BBC

Deca i dojenje: „Beba mora biti sita“, ali SZO pokušava da suzbije digitalni marketing mlečnih formula za bebe

Majka i beba sa flašicom

Getty Images
Iz SZO preporučuju majkama da tokom prvih šest meseci života beba isključivo doje, ukoliko je moguće

Majka ste koja je prisutna na društvenim mrežama, a koja nije sigurna da li treba da doji odojče ili da li da nastavi da ga doji kada navrši šest meseci.

Pridružujete se onlajn grupi koja daje savete o bebama, i pre no što ste i svesni, postajete meta objava o mlečnim formulama za bebe.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da se protiv ovakve vrste reklamiranja sada bori u kampanji za ograničavanje agresivnog marketinga proizvoda koji se nazivaju „zamena za majčino mleko“, takođe poznati i kao adaptirano mleko (formula).

SZO preporučuje da se prvih šest meseci bebe isključivo doje i da vlade majkama treba da pruže neophodnu zdravstvenu i socijalnu podršku za dojenje.

Pošto navrše šest meseci, bebe treba da se hrane kravljim, kozjim ili drugim vrstama mleka, preporuka je SZO.

Već više od 40 godina SZO vodi kampanju za povećanje broja dojenih beba, koji je trenutno 44 odsto.

Posle izveštaja iz 1970-ih, koji je ukazao na neuhranjenost beba koje se hrane adaptiranim mlekom u zemljama u razvoju, SZO je 1981. godine izradila Međunarodni pravilnik za proizvođače mlečnih formula za bebe (zamene za majčino mleko).

Adaptirana mleka za bebe mlađe od šest meseci i duvan su jedina dva proizvoda koja podležu međunarodnim smernicama za sprečavanje reklamiranja potrošačima.

Uprkos tome, samo 32 zemlje su ovaj pravilnik u potpunosti uvrstile u domaće zakonodavstvo.

Na sastanku u Ženevi Izvršni odbor SZO-a je razmatrao načine za ograničenje digitalnog marketinga ovih proizvoda.

S obzirom na godišnju vrednost industrije adaptiranog mleka, koja iznosi 55 milijarde američkih dolara, SZO je zauzeo čvrst otpor.

‘Moja beba neće dobiti dovoljno mleka’

Tri žene doje u Španiji tokom Svetske nedelje dojenja u oktobru 2023.

Getty Images
Postoji više globalnih kampanja za promociju dojenja

Tip (nije njeno pravo ime), majka novorođenčeta sa Tajlanda, kaže da na njenim nalozima na društvenim mrežama često viđa reklame za mlečne proizvode za bebe, u kojima uticajne ličnosti i TV zvezde predstavljaju proizvode nekoliko kompanija.

Tip njenu bebu od rođenja hrani mlečnom formulom.

Strahovala je da neće imati dovoljno mleka, iako to nije bio slučaj.

Njena beba sada ima tri meseca.

Ona i dalje kupuje isto adaptirano mleko, za koje izdvaja 50 američkih dolara mesečno.

„Kupujem mlečnu formulu istog proizvođača jer mi ga je bolnica preporučila, a beba nije imala alergije niti loše reakcije“, objašnjava Tip.

Trenutno doji bebu, ali u svaki obrok dodaje 30 ili više mililitara mlečne formule.

„Bojim se da moja beba neće dobiti dovoljno mleka, tako da je dohranjujem mlečnom formulom“.

Reklame koje viđa na društvenim mrežama mogle bi da utiču na njene odluke u budućnosti, kaže Tip za BBC.

„Već sam zapamtila reklame koje sam videla na mojim nalozima i one bi mogle da utiču na odluku kada ću joj umesto mlečne formule za odojčad uvesti mleko za decu stariju od godinu dana“.

Ko je odgovoran?

SZO kaže da proizvođači mlečne formule koriste marketinške strategije koje se ne smatraju uobičajenim oglašavanjem.

Među takve strategije, kaže SZO, spadaju: objave na društvenim mrežama, video striming, igrice, podkastovi, dark posts (objave proizvođača samo za ciljanog korisnika koje se ne pojavljuju na društvenim mrežama proizvođača), angažovanje uticajnih ljudi na društvenim mrežama, i onlajn forumi i grupe za podršku i savete o bebama.

U novembru 2023. godine, organizacija sa sedištem u Ženevi objavila je vodič za borbu protiv ovakvih vrsta aktivnosti na internetu.

Odgovornost treba da snose svi koji izrađuju, objavljuju i vrše distribuciju sadržaja kojim se promovišu „zamene za majčino mleko,“ navedeno je u vodiču.

SZO je takođe savetovala vladama da smanje, blokiraju, filtriraju, ili odmah uklone takav marketinški sadržaj.

Izvršni odbor SZO-a će na sastanku u januaru razmotriti uputstva i načine kako da ih pooštri.

Ali, za sada ne postoji inicijativa za primenu vodiča u svima zemljama, mada pojedine podržavaju takav korak.

‘Mleko za decu stariju od godinu dana’

This photo taken on 5 August 2020 shows Chao Anya feeding her child at their home in Shanghai

Getty Images
Samo 28 odsto majki u Kini doji, a na to utiču kratka porodiljska odsustva i radna okruženja koja ne prihvataju dojenje na poslu, pokazuju podaci UNICEF-a

SZO preporučuje da se bebi kada navrši šest meseci uvede čvrsta hrana, a da se dojenje nastavi do druge godine života.

Međutim, mnoge majke prestaju da doje bebe kada napune šest meseci i tada postaju meta reklama ili marketinga koji im preporučuju da njihove bebe hrane „mlekom za decu stariju od godinu dana’.

U oktobru 2023. godine, Američka akademija za pedijatriju (AAP) objavila je klinički izveštaj u kojem se navodi da mleko za bebe starije od 12 meseci nema nutritivne prednosti.

APP je navela da roditelji ne bi trebalo odmah da poveruju tvrdnjama koje su navedene na etiketama proizvoda za ove starosne grupe, kao što je da „stimulišu razvoj mozga“ ili „poboljšavaju imunitet“.

Dodatnu zabunu unosi istovremeno reklamiranje ovih proizvoda i adaptiranih mlečnih formula za odojčad, jer imaju slične nazive i pakovanja, dodala je APP.

„Reklamne poruke koje ove proizvode predstavljaju kao sledeću fazu ili sledeći korak u ishrani deteta izazivaju zabunu i čak mogu da obeshrabre dojenje ili zamene formule za odojčad“, upozorila je APP.

Mlečne formule za odojčad regulisana su propisima američke Uprave za hranu i lekove (FDA), ali ne i mleka za decu starije od godinu dana, koja ne podležu određenim saveznim propisima o sadržaju hranljivih materija.

AAP je takođe navela da mleka za decu stariju od 12 meseci treba da budu označena drugačije od mlečnih formula za odojčad i da na policama u prodavnici ne treba da stoje pored adaptiranih mleka.

Marketinške strategije

Britanski medicinski časopis Lanset prošle godine je objavio izveštaj u kojem se kritikuju međunarodne marketinške strategije koje primenjuju proizvođači mlečnih formula za odojčad kojima se ciljaju roditelji, zdravstveni radnici i zakonodavci.

U izveštaju su navedeni sadržaji etiketa na nekoliko pakovanja mlečnih formula za odojčad u različitim zemljama, među kojima su Enfamil i Aptamil.

Na primer, Enfamil Neuro Pro, deo britansko-holandske multinacionalne prehrambene kompanije Reckitt, tvrdi da njihov proizvod „jača moždane funkcije“.

Žena u Keniji doji dete

Getty Images
SZO je prvo 1981. usvojio neobavezujuća pravila, kojima se zemljama sugeriše da zabrane reklamiranja formula za bebe zbog zabrinutosti oko agresivnih kampanja u razvijenim zemljama

Doktorka Sesila Tomori, vanredna profesorka u Školi za medicinske sestre Univerziteta Džons Hopkins i jedna od autorki izveštaja u Lansetu, kaže za BBC da takve tvrdnje navode roditelje da poveruju da će sastojci dodati mlečnoj formuli podstaći razvoj mozga i tako unaprediti kognitivne sposobnosti i inteligenciju deteta.

Tomori, stručnjakinja za dojenje, ističe da upotreba naučne terminologije u reklamama stvara lažni utisak da su takve tvrdnje potkrepljene snažnim naučnim dokazima.

„Neke od tvrdnji se izražavaju usmeno, a pojedine fotografijama koje ukazuju na to da će beba biti izuzetno pametna.

„Takvi tekstovi obično navode nešto o količniku (kvocijentu) inteligencije, jačanju moždanih funkcija, itd.“, ističe Tomori.

Reklame za druge proizvode, koje su kao primer navedeni u izveštaju u časopisu Lansetu, tvrde da oni ublažavaju „razdražljivost, plakanje, gasove, i izbljuvke beba.“

Sve to može da se smatra normalnim za bebe, kaže dr Tomori.

U pisanoj izjavi BBC-ju, kompanija Danone, svetski proizvođač hrane i pića koji pravi Aptamil, kaže da su 50 godina istraživali mlečnu formulu za odojčad pre nego što su osmisli reklamnu poruku „formule koje su zasnovane na nauci i podržane kliničkim istraživanjima“.

„Naša marketinška politika, koja je vodeća u svetu u ovoj industriji, poštuje stroge propise o isticanju zdravstvenih prednosti i oglašavanju naših proizvoda.

„To nam obezbeđuje da odgovorno sprovodimo marketinške aktivnosti“, navela je kompanije Danone u pisanom saopštenju.

Britanska multinacionalna kompanija Reckitt koja pravi proizvode za zdravlje, higijenu i ishranu, nije dala nikakav komentar, ali je BBC uputila na Međunarodno udruženje industrije dijetetskih proizvoda, koje je zastupa.

Iz Udruženja su BBC-ju rekli da je celokupna komunikacija koju ovaj industrijski sektor obavlja kako sa potrošačima tako i sa zdravstvenim radnicima strogo regulisana, i da se zasniva na naučnim dokazima i činjenicama.

Tvrdnje o zdravstvenim i nutritivnim prednostima koje navode kompanije članice Udruženja zasnovane su na naučnim i medicinskim istraživanjima, i proizvodi su odobrili nadležni organi i oni su u potpunosti u skladu sa primenjivim lokalnim, nacionalnim i međunarodnim propisima.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Colbie Caillat
Za 1 minut

Bubbly

Colbie Caillat
David Mcwilliams
Za 4 minuta

Days of Pearly Spencer

David Mcwilliams
Florence And The Machine
Za 7 minuta

Spectrum (Calvin Harris Rmx)

Florence And The Machine
Clean Bandit
Za 10 minuta

Rather Be (feat. Jess Glynne)

Clean Bandit
Boa
Za 14 minuta

Milion

Boa

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend