BBC

Balkan i muzika: Spoj tradicije i improvizacije, „džez sa akcentom”

Duško Gojković

Christian Augustin/Getty Images
Duško Gojković

Dve muške siluete šetaju hodnicima prestižnog američkog muzičkog koledža Berkli i razmenjuju ideje.

Iz naizgled običnog razgovora, rađa se neobična ideja.

Te 1961. godine Dušku Gojkoviću, tada studentu aranžiranja i kompozicije iz Jugoslavije, američki džez saksofonista Sten Gec postavlja neočekivano pitanje.

„Slušaj, ti dolaziš iz tog kraja. Ako pišeš kompozicije, sviraš – zašto ne upotrebiš to svoje?

„U Americi imamo ovo naše, evergrine, Geršvina, Elingtona, a ti ako hoćeš nešto originalno, trebalo bi da sviraš svoje”, prisetio se Gecovih reči Gojković u intervjuu za Dojče vele.

Podstaknut ovim rečima, Gojković, danas jedan od najpoznatijih trubača sa ovih prostora, postavlja temelje novom pravcu u muzici – Balkan džezu.

Umeo je da kaže da to „nije bila kopija balkanske muzike”, a potom i da doda da je „muzičko bogatstvo Balkana bilo samo osnova za njegove balkanske kompozicije”.

Šezdesete godine prošlog veka period su kada džez muzika širom sveta već uveliko doživljava ekspanziju uz pomoć različitih oblika tradicionalne muzike, kaže estetičar muzike Dušan Milenković.

„Balkan džez temelji se na muzičkim delima koja pripadaju tradicionalnom balkanskom folkloru ili originalnim kompozicijama koje muzičari stvaraju po uzoru na melodije preuzete iz ove tradicije”, objašnjava Milenković.

Pioniri Balkan džeza

Pored Duška Gojkovića, pionirima Balkan džeza na prostoru bivše Jugoslavije smatraju se i Vojislav Bubiša Simić, Boško Petrović i Milčo Levijev, navodi Dušan Milenković.

Po završetku Drugog svetskog rata, Simić formira Big bend Dinam, Petrović osniva Zagrebački džez kvartet, a Levijev unosi bugarski melos u nacionalni džez orkestar.

Veliki doprinos ovoj vrsti muzike osamdesetih godina daje i Branislav Lala Kovačev, bubnjar u državnim radio džez orkestrima u Jugoslaviji i Nemačkoj.

Spajanje ritmova Balkana sa džezom dolazi do izražaja na njegovim albumima Balkanske impresije 1 i 2, a tragovi se prepoznaju i u kompozicijama albuma Izvorni Folklor i džez.

Te „čudesne spojeve” pamti Vlatko Stefanovski, jedan od osnivača makedonske grupe Leb i sol, koji je sa Kovačevim imao prilike da sarađuje.

„Iskusan muzičar, bogatog duha i jedna veoma široka duša koja je imala razumevanja za sve saradnike”, priseća se ovaj gitarista.

Stefanovski kaže da se Balkan izdvaja upravo zbog tog okretanja tradiciji i ukrštanja lokalnih nota sa džez kompozicijama.

Sedamdesetih godina prošlog veka, još jedan muzičar meša etno melos sa tonovima saksofona.

Jovan Maljoković stvara album Krčma Džerim, a taj, u to vreme originalni „muzički sos”, kako ga često naziva, postaje mu ulaznica za mnoge svetske džez festivalske pozornice.

„Danas se te kompozicije smatraju etno džezom, a mene je to odmah izdvojilo i donelo mi veliki uspeh”, priča beogradski džez saksofonista i kompozitor za BBC na srpskom.

arhiva Gec

BBC
Čuveni saksofonista Sten Gec

Džez sa akcentom

Da bi neko svirao Balkan ili neku drugu vrstu džeza, Maljoković smatra da ta osoba pre svega mora da poznaje džez jezik i džez harmoniju.

„Poznavanje džez muzike pomaže da elemente muzike vašeg podneblja prirodno uklopite u nešto sasvim originalno.

„Ako ste iz Beograda, Niša ili Vranja, onda vi svoj balkanski temperament unosite u džez svet i obogaćujete ga bojama i ritmovima Balkana”, kaže Maljoković.

To ukrštanje saksofona, gitare, kontrabasa i trube i dalje stvara džez, a jezik kojim se „priča” se ne menja, već mu se dodaju određene finese, smatra Nenad Vasilić, kontrabasista iz Niša.

„To vam je zapravo džez sa akcentom.

„Makedonska muzika se razlikuje od srpske onoliko koliko im se jezici međusobno razlikuju”, kaže Vasilić koji se sa muzičkim instrumentima susreće još u dečačkim danima.

Svirajući po niškim kafanama, upoznaje se sa izvornim pesmama koje kasnije počinje da aranžira.

„Mogao sam da obrađujem naše kompozicije, da ih ne uništim aranžiranjem, a da opet zvuče zanimljivo”, priča Vasilić o počecima.

Kasnije stvara i autorsku muziku, kroz koju provlači tradicionalne tonove.

Jazz

Bettman/Getty Images

Džez u Jugoslaviji

Tradicija sviranja i slušanja džeza u Jugoslaviji postojala je tokom prvih godina dvadesetog veka, za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, navodi istoričarka Radina Vučetić u knjizi Koka-kola socijalizam.

Prvi džez orkestar u Srbiji osnovan je 1927. godine, a ova muzika opstala je i tokom Drugog svetskog rata, piše Vučetić.

Po završetku rata, Vojislav Bubiša Simić formira Big bend Dinam, a sledi ga Mladen Bobi Guteš osnivajući Zabavni orkestar Radio Beograda, koji 1960. menja ime u Džez orkestar RTB, a koji je neko vreme predvodio i Duško Gojković, utemeljivač Balkan džeza.

„Džez je bio popularan u gradskoj kulturi Beograda, a verovatno i širom Srbije, gde god je mogao da se sluša radio, jer on tada nije bio lako dostupan”, rekao je Milan Vlajčić, filmski kritičar za BBC na srpskom.

Zašto se sluša ova muzika?

Zato što je spoj melanholije i sete sa prizvucima suptilnosti koja se ne može zapisati na notnom papiru, kaže Dušan Milenković.

„Publiku dodatno privlači i to što im melodija zvuči poznato, sa elementima lokalne muzike.

„Nešto slično, a opet drugačije”, dodaje Milenković.

Balkan džez najčešće se sada sagledava iz šire perspektive, te ga analiziraju i proučavaoci world music žanrova, objašnjava on.

To je skup raznovrsnih stilova pa se često naziva i „lokalna muzika od tamo” aludirajući da može biti sa bilo koje tačke planete.

Savremeni sastavi koji u svojoj muzici koriste elemente balkanske tradicionalne muzike i džeza stvaraju muziku koja se ne ograničava na konvencije džeza i uticaje etno melosa.

„Na njihovu muziku podjednako utiču i različite vrste popularne muzike, kao i klasična muzika”, kaže Milenković.

Džez koncert

Seth Perlman/Getty Images

Sviraj balkanski stil

Iako je džez nastao na američkom tlu, Vlatko Stefanovski ističe da je ubrzo postao planetarni kulturni fenomen.

„Svi ga sviraju, na istoku i zapadu, na severu i jugu.

„Džez nije muzika u okovima, već melodija interpretacije i slobodnog izraza”, kaže ovaj gitarista za BBC na srpskom.

Sa kolegama iz Bugarske i Makedonije pokrenuo je projekat Balkan Fever kako bi publici predstavio sva muzička bogatstva i raznolikosti ovog regiona.

„Tim projektom smo nastupali na mnogim pozornicama širom sveta i naišli na veliki uspeh, jer su nas ljudi na svakom koraku prihvatili”, priča makedonski muzičar.

Da je Balkan džez stil koji je prihvatila publika na svim meridijanima potvrdio je i Duško Gojković pre nekoliko godina.

Na jednoj od mnogobrojnih turneja u Japanu ljudi su mu doviknuli: „Hey, play that music(Sviraj balkanski stil“).

„Veoma sam srećan što nam se to još dešava, posle više od 50 godina”, prisetio se tada Gojković.


Pogledajte video: Kako živi sećanje na kralja romske muzike

Šaban Bajramović: Kako živi sećanje na kralja romske muzike
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 42 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 46 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 49 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 54 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 57 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend