Donald Tramp je osvojio više glasova od Kamale Haris, njegov suparnice u predsedničkoj trci, u dve do sedam ključnih država i blizu je ukupne pobede.
Prema projektovanim rezultatima, kandidat Republikanske stranke je pobedio u Severnoj Karolini i Džordžiji, a sada su sve oči uprte u Pensilvaniju, gde bi njegov trijumf vrlo verovatno značio i da će se vratiti u Belu kuću posle četiri godine.
Da po demokrate ne ide kako su očekivali pokazuje i vest da je nešto oko 7 sati (po srednjeevropskom vremenu), saopšteno da se Kamala Haris neće obratiti pristalicama u izbornom štabu u Vašingtonu, posle čega su ljudi počeli da se razilaze.
Za pobedu na izborima potrebno je da neki kandidat osvoji 270 elektorskih glasova.
Ankete sa birališta pokazuju da je Tramp prethodno osvojio više glasova od kandidatkinje Demokratske stranke i na Floridi, njegovo glavno uporište gde ima vilu.
Prema projekcijama rezultata, Virdžinija, Havaji i Vašington većinski su glasali za Kamalu Haris, dok je Trampu pripala i Nebraska.
Na ovogodišnjim izborima pravo glasa ima oko 240 miliona ljudi.
Demokratija i ekonomija bila su dva najvažnija pitanja za glasače, pokazuju ankete sa biračima tik posle izbora.
- Kada će se znati ko je pobedio na predsedničkim izborima u SAD-u
- Sedam „kolebljivih“ saveznih država koje će prelomiti američke predsedničke izbore ove godine
- Ovi američki izbori bi mogli da promene svet
Vodenica na strani Trampa
Entoni Zurčer, BBC dopisnik iz Severne Amerike
Američki predsednički izbori su daleko od odluke, ali čini se da vodenica ide na stranu Donalda Trampa.
Republikanac je sada pobedio u saveznoj državi Džordžiji, posle projektovane pobede u Severnoj Karolini.
Izborna mapa sada više počinje da liči na 2016. godinu, kada je Tramp pobedio, nego na 2020, kada je izgubio.
Širom SAD, u okruzima koji su prijavili rezultate, bivši predsednik ostvaruje skroman, ali primetan napredak.
Kamala Haris se u velikoj meri poklapa sa ukupnim brojem glasova koje je 2020. osvojio Džozef Bajdena u gradskim i prigradskim okruzima, ali do sada joj to nije bilo dovoljno da smanji jaz sa bivšim predsednikom.
Republikanci blizu pobede u Senatu
Amerikanci nisu birali samo predsednika, već i 34 od 100 senatora i svih 435 članova Predstavničkog doma, dva tela koja čine najviše zakonodavno telo zemlje, Kongres Sjedinjenih Američkih Država.
Republikanci su do sada imali većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu.
Ali, prema projekciji CBC-a, američkog partnera BBC-ja, Republikanska partija bi trebalo da preuzme kontrolu nad Senatom.
Još se prebrojava mnogo glasova, ali izgleda jasno da će demokrate izgubiti dosadašnju većinu, koja je bila samo jedno senatorsko mesto.
Kako se pobeđuje na predsedničkim izborima?
Pobednik nije nužno kandidat sa najvećim brojem glasova.
Amerikanci zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.
Oni su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.
Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.
Ukupno je 538 elektora.
Kalifornija ima najviše – 55 – dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas.
Kandidat mora da dobije većinu glasova – 270 ili više – kako bi osvojio predsednički mandat.
Elektorski koledž se sastaje svake četiri godine, nekoliko nedelja pre izbornog dana, kako bi obavio taj zadatak.
Većina država u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj partiji.
Generalno, države dodeljuju sve sopstvene glasove elektorskog koledža onome ko osvoji najviše direktnih glasova u državi.
Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova elektorskog koledža te države.
Postoje samo dve države (Mejn i Nebraska) koje među sobom dele glasove elektorskog koledža prema proporciji glasova koje dobije svaki kandidat.
Zbog toga predsednički kandidati gađaju konkretne „kolebljive države“ – one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu – umesto da se trude da osvoje ukupno što više glasova iz svih delova zemlje
Za šta se još glasalo?
- Prava na abortus su na glasačkom listiću u 10 država, među kojima su i kolebljive države Arizona i Nevada.
- Stanovnici Floride, Nebraske, Severne i Južne Dakote izjašnjavali su se i o rekreativnoj ili medicinskoj upotrebi marihuane.
- Deset razloga zbog kojih i Haris i Tramp mogu da se nadaju pobedi
- Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
- Stavovi Donalda Trampa o 10 ključnih pitanja američke politike
- Koga Kinezi priželjkuju u Beloj kući – Haris ili Trampa
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Skorašnji komentari