BBC

Amerika i Holivud: Tajni dnevnik Merilin Monro – ispovest žene za kojom su žudeli milioni

Merilin Monro

GettyImages/Hutton Archive

Jedan od razloga zašto Merilin Montro uporno ostaje toliko moćna i vidljiva ikona lepote i glamura jeste zato što nikad nije ostarila pred kamerama.

Za razliku od njenih vršnjakinja Elizabet Tejlor, Debi Rejnolds i Džejn Rasel, ona je ostala ovekovečena kao slika savršenstva: mešavina paperjaste plave kose, pospanih kapaka i blistavog osmeha koji deluje istovremeno zavodljivo i bezbrižno.

Koliko je stvarno bezbrižna bila, međutim, postalo je dugogodišnja kulturološka opsesija koja danas umnogome nadilazi zanimanje za njene filmske uloge.

Okolnosti smrti Merilin Monro oduvek su se doživljavale mračnom stranom te svetle vizije; lekcija o preterivanju i zavisnosti, za sve one koji žude za šampanjcem i vrtlogom seksa i glamura prizvanim glasinama o Kenedijevima, Frenku Sinatri i Džou Dimađiju.

Biografi i novinari su u detalje gomilali priče o zavisnostima i psihijatrijskim bolestima, doprinevši stvaranju legende o Merilin Montro kao tragičnoj žrtvi.

Ona je bila devojka rođena u pogrešnom delu grada, sa detinjstvom provedenim po hraniteljskim domovima i odraslim dobom tokom koje su je iskorišćavali muškarci za čijom je naklonošću žudela i koji su je na kraju i odveli u usamljeničku, misterioznu smrt.

Merilin Montro

GettyImages/Hutton Archive
Merilin Monro deluje opušteno ali rezervisano u bašti u Palm Springsu 1954, godine kada se udala za Džoa Dimađija

Godine 2010, međutim, objavljeni su njeni privatni zapisi koji su otkrili mnogo kontemplativniju i poetsku Merilin, što se najbolje vidi iz njenih rukom pisanih pesama, pisama i dnevničkih zabeleški.

Ova korespondencija i kolekcionarski predmeti objavljeni su u knjizi Fragmenti: Pesme, intimne beleške, pisma Merilin Monro, koju su priredili Stenli Bučtal i Bernard Koment.

Te beleške su pisanija jedne pesnikinje: osobe koju je vodila potreba za pisanjem i izražavanjem pažljivo biranim rečima.

Ona pokušava da nađe precizan izraz koji će dočarati njeno raspoloženje ili osećanje, što pokazuje refleksivnost i daje uvide u njenu zvezdanu ličnost koji iskazuje mračnu inteligenciju.

Kao što urednici napominju:

„Zbirka dokumenata predstavljena ovde nije ništa manje od prave riznice… nema ničeg prljavog ili niskog, u ovoj knjizi nema tračeva; to nije bio Merilinin stil. Ove beleške otkrivaju intimnost bez razmetanja, seizmička merenja jedne duše”.

„One ne oduzimaju ništa od Merilinine misterije već je samo čine opipljivijom. Ona je bila neshvaćena zvezda sa magnetskom silom koja je zaludela mnoge kompase kad bi im se našla u blizini.”

„Doživljaj same sebe”

U beleškama koje je otkucala na početku braka sa Džejmsom Doertijem ranih četrdesetih, Merilin je u tinejdžerskom uzrastu napisala da „od svih ovih misli i pisanija ruke mi se tresu, ali samo želim da nastavim da ih izbacujem iz sebe sve dok ta velika zdela u mozgu, iako ne sasvim ispražnjena, makar ne bude bila rasterećena.”

Ovo pokazuje kako je proces pisanja bio od integralne važnosti za Merilininu negu o samoj sebi i njenom blagostanju.

Tu je ona takođe smela da bude iskrena, verovatno na način na koji nije mogla na drugim mestima.

U nedatiranom odlomku iz svoje sveske ona je napisala:

„Nekad stvarno ne mogu da podnesem Ljudska bića – znam da svi oni imaju vlastite probleme baš kao što ja imam svoje, ali stvarno sam suviše umorna od njih.

„Razumevanje, prihvatanje, prisustvovanje nekim stvarima naprosto me iznuruje.”

U njenoj svesci Registar iz otprilike 1955. godine, ona piše da je njena „prva želja bila da bude glumica” i da joj je cilj da radi posvećeno i osećajno, „i da se toga ne stidi”.

Njen nagon da radi na sebi i vlastitom umeću bio je nepokolebljiv:

„Mogu i hoću da pomognem sebi i radiću na stvarima analitički koliko god to bolno bilo”, i u svesci je zapisala jednu rečenicu: „Izgraditi doživljaj same sebe” – kao da su je te reči na neki način usidrile i podsećale je na šta mora da obrati pažnju.

„Klikeraš oženio bombu" glasio je slavni naslov u Varajetiju kad su se dramaturg Artur Miler i Merilin Monro venčali 1956. godine

Getty Images
„Klikeraš oženio bombu” glasio je slavni naslov u Varajetiju kad su se dramaturg Artur Miler i Merilin Monro venčali 1956. godine

Na papiru iscepljenom iz beležnice hotela Valdorf Astorija napisala je da „ne smeš da se obavezuješ ili pristaješ na angažmane” i „ne smeš da zaboraviš da nema ničeg što ti nedostaje – nema ničega oko čega treba da budeš samosvesna – imaš sve sem discipline i tehnike koju učiš i tražiš sama.”

Ona je radila na tim tehnikama da bi pobedila svoj strah, ali se on uvukao u svaki aspekt njenog života, kao što je i brak sa Arturom Milerom.

Dok su bili u Engleskoj, na snimanju Princa i plesačice, pronašla je stranicu sa Milerovim beleškama za koje je on tvrdio da su skice za novog lika na kom radi, a u kojima se izražava razočaranje u njihov brak i priznaje da je se ponekad stidi pred prijateljima.

Bio je to poražavajući udarac za Merilin, a njene beleške iz tog vremena pokazuju koliko je stvarno težak on bio.

Ona piše:

Mislim da sam se oduvek duboko plašila da budem nečija žena pošto iz života znam da niko ne može da voli drugoga, ikada… Počev od sutra, povešću računa o sebi, jer je to sve što zaista imam i vidim da sam oduvek imala.”

Fragmenti koje je zapisivala na komadićima papira otkrivaju ženu koja neprestano radi na tome da stane čvrsto na zemlju, da pomogne sebi i da pobedi sve svoje demone.

Oni pokazuju i rešenost Merilin Monro i njenu snažnu volju.

Bilo da se radi o planiranju proslava ili pripremama za ulogu, Monro je bila minuciozna i čvrsto rešena da da sve od sebe.

Intimni zapisi

Za one koji su istinski fascinirani privatnim i porodičnim životom Merilin Monro, tu je i knjiga o sadržaju njenog ormarića za dokumentaciju, MM – Lično.

U njoj istoričar Luis Bener koristi fakture, račune, pisma, ugovore i poslovne dokumente da ospori mnoge pretpostavke o Monro, kao što je ideja da ona nije dobro vodila poslovne knjige: sadržaj njenog ormarića pokazuje da jeste.

Bener demonstrira koliko je Monro bila sposobna osoba koja je uživala u kuvanju, dopisivanju i mnogim dobrim prijateljstvima.

A u knjizi Merilin Montro: Lična arhiva autorke Sindi De La Hoz, faksimili iz arhive kao što su rođendanske čestitke, čekovi i telegrami, stvaraju utisak da možete da uđete u domaćinski život Merilin Monro, sa taktilnim pristupom intimnoj korespondenciji.

Najvažnija stvar koju ovi dnevnici i zapisi postižu je da daju Merilin Monro njen glas

Ovaj pristup Merilininom životu izvan velikog platna poslužio je kao pogonsko gorivo za njeno savremeno prisustvo na društvenim mrežama, sa bezbroj stranica na Pinterestu, Instagramu i Fejsbuku posvećenim njenim dosetkama, citatima i pisanijima.

Ali važno je ne zaboraviti da to pisanije nisu samo beleške ili škrabotine.

One nisu bile namenjene za objavljivanje.

One su maštovite i poetske refleksije i opservacije žene koja je imala poriv da se izrazi katarzično i kreativno.

U njima ona može da iskaže iskreno šta oseća u vezi sa tim šta želi.

Ti zapisi su mnogo više u skladu sa fotografijama Merilin Monro kao kontemplativnom misliocu i strastvenoj čitateljki.

Možda na kraju fotografije Merilin Monro kako čita Uliksa nisu pozirane ironično.

Portret nastao šest meseci pre smrti Merilin Monro najbolje dočarava tragičan ton većine njenih intimnih zapisa

AFP Archive/Getty Images
Portret nastao šest meseci pre smrti Merilin Monro najbolje dočarava tragičan ton većine njenih intimnih zapisa

Najvažnija stvar koju ovi dnevnici i zapisi postižu je da daju Merilin Monro njen glas: bez posrednika, nastali njenom vlastitom rukom, kao direktna veza sa njenom reflektivnom svešću.

To je dijametralno suprotan način asocijacije na Monro od dvodimenzionalnog pinap modela ili „devojke” sa velikog platna.

Oni sugerišu šta je ta „devojka” mogla da radi u stanu dok je Ričard Šerman imao krizu srednjeg doba na spratu niže u Sedam godina vernosti ili šta je Čeri mogla da zapisuje u dnevnik u garderobi u Autobuskoj stanici dok je planirala putovanje do „Holivud end vajna”.

Drugim rečima, oni daju umnu, imaginativnu i intimnu dimenziju kulturnoj ikoni zvanoj Merilin Monro, omogućivši nam da se poistovetimo s njom kao mislećom, osećajnom ženom sa željama i stavovima, kao što ih imamo i svi mi.


Lusi Bolton je viša predavačica filmskih studija na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu i gošća urednica na #Marilyneveryday: Trajnost Merilin Monro kao kulturne ikone u časopisu Film, moda i potrošnja.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 18 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 15 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 11 minut

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 7 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend