BBC

Bosna i Hercegovina i nacionalnost: Srbin, Hrvat, Bošnjak – treba li da odaje lična karta

Lična karta u Bosni

ELVIS BARUKCIC

Armin Durgut živi u Bosni i dete je mešovitog braka.

Kada je prvi put čuo ovu odrednicu kao dečak, mislio je, kaže, da to znači jednostavno brak muškarca i žene, jer je on po polu mešoviti, a ne po nacionalnosti.

Na pitanje nacionalnosti Armina je ovih dana, pak, vratio predlog stranke Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) da u ličnoj karti ljudi u Bosni bude i podatak o nacionalnoj pripadnosti.

Za Armina je ova ideja „samo jedna u nizu koja Bosnu vraća godinama unazad”.

„Bolje da nas obavežu da nosimo trake na rukama ili da nam stave žig na čelo”, ironično komentariše Armin za BBC.

O predlogu će danas raspravljati i poslanici Skupštine Bosne i Hercegovine, a iz HDZ su rekli da bi zakon „trebalo da spreči zloupotrebe kod upražnjenih radnih mesta u institucijama BiH i prilikom učestvovanja u izbornom procesu”.

„Veoma problematično u zemlji poput Bosne”, tako ovaj predlog ocenjuje Florijan Biber, direktor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.

„Postoji vrlo malo zemalja u kojima se u ličnim dokumenatima navodi etnička pripadnost ili religija”, kaže Biber za BBC.

Ukazuje da se „ovaj sistem koristio u Ruandi za identifikaciju pripadnika plemena Tutsi koji su masovno ubijani.”

Zašto je HDZ predložio ovaj zakon

Posle raspada SFR Jugoslavije i krvavog rata, Dejtonskim sporazumom 1995. godine Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta.

Prvi je Federacija, sa pretežno ljudima bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, dok je drugi Republika Srpska, naseljenom mahom pripadnicima srpske nacionalnosti.

Tako, u pojedinim institucijama BiH postoje kvote koje se popunjavaju upravo prema nacionalnoj odrednici članova.

Primer je Dom naroda BiH, zapravo gornji dom skupštine od 15 članova, od kojih deset imenuje skupština Federacije, a pet skupština Republike Srpske.

Članovi u Federaciji moraju da budu po pet Bošnjaka i Hrvata, dok predstavnici iz RS moraju da budu Srbi.

Zbog navodnih problema pri odabiru u Federaciji iz HDZ-a su, kažu, predložili zakon da se u ličnim kartama upisuje i nacionalnost.

Predlog podrazumeva da ljudi mogu da se izjasne kao Srbi, Hrvati, Bošnjaci, ali i nacionalne manjine, ali i da, ukoliko ne žele, ne moraju da upišu nacionalnost.

Ipak, prema predlogu, u dokumentima bi postojalo mesto za ovaj podatak, pa će kod onih koji ne upišu nacionalnost ostati prazno polje.

„Odluku bi upisivao matičar, a izjave o nacionalnoj pripadnosti tako bi mogle da se provere kod matičara”, rekao je Nikola Lovrinović, poslanik HDZ-a u BiH.

U predlogu je navedena i mogućnost da se ljudi predomisle i promene ili dopišu nacionalnost, ali posle deset godina.

Za mlađe od 18 godine bi o nacionalnoj pripadnosti odlučivali roditelji.

Šta o predlogu misle ljudi iz Bosne: ‘Ko upiše tvrda struja, ko ne – izdajnik’

Trend napuštanja Bosne i Hercegovine traje decenijama.

Samo u poslednjih desetak godina, iz Bosne i Hercegovine iselilo se oko pola miliona ljudi, podaci su Unije za održivi povratak i integracije BiH, objavljenim krajem prošle godine.

Dok mnogi odlaze, Zlatko Tanović iz Sarajeva je među retkima koji su odlučili da se iz inostranstva vrate u Bosnu i započnu biznis.

Zlatko za sebe kaže da je „Bosanac i Hercegovac”, ali da se u njegovim krugovima prijatelja i rodbine nikada ne priča o tome.

„To je nešto što je bilo aktuelno tokom rata”, seća se Zlatko perioda od 1992. do 1995. godine, kada je usled podele SFR Jugoslavije zbog nacionalističkih podela i rata, u Bosni život izgubilo oko 100.000 ljudi.

„Da bismo imali perspektivnu budućnost, to treba da ostavimo iza sebe i idemo dalje”, kaže on.

Zato se ne slaže sa predlogom da mu u ličnoj karti piše nacionalnost.

„To je svakako loše”, kaže Zlatko za BBC.

„Kada se prijavljuješ u hotel – predaješ ličnu kartu, kada te zaustavi policija – takođe.

„U mnogim slučajevima upisivanje nacionalnosti može da ima negativne strane.”


Pogledajte priču o Zlatku, koji se vratio u Bosnu:


Slično misli i Miron Bašović iz Banjaluke.

„Protiv sam bilo kakvih podela i opredeljenja”, kaže Miron za BBC.

Miron dodaje da sebe smatra Srbinom i pravoslavcem, ali da mu nigde u dokumentima to ne piše, jer mu je, kaže, „to apsurdno u 21. veku”.

„Nemam ništa protiv ako neko to želi, a glupo mi je da ostane prazno polje za nas koji ne želimo”, objašnjava Banjalučanin.

Mnogo je bolje, smatra Miron, staviti u ličnu kartu podatak o krvnoj grupi, kao što se predlagalo.

„To bi nekome moglo i da se spasi život”, kaže on.

„A podatak o nacionalnosti – upravo suprotno.”

Smatra da bi mogao negativno da se odrazi i na ljude koji pristanu da upišu nacionalnu pripadnost, kao i na one koji odbiju.

„Ko napiše nacionalnost smatraće se tvrdom linijom, a onaj ko to ne uradi – ispada izdajnik naroda”, kaže Miron.

„Ko želi da nosi zastavu – neka nosi zastavu, ali nemojte da nam je namećete.”

Antivladini protesti u Bosni 2021. godine

ELVIS BARUKCIC
Antivladini protesti u Bosni 2021. godine

‘Doziranje nacionalnih krvnih zrnaca’

„Bosna i Hercegovina nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, nego i srpska i muslimanska i hrvatska.”

Ove rečenice setila se Sarina Bakić, profesorka sociologije sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, kada je videla predlog HDZ o novom zakonu.

Rečenica je izgovorena još 1943. godine na prvom zasedanju ZAVNOBIH-a, odnosno Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine tokom Drugog svetskog rata.

Veće je bilo najviši državni organ antifašističkog pokreta u BiH, a kasnije se smatralo osnovom državnosti zemlje.

Bakić smatra da predlog zakona nikako nije u skladu sa idejom koju je ZAVNOBIH stvorio, a to je „da je Bosna svačija”.

„Doziranje i merenje nacionalnih krvnih crnaca je nešto što je u sukobu sa samom idejom BiH kao multikulturalne države”, kaže Bakić za BBC.

„Deljenje po nacionalnoj osnovi samo može da usložnjava probleme koje ovo društvo ima.”

Ideja da se bilo koja etnička pripadnost iskazuje na zvaničnim dokumentima je „veoma nazadna” i za politikologa Florijana Bibera.

„Ne mogu da zamislim nijedan razlog zašto bi ovo bila dobra ideja.

„To samo čini etnocionalistički identitet centralnim u zvaničnim dokumentima može biti izvor napetosti”, kaže on.


„Gde ima dima, ima i vatre” – porodice poginulih u strahu od ponovnog sukoba:

„Gde ima dima, ima i vatre” – porodice poginulih u strahu od ponovnog sukoba
The British Broadcasting Corporation

U Bosni je više od tri godine trajao rat, a na ovom području bilo je i masovnih ubistava počinjenih na nacionalnoj osnovi.

U Srebrenici, mestu na istoku Bosne, 1995. godine, snage bosanskih Srba počinile su genocid nad više hiljada pripadnika muslimanske veroispovesti.

„U zemlji koja je svedočila masovnim ubistvima i genocidu zasnovanom na etničkom identitetu, takav predlog je čak opasan”, govori Biber.

„Povećava traume i strahove među onima koji su pre 30 godina izdvojeni na osnovu etničke pripadnosti.”

Za Dejvida Filipsa, direktora Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbije, „normalno je da se ljudi definišu kroz vlastiti etnički identitet”.

„To stvara osećaj zajedništva koji ne isključuje, već pojačava nacionalnu povezanost”, misli Filips.

On citira tradiconalni moto Sjedinjenih Američkih Država na latinskom e pluribus unum (od mnogih, jedan).

Ova izreka se pojavljuje i na američkim kovanicama, a Filips kaže da je osnova federalnog sistema.

Ipak, Filips misli da „etničkim identitetom političari mogu lako da manipulišu”.

„U zemljama u kojima se dogodilo etničko ili versko nasilje, ovi identiteti mogu biti izvor napetosti i dovesti do novog nasilja”, kaže Filips za BBC.

„Pogotovo kada ne postoji tradicija tolerancije i u zemljama sa slabim demokratskim institucijama i civilnom društvom u nastajanju.”


Slučaj Opsenica i Brčko

HDZ je predlog stavila na dnevni red zbog navodnih zloupotreba pri izjašnjavanju političara kada treba da obavljaju određene fukcije za koje postoji nacionalna kvota u Federaciji.

Ipak, poznat je slučaj Gorana Opsenice, člana HDZ i kantonalnog ministra.

On je 2014. godine postao ministar izjasnivši se kao Hrvat, da bi se četiri godine kasnije izjasnio kao Srbin i tako dobio mesto u federalnom parlamentu BiH.

Jedna od nelogičnosti sistema BiH jeste i entitetsko državljanstvo, koje postoji pored državljanstva BiH.

Ljudi mogu da imaju državljanstvo Federacije BiH ili Republike Srpske, ali se ono ne upisuje u lična dokumenta – osim u Brčkom.

Stanovnici ovog distrikta pripadaju i jednom i drugom entitetu, pa zbog izbornih procesa, moraju da u lične karte upišu entitetsko državljanstvo.


Stavovi drugih stranaka u Bosni i Hercegovini

Za Stranku demokratske akcije (SDA), koja je koalicioni partner HDZ-a na državnom nivou, ovaj predlog zakona je neprihvatljiv.

„Ličnu kartu morate nositi sa sobom i bilo ko da vas identifikuje znao bi da li ste Srbin, Hrvat, Bošnjak ili ostali”, rekao je Šemsudin Mehmedović, zastupnik Stranke demokratske akcije (SDA) za Slobodnu Evropu.

„Ništa me ne iznenađuje od sledbenika retrogradne politike iz srednjeg veka. To je neprihvatljivo i pogubno za budućnost BiH.”

Iz Demokratske fronte, koja je takođe u koaliciji sa HDZ na različitim nivoima, kažu da je predlog „podizanje lestvice političkog ludila u ovoj zemlji”.

„Iz HDZ-a BiH se stalno vade na to da se zloupotrebljava nacionalnost kad su u pitanju izbori u Dom naroda Federacije BiH”, rekla je Mirjana Marinković-Lepić, zastupnica opozicione Naše stranke u BiH.

Međutim, ona navodi da se nekoliko izuzetaka kada se, na primer, „Bošnjak iz Goražda izjasnio kao Hrvat i dospeo u Dom naroda, ne može nazvati zloupotrebom”.

HDZ-ov predlog zakona komentariše kao „žigosanje ljudi”.

Iz opozicione Partije demokratskog progresa kažu da „nemaju ništa protiv da se upiše nacionalnost, ako neko to želi”, ali da ipak misle da su postojeći podaci sasvim dovoljni za identifikaciju.

HDZ-ov predlog, pak, podržavaju iz stranke Milorada Dodika, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koja je u koaliciji sa HDZ na državnom nivou.

Sanja Vulić, zastupnica SNSD, rekla je da je ne iznenađuje HDZ-ov predlog, imajući u vidu da je „hrvatskom narodu oteto mesto i nemaju svog legalnog i legitimnog predstavnika Predsedništva BiH”.

‘U ličnu kartu stavite da je ovo najgore mesto za život’

Ideja HDZ-a da se nacionalnost upisuje u ličnoj karti, za politikologa Florijana Bibera može samo da „poveća napetosti i podele u Bosni između ljudi različitih nacija”.

„Ne vidim kako bi to moglo da pomogne ni Hrvatima u Bosni na bilo koji način”, dodaje Biber.

Preduzetnik Zlatko kaže da bi bilo bolje da političari rade „na privrednom poboljšanju konkurentske pozicije države” kako bi se u Bosni lepše živelo i lakše radilo.

Armin kaže da nikada nije imao problem jer je dete iz mešovitog braka u Bosni, ali da jeste „zbog lošeg školstva, zdravstva i uništene privrede i rekordne emigracije ljudi”.

Dodaje da je Bosna „jedno od najgorih mesta za život u Evropi”, što sugerišu i neka svetska istraživanja.

„Neka političari u sopstvene lične karte napišu da su oni krivi za to, pa neka onda šaraju po mojoj”, kaže Armin.


Ljudi objašnjavaju zašto odlaze iz Bosne:

Zbog čega građani odlaze iz Banja Luke
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 48 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 45 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 41 minut

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 37 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend