BBC

Balkan, Evropska unija, politika: Koje poruke Šarl Mišel donosi Beogradu, Prištini i Sarajevu

Šarl Mišel

Reuters
Šarl Mišel je pre funkcije predsednika Evropskog saveta bio belgijski premijer

U trodnevnu posetu Balkanu stiže predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, posle brojnih poseta nemačkih i briselskih zvaničnika prethodnih nedelja.

Šef evropskog tela koje definiše opšti politički pravac i prioritete Unije na turneji prvo će posetiti Beograd.

Očekuje se da Mišel od Srbije zatraži da uvede sankcije Rusiji.

„On će verovatno insistirati na tome da je Srbija, kao zemlja kandidat, u obavezi da se pridruži evropskim partnerima.

„Dijalog Kosova i Srbije je trenutno veoma niskog prioriteta za EU i očekujem da će se ova tema u najboljem slučaju pokrenuti na marginama”, kaže Nataša Vunš, profesorka evropskih integracija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Parizu.

Naredne dve stanice šefu Evropskog saveta biće u petak Albanija, a u subotu Bosna i Hercegovina.

Kako je najavljeno, Mišel će tokom boravka u Beogradu posetiti Naučno-tehnološki park sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, a kasnije će imati sastanak sa predsednikom i zajedničku konferenciju za medije.

Sankcije Rusiji – pitanje svih pitanja

Da će sankcije Rusiji biti ključna tema sastanka za srpskim zvaničnicima, smatra i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.

„To je u ovom trenutku u Evropi pitanje svih pitanja, sve ostalo dolazi posle toga, ali ne znači da će druga pitanja da odu.

„U paket pitanja na Zapadnom Balkanu spada Kosovo, granice, ulazak u članstvo EU, pa i ulazak u NATO, posle najave Finske i Švedske da će se priključiti”, kaže Međak za BBC.

Od zemalja Zapadnog Balkana u NATO alijansi nisu Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Dva dana pošto je počela invazija Rusije na Ukrajinu zvanični Beograd je saopštio odluku da ne uvodi sankcije Rusiji i u tome istrajava već 80 dana.

U međuvremenu se Srbija pridružila samo starom paketu evropskih sankcija.

Beograd se usaglasio sa Odlukom Saveta Evropske unije kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču, za koga se veruje da je ruski državljanin, i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda 2010-2014.

„Pokušaj Srbije da zadrži srednji put između približavanja EU uz zadržavanje posebnih odnosa sa Rusijom nemoguće je dugoročno održati.

„Kao buduća država članica EU, ona će morati da poštuje obavezu da se uskladi sa spoljnom politikom EU i ne može da teži očuvanju neutralnosti u ključnim spoljnopolitičkim pitanjima kao što je ruska agresija na Ukrajinu”, napominje profesorka Vunš.

Usklađivanje spoljne politike je deo pregovaračkog poglavlja 31 na putu ka EU.

Šta je poručio Šarl Mišel?

Uoči posete Zapadnom Balkanu, Šarl Mišel je održao govor pred Evropskim ekonomsko-socijalnim komitetom, savetodavnim telom, u kom se osvrnuo na evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana.

Naveo je da proces proširenja treba da bude efikasniji i življi i da stvori novi zamah koje će podstaći reforme.

„Rešenje bi moglo da leži u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja. Više za više.

„Na primer, kada neka zemlja ispuni neophodne standarde u datom sektoru, mogla bi aktivno da učestvuje i ima savetodavni glas u radu Saveta ministara zavisno od agende”.

Vučić je nedavno bio u poseti Nemačkoj gde je razgovarao sa kancelarom Olafom Šolcem

Fonet
Vučić je nedavno bio u poseti Nemačkoj gde je razgovarao sa kancelarom Olafom Šolcem

Zemlja bi se, kako je rekao, postepeno integrisala u akcije EU, kako se bude potvrđivala njena usaglašenost sa pravnim tekovinama Unije.

„Primera radi, u određenim oblastima unutrašnjeg tržišta, roming zoni EU ili zajedničkom energetskom tržištu.

A kada zemlja dostigne određena merila, takođe bi imala koristi od pristupanja evropskim programima i fondovima EU koji nude konkretne koristi njenim građanima”, izjavio je Mišel.

Postojali bi i obrnuti procesi, dodao je.

„Na primer, ako zemlja nazaduje u pogledu vladavine prava, određene beneficije integracije bi bile povučene”.

Proces evropskih integracija Zapadnog Balkana jako dugo traje, a o tome su govorili i francuski i nemački lider Emanuel Makron i Olaf Šolc.

„Makron je prošle godine poručio da treba da se da neka vizija završetka tog procesa, da shvatimo da ne ide kako valja i da vidimo kako da ga završimo.

„Da ne postane proces radi procesa, a mi smo na granici toga”, zaključuje Međak.

Mišelova poseta regionu usledila je posle predloga francuskog predsednika Emanuela Makrona da se stvori svojevrsna Evropska politička zajednica kako bi se saradnja sa susednim zemljama Evrope proširila izvan procesa pridruživanja koji je u teškoćama.

Image shows Emmanuel Macron

Reuters
Francuski predsednik je sugerisao da bi Ukrajina mogla da se pridruži „paralelnoj evropskoj zajednici” kako bi omogućila zemljama koje nisu članice EU da i dalje imaju koristi od evropskih bezbednosnih struktura

Šef Evropskog saveta uoči dolaska u Srbiju pozvao je i na stvaranje „Evropske geopolitičke zajednice” kako bi se produbila saradnja tokom zajedničkih izazova u Evropi.

Cilj posete je i da ublaži strahove da će nedavno pomenuta zajednica biti zamena za EU, kaže profesorka Nataša Vunš u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

„Proces proširenja stagnira godinama i očekujem u najboljem slučaju vrlo mali napredak, na primer da se otvore dodatna pregovaračka poglavlja.

„Umesto toga, očekujem da se Mišelova poseta usredsredi na održivost i poželjnost evropske (geo)političke zajednice i da pokuša da ubedi regionalne kolege da ovaj projekat neće zameniti, već dopuniti proces pristupanja”, napominje Vunš.

Predsednik Evropskog saveta objavio je da će u junu organizovati sastanak lidera zapadnobalkanske šestorke sa šefovima država ili vlada članica EU.

Sastanak lidera EU i Zapadnog Balkana biće održan 23. juna ujutru, uoči zasedanja Evropskog saveta, naveo je Mišel.

U pregovorima sa EU od zemalja Zapadnog Balkana najdalje su odmakle Crna Gora i Srbija, dok Severna Makedonija i Albanija i dalje čekaju početak.

Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu još blizu toga.

Vladimir Međak ne očekuje da se projekat Evropske zajednice odnosi na zemlje Balkana.

„Kako sam ja razumeo, onaj ko je započeo pregovore nastavlja dalje”, kaže on.

Kako kaže, taj projekat je verovatno namenjen Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

„To ne znači alternativu članstvu, već neko premošćavanje do momenta spremnosti za članstvo.

„Oni (Brisel) verovatno žele nešto da ponude Ukrajini, ali nije jednostavno, jer ni pre rata nije bila spremna za članstvo”, kaže Međak.

Tirana i Sarajevo su sledeće dve destinacije Šarla Mišela.

„U Bosni će poruka biti da nema cepanja BiH i da priča o secesiji mora da se zaustavi, s obzirom da je rat u Ukrajini, mi smo pozadina zapadnog fronta i oni će pokušavati na svaki način da stabilizuju prostor i smire”, ističe Međak.

„Gde ima dima, ima i vatre” – porodice poginulih u strahu od ponovnog sukoba
The British Broadcasting Corporation

Ko je Šarl Mišel?

Šarl Mišel, koji ima 46 godina, postavljen je na mesto premijera Belgije u oktobru 2014. godine, posle formiranja desničarske koalicije, čime je postao 38. najmlađi premijer zemlje od 1841.

Četiri godine kasnije ponudio je ostavku, kada je izgubio podršku koalicionog partnera zbog njegove podrške migrantima.

Na mestu predsednika Evropskog saveta nalazi se od 2019. godine.

Evropski savet okuplja šefove država i vlada članica Evropske unije, ministre spoljnih poslova, kao i predsednika Evropske komisije.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 36 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 40 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 43 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 48 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 52 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend