BBC

‘Dodatna smena’: Od žena se na poslu očekuje emocionalni rad koji nije plaćen

žene, posao

Getty Images
Čak i u radnim sredinama gde postoji rodni paritet mnoge žene i dalje obavljaju emocionalno teške poslove

Žene uglavnom snose teret nevidljivih obaveza na radnom mestu. Posao je zahtevan i za njega se ne dobija nadoknada.

U radnim sredinama širom sveta postoji rad koji nije naveden ni u jednom opisu posla, a većinu takvog rada obavljaju žene.

Emocionalni rad je nepriznat, često nevidljiv posao koji podrazumeva upravljanje osećanjima drugih ljudi.

„To nije samo rad koji upravlja ekonomijama“, objašnjava Rouz Hekman, autorka knjige na tu temu iz 2023. godine.

„To je rad koji upravlja porodicama i zajednicama.

„Emocionalni rad je podešavanje srca da bi se uticalo na klijente, kupce, putnike, pacijente.

„To je ono što stvara osećaj sigurnosti i povezanosti, smisla i pripadnosti unutar preduzeća“.

Takav rad je ključan, ali je zahtevan i često neophodan, a žene snose glavni teret.

Za početak, poslove koji zahtevaju ogromnu količinu emocionalnog rada uglavnom obavljaju žene.

Takav rad je u određenoj meri neophodan na svim radnim mestima, a žene su te koje obavljaju taj težak posao, naročito u kancelarijama gde preovlađuju muškarci, i za njega uglavnom ne dobijaju priznanja ili nadoknade.

Od malih nogu

U poslovima koji zahtevaju težak emocionalni rad preovlađuju žene.

Pogledajte oblasti rada kao što su pružanje nege, predavanje, briga o deci, socijalni rad, i ugostiteljstvo.

Iako postoji pretpostavka da su žene „vrlo pogodne“ za ove poslove, Hekman kaže da je to zapravo samo posledica vaspitanja.

„Sve osobine, veštine i uloge povezane sa emocionalnim radom se oduvek nameću devojčicama i ženama, još od malih nogu“, kaže ona.

„Devojčice ne samo da se uče da budu saosećajne prema drugima, već se i primoravaju da budu takve ako nisu“.

To je sveprisutna vrsta obuke, saglasna je E. Mičel Remzi, vanredna profesorka ženskih, rodnih i seksualnih studija na koledžu Penn State Berks, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

„Počinje kroz dečje igre: devojčice se igraju lutkama, uloga učiteljice i medicinske sestre, dok su dečačke igre aktivnije i iziskuju manje pažnje i brige“.

Postoje i drugi uticaji u ranom detinjstvu, dodaje ona.

„Sada je nešto bolje, ali na televiziji ili u knjizi koju čitate kao dete, ko je medicinska sestra? Ko je učiteljica?

„A ko je naučnik ili vatrogasac?

„Igre su često veoma rodno određene, što od samog početka ograničava mišljenja deca o tome kakve mogućnosti imaju“.

učenica, škola

Getty Images
Mnoge žene se vaspitavaju za poslove koji zahtevaju najviše emocionalnog rada

Ali osobine kao što su empatija i saosećanje svakako nisu rodno urođene, a istraživanja su pokazala da ne postoji izričita razlika između muškog i ženskog mozga.

„Postoje studije iz više stručnih disciplina koje pokazuju da je empatija veština koju svi ljudi, bez obzira na pol, mogu da imaju“, kaže Hekman.

„Ali ona se toliko poistovetilo sa devojčicama i ženama da ne vidimo tu obuku, već kao nešto što devojčice i žene po prirodi jesu“.

Upravo zbog onog što kao devojčice usvoje kroz osnovnu obuku, žene često biraju karijere koje zahtevaju mnogo emocionalnog truda, objašnjava Remzi.

„Ne treba da čudi što je više žena na poslovima koji podrazumevaju negu, brigu i odgoj“, kaže ona.

„Ljudi koji su marginalizovani moraju biti bolji u neverbalnoj komunikaciji.

„Moraju da budu u stanju da bolje čitaju znakove, jer zato što su ugnjetavani stalno paze da nikome ne stanu na žulj i ne kažu nešto pogrešno.

„Tako se ta briga vežba u svim našim igrama i interakcijama.

„Dakle, ne treba da se čudimo kada ljudi koji se izjašnjavaju kao žene obavljaju takvu vrstu posla“.

Više od ‘ženskih poslova’

Nisu samo poslovi pružanja nege i uslužne delatnosti oni koji zahtevaju emocionalni rad, zahteva ga svako radno mesto u određenoj meri.

U mešovitim muško-ženskim radnim sredinama, žene su te koje uglavnom obavljaju zadatke kao što su planiranje zabava i zajedničkih aktivnosti van posla, izgradnja i održavanje odnosa u kolektivu

Studije pokazuju da žene mnogo više od muškaraca obavljaju u kancelariji „kućne poslove“, što su zadaci kojima se ne ističe i ne zavređuje unapređenje“.

Istovremeno, ovaj težak rad se obično ne priznaje, čak ni ne doživljava kao dodatni posao, niti pomaže ženama da napreduju.

Ipak, ako ga ne obavljaju, mogu ostati u zapećku.

„Mnoge žene koje dolaze na radna mesta na kojima su ranije preovlađivali muškarci otkrivaju da se od njih očekuje da, budući da su žene, obavljaju dodatnu smenu u vidu emocionalnog rada“, kaže Hekman.

Istraživanja su pokazala da je ta „dodatna smena“, posebno u kancelarijskim poslovima, uslov za žene da napreduju.

Rad objavljen u časopisu Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) pokazao je da muškarci mogu da napreduju samo zato što su dobri ili se čini da su dobri u njihovom poslu, dok je za žene potrebno da imaju empatiju i ponašaju se prosocijalno.

„Recimo, u inženjerskoj firmi, da bi napredovao, muškarac inženjer mora da ima dva kvaliteta: samouverenost i kompetentnost“, kaže Hekman.

„Žena inženjer da bi napredovala mora da ima iste kvalitete i još mora da bude ljubazna, uverljiva i timski igrač“.

Drugim rečima, žene takođe moraju da budu samouverene i kompetentne, ali pride i pažljive i saosećajne.

Međutim, ako ne obave ovaj dodatni rad, žene ostaju u zapećku, ali im on ne pomaže da se popnu na vrh.

„Sve dodatne usluge koje žene pružaju na poslu – prikupljanje novca, planiranje događaja, pamćenje važnih datuma – takve stvari se ne računaju“, naglašava Remzi.

„To zahteva mnogo organizacije i obavljanje više zadataka istovremeno, zahteva određeni skup veština.

„Ali, kada dođe vreme za unapređenje, ništa od tog rada se ne računa“.

žene, posao

Getty Images

Studija koju je Odsek za psihologiju koledža u Abu Dabiju koji je ogranak Univerziteta u Njujorku uradio 2022. godine pokazala je da, iako prosocijalno ponašanje može da unapredi blagostanje zaposlenih, takođe može da spreči žene da stignu do rukovodećih položaja, jer „troši vreme i resurse snažnih žena koje za to ne dobijaju odgovarajuće nagrade, i tako im stvara poteškoće da potvrde njihovu moć“.

Pored toga što im taj dodatni rad potencijalno otežava napredovanje, postoji i lična cena koju žene plaćaju.

„Cena je ogromna“, naglašava Hekman.

„Prvo, oduzima mnogo vremena: proveravati da li je sve u redu sa kolegama, biti timski igrač, biti prijatan i ljubazan, slati elektronsku poštu, ćaskati sa kolegama na pauzi.

„Sve to oduzima vreme“.

Plate

Ne samo da žene ne dobijaju nadoknadu za dodatni emocionalni rad, već se i kažnjavaju ako ga izbegavaju.

Analize razlika u platama muškaraca i žena takođe često ukazuju na činjenicu da su profesije u kojima preovlađuju žene uglavnom manje plaćene.

„Ovo se posebno odnosi na zanimanja u oblasti pružanja nege, kao što su briga o deci, pomoć u kući, medicinska pomoć u kući, i patronažne sestre, koji su plaćeni ispod prosečne plate“, navodi se u izveštaju američkog Ministarstva rada iz 2022. godine.

„Iako ne utiču neposredno na razliku u platama, beneficije kao što su zdravstveno osiguranje i penzioni programi koje obezbeđuje poslodavac su manje za poslove u kojima preovlađuju žene nego za zanimanja u kojima dominiraju muškarci“.

Ovo se ne menja uprkos činjenici da su ovi poslovi koji zahtevaju težak emocionalni rad i koje uglavnom obavljaju žene neki od najvažnijih.

„Zašto potcenjujemo ovakva zanimanja koja su verovatno stub našeg društva i koja ne mogu da se zamene?

„Ne možete da automatizujete dobro ponašanje prema bolesniku u krevetu niti ljudski dodir.

Deo problema je što se emocionalni rad ne smatra vrstom rada“, objašnjava Hekman.

Ali u mnogim zanimanjima, posebno onim koji podrazumevaju rad sa strankama i pružanje nege, upravo je emocionalni rad ključan za posao koji se obavlja.

„Zamislite šta bi se desilo da nema ove vrste rada“, kaže ona.

„Ako predstavnik za korisničku podršku ne mari za vaš problema, to je nepristojno.

„Ako negovateljica koja brine o vašem starom roditelju ne mari da se seti nečega ili proveri nešto što je neophodno, ako je patronažna sestra gruba i hladna, ako vas konobar u restoranu požuruje, sigurno ćete pomislili da svi oni očajno obavljaju njihove poslove“.

U međuvremenu, mnoge žene su i dalje nedovoljno plaćene za obavljanje teških poslova vođenja brige, negovanja i rešavanja problema, što je uvreda koja se opravdava mišljenjem da je takav posao sam po sebi prava nagrada.

„Za ove odlike smo nagrađene u društvu, ali sistem koristi činjenicu da nas privlače ovakvi poslovi“, kaže Hekman.

„Od nas se očekuje da nas ovi poslovi sami po sebi ispunjavaju, bez obzira na platu.

„Tako nešto nikada ne bismo očekivali u zanimanjima u kojima tradicionalno preovlađuju muškarci.

„Nikada ne bismo rekli: ‘Muškarci su bolji u matematici, pa ako ste bankar, taj posao bi trebalo da vas dovoljno ispunjava i ne treba vam pristojna plata’.

„Ali to je način na koji ohrabrujemo žene da rade u ovim oblastima.

„Neverovatno je to što prihvatamo da ne budemo dovoljno plaćene za poslove koji su neophodni za funkcionisanje društva“.

Stvarna vrednost ‘ženskog rada’

Prvi korak ka većem vrednovanju emocionalnog rada žena je jednostavno priznanje da je to zapravo rad.

„Potrebna nam je normativna promena“, naglašava Hekman.

„Treba zapravo da vrednujemo osobine kao što su briga o drugima i empatija na poslu.

„Prestanimo da na ovaj rad gledamo kao na skup osobina, već kao na nešto što zahteva vreme, trud i veštinu“.

Stvari se kreću u tom pravcu, ali sporo.

Socijalne i komunikacione veštine dobijaju na značaju za sve rodove porastom broja poslova koji zahtevaju veću društvenu interakciju (samo u SAD-u, udeo takvih poslova porastao je za 12 odsto u poslednjih 30 godina).

Jedan od način da se veštine emocionalnog rada vrednuju je da se navedu u opisu posla i budu zastupljenije u evaluaciji zaposlenih, kao i da se pronađe konkretniji način nagrađivanja takvog rada.

To bi pomoglo da se teret obavljanja te vrste posla ravnomernije rasporedi među zaposlenima, umesto da sve pada na pleća žena.

Remzi upozorava da, iako je priznavanje i vrednovanje dodatnog rada žena dobra stvar, to takođe može da ima složene posledice u smislu povećanih očekivanja.

Iako može da izgleda nelogično, pridavanje veće vrednosti ovakvom radu može povećati pritisak na žene da rade još više od toga, smatra ona.

„Često to znači dva koraka napred i korak nazad“, kaže ona.

„Kada se desi nešto što na neki način oduzme malo te topline ženama, standardi se odjednom podižu a shodno tome raste i njihova toplina“.

Na kraju, žene treba da dobiju nadoknadu za tu dodatnu smenu, smatra Hekman.

„Živimo u svetu u kojem ako neko stvara vrednosti na tržištu, biće za to nagrađen.

„Činjenica je da postoji mnogo ljudi koji stvaraju mnoge vrednosti koje nisu nagrađene“.


Pogledajte video: Menstrualno odsustvo – žensko pravo ili nepotrebno bolovanje

Menstrualno odsustvo: Žensko pravo ili nepotrebno bolovanje
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Shapeshifters feat. Joss Stone
Za 1 minut

Bring on the Rain

Shapeshifters feat. Joss Stone
Sarah Jane Morris
Za 4 minuta

Cry

Sarah Jane Morris
First Choice
Za 8 minuta

Love And Happiness

First Choice
Razorlight
Za 13 minuta

In the Morning

Razorlight
Dionne Farris
Za 17 minuta

I Know

Dionne Farris

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend