images

Od 1946, partija aktuelnog predsednika maltene je bez izuzetka prolazila loše na izborima sredine mandata, naročito ako je procenat podrške predsedniku na vlasti bio u opadanju.

U Bajdenovom slučaju, širok dijapazon anketa pokazuje da samo 40 odsto Amerikanca pozitivno ocenjuje njegov dosadašnji učinak.

Američka internet stranica FiveThirtyEight, specijalizovana za praćenje anketa, projektovala je da će Republikanska stranka preuzeti većinu od demokrata u Predstavničkom domu, ali isto tako predviđa pobedu demokrata u Senatu.

Zadržavanje Senata zaista je važno za predsednika zato što, na primer, gornji dom odobrava nominacije za položaje u vladi i sudije Vrhovnog suda.

Takođe, senatori imaju šestogodišnje mandate, za razliku od dvogodišnjih za poslanike u Predstavničkom domu.

Ali kontrola nad Predstavničkim domom bi omogućila republikancima da umnogome otežaju demokratskom predsedniku usvajanje važnih zakona.

Ona bi takođe republikancima dala moć da raspuste odbor koji trenutno vodi istragu o napadima na Kapitol i čak bi mogli da pokrenu vlastite istrage o Bajdenu ili drugim demokratama.

Dakle, ako se promeni prevlast u Predstavničkom domu, to bi suštinski moglo da promeni odnos snaga u Vašingtonu i u ogromnoj meri utiče na to kakav odnos će SAD imati sa ostatkom sveta.


Pogledajte video: Nemiri u američkom Kongresu kroz fotografski objektiv

Fotograf Mel D. Kol bio je u sred gomile ljudi.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Brook Benton
On Air!

Rainy Night in Georgia

Brook Benton
Style Council
Za 3 minuta

Have You Ever Had it Blue

Style Council
Ekatarina Velika
Za 6 minuta

Zid

Ekatarina Velika
Negative
Za 10 minuta

Ti Me Ne Volis

Negative
Sinead O'connor
Za 13 minuta

Why Don't You Do Right

Sinead O'connor

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend