BBC

Crna Gora, kraljevska dinastija i autoput: Ksenija Petrović, drugačija, slobodna i darežljiva princeza

princeza Ksenija

Narodni Muzej Crne Gore
Ksenija Petrović odrasla je na Cetinju, preminula u egzilu u Francuskoj

Bratstvu i jedinstvu, Milošu Velikom i kralju Tomislavu odnedavno se pridružila i jedna žena.

Prvi i novootvoreni autoput u Crnoj Gori nazvan je po ćerki crnogorskog kralja Nikole – princezi Kseniji Petrović.

Ona je bila među prvim ženama vozačima u Crnoj Gori, a verovatno i na Balkanu.

Jedinstven portret princeze Ksenije oslikava i njen drugi hobi – bavila se fotografijom, ali ukazuje i na čvrst karakter.

Nije se udala, iako su je prosili sa različitih evropskih dvorova, a intimni život postojano je čuvala od očiju javnosti, sve do smrti.

„Imajući u vidu ličnost princeze Ksenije kao i njene ljudske i umetničke kvalitete, veoma sam dirnut time što je naša Vlada odlučila da joj oda počast dajući njeno ime najvećem projektu koji je realizovan u oblasti infrastrukture.

„Tim činom, odata je takođe počast i dinastiji Crne Gore”, kaže Nikola Petrović Njegoš, potomak dinastije, za BBC na srpskom.

Petrović je rođen i živi u Francuskoj, gde je od 1916. živela i princeza Ksenija, ali nije imao priliku da upozna baba tetku.

Ipak, za njega je ona „bila i ostaće zauvek legenda”.

„Slobodna žena, umetnica, pasionirana, darežljiva, hrabra i, iznad svega, vezana za Crnu Goru do poslednjeg daha”, navodi Petrović u pisanom odgovoru.

Princeza Ksenija

Narodni Muzej Crne Gore
Princezu Kseniju je otac zvao Velikom

Za volanom fijata 1100

Princeza Ksenija je ostala upamćena ne samo zbog toga što je bila vozačica i fotografkinja kada je to bila retkost u čitavoj Evropi, već i zbog društvenog i humanitarnog rada tokom Prvog svetskog rata, kaže Petar Lekić, istoričar i kustos Narodnog muzeja Crne Gore.

„Već početkom 20. veka naučila je da vozi automobil i vozila je fijat 1100, što je bilo neuobičajeno”, kaže Lekić za BBC na srpskom.

Narodni muzej u zbirci poseduje princezine dnevnike iz vremena dok je živela na Cetinju i kasnije iz emigracije, ali oni nisu u potpunosti istraženi.

Ono što se zna jeste da nije želela da se uda, iako se tada verovalo da je bilo dobrih prilika za brak.

„Godine 1896. spekulisalo se da će se Ksenija udati za Aleksandra Obrenovića, kralja Srbije, međutim, to se nije desilo.

„Narav joj je bila takva, bila je izuzetno radna, požrtvovana i vredna”, kaže Lekić.

Aleksandar Obrenović bio je kralj Srbije i poslednji iz dinastije Obrenovića, u periodu od 1889. do Majskog prevrata 1903. godine.

Tada je ubijen zajedno sa suprugom Dragom Mašin, a na vlast u Srbiji se vratila porodica Karađorđević.

Kralj Aleksandar nije bio jedini udvarač princeze Ksenije.

Prosili su je bugarski car Ferdinand, a spekulisalo se da će to uraditi i jedan od trojice grčkih prinčeva, među kojima je bio i Endru, otac britanskog princa Filipa, svekar kraljice Elizabete Druge.

Sestre princeze Ksenije bile su udate za članove najuticajnijih evropskih dinastija, zbog čega je kralj Nikola dobio nadimak „tast Evrope”.

Najstarija, Zorka. bila je udata za Petra Karađorđevića, srpskog kralja, a Jelena Savojska je bila pretposlednja italijanska kraljica.

Muž princeze Milice bio je veliki knez Petar Nikolajevič, unuk ruskog cara Nikolaja, a Anastasija je bila supruga njegovog brata Nikolaja Mlađeg iz dinastije Romanovih.

„To je bio manir kralja Nikole: da udaje ćerke na evropske dvorove, kako bi imao jaču diplomatiju male zemlje”, kaže Lekić.

Tutori na dvoru

Princeza Ksenija je rođena kao deseto od dvanaestoro dece kraljevske porodice, 22. aprila 1881. na Cetinju.

Dok su njene sestre i braća pohađale strane internate, ona se školovala na dvoru.

Biografi beleže da je bila zainteresovana i za prirodne i društvene nauke, a govorila je ruski, nemački i francuski jezik kojim je pisala pisma i dnevnike.

Bila je vrlo zainteresovana za politička i društvena zbivanja koja su tada na Balkanu doživljavana kao „muška”, dok su se dva od tri sina kralja Nikole klonila politike.

Otac je iz milošte zvao Velika, što nije nimalo slučajno, kaže Radmila Vojvodić, dramaturškinja koja je radila predstavu o princezi Kseniji.

„Ta Velika – a očito je to iz obilja istorijskih fakata – bila mu je desna ruka i, moj utisak je, jedina je među braćom i sestrama nasledila ‘petrovićki’ politički i vladarski dar”, kaže Vojvodić.

Predstava „Princeza Ksenija od Crne Gore” premijerno je igrana 1993. i mnogima prvi put otrkila život plemićke kćeri.

Legendarna glumica Mira Stupica je za ulogu princeze Ksenije dobila Sterijinu nagradu.

Vojvodić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Cetinje, Univerziteta u Crnoj Gori, kaže da ni ona tada nije znala mnogo o princezi, ali da je priču gradila na osnovu uvida u brojna dokumenta.

Princezu Kseniju opisuje kao „ženu koja je razmišljala i samopouzdano koračala ispred vremena”.

„Uz ove poznate, imala još jedan zanimljiv hobi: bila je strasna baštovanka – što je ostalo kao kuriozitet. Uz to, isticala se obrazovanjem, ženskom samosvesnošću, feminističkim stavom i izuzetno političnom personom.

„I posebnom hrabrošću, dodaću, bila je crnogorska amazonka, bastadurka, rekli bi Cetinjani”, kaže Vojvodić.

Bastadur je sposoban ili vešt čovek.

Dvor kralja Nikole

Prestonica Cetinje
Dvor kralja Nikole i šetalište

Ksenija je bila vešta i sa oružjem, pa je sa ocem često išla u lov.

„Ksenija ima junačko srce, koje se ničega ne boji.

„Ona je hrabra i vešt strelac iz revolvera i puške”, navodi Dušan Balšić u knjizi ‘Dve crnogorske princeze’, gde opisuje Kseniju i sestru Veru.

Ksenija je živela na Cetinju i brinula o dvoru sve do egzila kraljevske porodice januara 1916, tokom Prvog svetskog rata.

Preko Italije odlaze u Francusku, gde živi do smrti 1960. godine.


Prelomna Podgorička skupština

Kralj Nikola je u Prvom svetskom ratu podržao Srbiju protiv Austrougarske.

Poražen, sklopio je separatni mir januara 1916, a zatim otišao u izgnanstvo u Italiju, piše Britanika.

Po završetku rata i poraza Austrougarske, Nikola i dinastija Petrović su i formalno svrgnuti sa trona na takozvanoj Podgoričkoj skupštini.

Na zasedanju narodne skupštine od 24. do 29. novembra 1918. godine u glavnom gradu Crne Gore, doneta je odluka o ujedinjenju Crne Gore sa Kraljevinom Srbijom i iskazivanje podrške ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu jugoslovensku državu

Odlučeno je i da Petrovići budu svrgnuti sa trona u korist dinastije Karađorđevića koja je vladala u Srbiji.

Sa ovim odlukama se nisu slagali stanovnici koji su podržavali svrgnutog kralja Nikolu.

Crna Gora je od tada do 2006. bila u različitim oblicima državnih zajednica sa Srbijom – Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, socijalističkoj Jugoslaviji, Saveznoj Republici Jugoslaviji i državnoj zajednici Srbije i Crne Gore.

U maju 2006, glasanjem na referendumu, birači su odlučili da Crna Gora ponovo bude samostalna država.

Naslednicima dinastije Petrović bio je godinama zabranjen povratak u Crnu Goru.

Zvanično se u domovinu vratila 2011. godine posle donošenja zakona o statusu dinastije.

Skupština Crne Gore je u novembru 2018. usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine kojima je, kako tvrde, ukinut dotadašnji suverenitet Crne Gore.


Dok je kralj Nikola bio živ, Ksenija mu je bila desna ruka, kako na Cetinju, tako i u egzilu.

„Nezvanično je bila sekretar kralja Nikole, neko ko je bio uz njega, znala je njegove političke stavove i poteze”, kaže istoričar Lekić.

Kralj Nikola preminuo je 1921. u francuskom gradu Antibu.

U međuvremenu, promenila se mapa Evrope.

Na teritoriji Balkana 1918. formirana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca iz koje će nastati Jugoslavija, a Crna Gora je postala deo te novostvorene države.

„Kad je Crna Gora postala tera inkognita(nepostojeća zemlja) u jugoslovenskoj kraljevini, princeza Ksenija postaje ne samo beskompromisni borac za crnogorsku stvar, nego i neumorna humanitarka.

„Pomagala je crnogorskim ratnim zarobljenicima, kao i crnogorskim egzilantima rasutim po logorima, ne samo u tuđini, nego i unutrašnjem egzilu”, navodi Radmila Vojvodić.

Kao što se na dvoru bavila i svakodnevnim stvarima i nabavkama, o čemu svedoče njena pisma, tako se dok je živela u Francuskoj, usled nedostatka prihoda, nije libila da jedno vreme zarađuje kao daktilografkinja.

„Umrla je časno, neokaljana u igrama i političkim manipulacijama kojima su dinastičke porodice bile izložene tokom Drugog svetskog rata.

„Do poslednjeg dana borila se ne za statusne povlastice, već da izdejstvuje skromnu apanažu od jugoslovenske države kako bi na taj način sačuvala grobove u poslednjem porodičnom utočištu koje je bilo pod hipotekom.

„Bila je to bezuspešna bitka, jugoslovenska administracija je bila spora i umrla je s tom ranom”, navodi Vojvodić.

Princeza Ksenija je preminula 10. marta 1960, a sahranjena je u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Kanu, pored sestara Milice i Anastasije i njihovih muževa.

Egzil oslabio porodične veze

Unuk Ksenijinog brata Mirka, današnji princ Nikola Petrović, imao je tada 15 godina.

Roditelji su mu se razveli kad je bio petogodišnjak i živeo je sa majkom, a „egzil je oslabio porodične veze”.

Tako se desilo da se Ksenija i on nikad ne upoznaju.

„Živeli smo u Parizu, u istom gradu, i oduvek sam žalio što nisam imao priliku da je sretnem, nju, veliku pobunjenicu zbog nepravde i nestanka Crne Gore u metežu Prvog svetskog rata”, kaže Petrović Njegoš.

Tri decenije kasnije, 1989, ostaci princeze Ksenije su preneti na Cetinje, a princ već decenijama dolazi redovno u Crnu Goru.

„Danas Ksenija počiva u Crnoj Gori i njen fotografski rad je priznat kao deo kulturne baštine.

„To me čini veoma ponosnim i srećnim”, navodi Petrović Njegoš.

On je Narodnom muzeju Crne Gore poklonio kolekciju dagerotipija princeze Ksenije, koje mu je predala njena prijateljica.

Dagerotipija je jedna od prvih vrsta slike u istoriji fotografije, a razvio ju je Luj Dager, po kome nosi ime.

U monografiji Crna Gora u magičnom oku princeze Ksenije se mogu videti desetine crno-belih fotografija na kojima su prikazane i baštenske zabave kraljevske porodice, obučene po evropskoj modi.

Princeza fotograkinja je beležila i običan život Crnogoraca s početka 20. veka iz okoline Cetinja, Rijeke Crnojevića i Skadarskog jezera.

SLIKE

NARODNI MUZEJ CRNA GORA
Fotografije iz knjige Crna Gora u magičnom oku princeze Ksenije, autorke Anđe Kapičić

U objektivu princeze

Životna priča princeze Ksenije privukla je Britanku Elizabet Gauning kada je prvi put posetila Dvorac kralja Nikole na Cetinju.

Autorki više knjiga i putopisa sa Balkana se posebno dopala kompozicija princezinih fotografija, jer je imala ekskluzivan pristup važnim događajima.

„Njene fotografije su vrlo zanimljive – poput scene ministara kako jure iz parlamenta na ogroman kraški pejzaž, koja liči na neke slike Brojgela.

„Čini se da je snimljena iz njene spavaće sobe, tako da zaista niko drugi ne bi imao pristup da slika odatle”, opisuje Gauning za BBC na srpskom.

Fotografija kralja Nikole u tradicionalnoj odeći, kako posmatra dramatični pejzaž sopstvene zemlje je, kaže Gauning, „snimljena iza njega i to vrlo izbliza.”

„Bilo je samo nekoliko ljudi u Crnoj Gori koji bi imali priliku da se tako zbliže sa kraljem tokom tog intimnog trenutka premeravanja poseda.”

Ističe i slike običnog života koje retko beleže fotografi sa dvora – sa vojne izložbe, Ksenija je slikala i vojnog kuvara kako stoji pored uzavrelog kotla.

Objektivu njenog aparata nisu promakla ni deca u školi, nemirna, nekoliko minuta pre nego što ih je učiteljica smestila u klupe.

„Sviđa mi se što je uhvatila ovu stvarnost, zajedno sa baštenskim zabavama i tenisom”, kaže.

Gauning je održala više od 20 predavanja u Velikoj Britaniji o saznanjima o životu princeze Ksenije – poslednje u Umetničkom društvu u Londonu maja 2022.

„Otkrila sam da su ljudi uvek inspirisani pričom o ženi koja se suprotstavi očekivanjima društva, kao i da se svima sviđaju slike koje je beležila”, kaže Gauning, danas savetnica kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

slike

NAARODNI MUZEJ CRNE GORE
Fotografije iz knjige Crna Gora u magičnom oku princeze Ksenije, autorke Anđe Kapičić

Po idejama – savremenica

Ksenija je jedna od žena opisanih u knjizi „U ničijim zemljama: osam inspirativnih balkanskih žena dvadesetog veka” koju je Gauning pisala sa Robertom Viltonom.

„Naravno, bila je privilegovana, jer većina žena njenog vremena ne bi imale mogućnosti da se iskažu u drugim ulogama, osim kao supruge.

„Mnoge žene u Crnoj Gori i šire – to i dalje nemaju”, tvrdi britanska spisateljica.

Ipak, uverena je da princezina privilegovana pozicija ne može da umanji impresivnost njene smelosti da ocu i društvu kaže ‘ne’ za to što su tražili od nje.

To može biti nauk i savremenim ženama, ocenjuje.

„Svi mi imamo zahteve koje nam postavlja društvo ili naše porodice na koje bismo mogli da kažemo ‘ne'”, zaključuje Gauning.

autoput

BBC
Autoput je svečano otvoren na Dan državnosti Crne Gore 13. jula i dobio je ime po ženi, što je retkost na Balkanu

I Radmila Vojvodić smatra da je princeza Ksenija „po naprednim i sifražetskim idejama” savremenica današnjim ženama.

Krajem 19. veka, osnovan je sifražetski pokret, okupljajući žene koje su se najzad, 1918, izborile za pravo glasa u Velikoj Britaniji.

Isprva je Vojvodić smatrala neprimerenim da novi autoput ponese princezino ime.

„Nasmejaću vas činjenicom da mi je nekako, u prvom trenu, zasmetalo nazivanje autoputa njenim imenom;

„Ne samo sa rodnog, nego i sa estetskog stanovišta, činilo mi se prijemčivijim da njeno ime stoji uz imenicu ženskog roda, uz nešto sofisticiranije od savremene brze ceste.”

Ipak, princezina ličnost navela ju je da promeni mišljenje.

„Svakog čuda za tri dana. Predomislila sam se: nosio je nju subverzivni duh prema konvencijama vremena u kome je živela, smatrala bi, možda, ona i ovaj naziv autoputa svojevrsnim razbijanjem tabua”, kaže Vojvodić uz osmeh.


Možda će vas zanimati i ova priča

Kako je izgledao dan kada je Crna Gora postala nezavisna
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 1 minut

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 58 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 55 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 50 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend