BBC

Društvene mreže: Sva lica mimova, od interneta do umetničkih galerija

mimovi

Matt Furie/David Wilkinson/Dave Roth
(ilustracija)

Zamišljena žena utonula u kompleksnu matematičku formulu reaguje na nejasnu situaciju ili izjavu, pa mišićavi i sramežljivi pas ironično naglašavaju razlike između dvoje ljudi.

Gotovo da nema korisnika društvenih mreža koji se po raznim internet ćoškovima nisu susreli sa ovim sadržajima, u popularnoj kulturi poznatijim kao mimovi.

Uglavnom imaju formu fotografija, video snimaka ili informacija iz kulture koje su prilagođene odgovarajućim tekstom.

Mimovi često upućuju na konkretne društvene, političke, kulturne događaje i na taj način, poput drugih medija, utiču na to kako vidimo stvarnosti, objašnjava Luka Bešlagić, teoretičar umetnosti i medija sa Fakulteta za medije i komunikacije.

„U pitanju su prilično jednostavni sadržaji, pa svako može da proizvede jedan mim kako bi preneo određenu poruku u toj telegrafski sažetoj formi“, kaže on za BBC na srpskom.

Kako se prave mimovi?

Dok je prelistavala fotografije na društvenim mrežama, dvadesetpetogodišnja Anđela Mujković je zastala i nasmejala se.

Na ekranu je bila fotografija šolje sa kafom čija je pena oblikovala siluetu bube.

Iznad je bio natpis: Dobro jutro, Kafkica.

Ova internet šala zasnovana je na velikom broju onih koje imitiraju objave iz ranih 2000-ih godina na društvenoj mreži Fejsbuk, na kojoj su se korisnici tako međusobno pozdravljali.

Fotografija aludira i na pisca Franca Kafku i njegovo delo Preobražaj, u kom se glavni junak pretvara u bubu.

Anđela kaže da dobar mim može da joj ulepša dan, a Bruna Žeželić se na svojoj mim stranici @dobrojutroprijatelji svakodnevno trudi da uradi upravo to – da obraduje druge.

Ideju je pronašla u Fejsbuk objavama starijih rođaka i prijatelja.

„Jedni drugima bi poželeli prijatno jutro ili veče fotografijama šoljica kafe, cveća ili neke slatke životinje.

„Pomislila sam kako na Instagramu nema takvih objava i onda sam neke od njih prenela na tu mrežu.“

Tako se razvila čitava zajednica više od 20.000 „kafopija“, kako ih Bruna šaljivo zove.

U pitanju nisu samo mlađi, veliki deo njenih pratilaca su i stariji koji ovo ne vide kao šalu, već se osećaju lepo kad im neko poželi prijatan dan i ponudi šolju virtuelne kafe.

Osim toga, Žeželić kaže da su u njenom virtuelnom prostoru i oni koji tek ulaze u svet dizajna, tako da se osim njenih mimova ili onih preuzetih sa Fejsbuka, pojavljuju i duhovita vizuelna rešenja njenih pratilaca.

„Najčešće su to neke neuklopive kombinacije, poput one na kojoj pevačice Lana Del Rej ili Tejlor Svift piju kafu okružene golubovima“, dodaje ona.

Mimovi su mnogo stariji od interneta.

U njih spadaju bilo koje ideje, ponašanja i znanja koja pripadaju pop kulturi i koja se lako šire, objašnjava Ilija Milosavljević sa Filozofskog fakulteta u Nišu.

„U pitanju je idealno sredstvo komunikacije koje je u skladu sa brzim načinom života i globalizacijom, zbog koje je popularna kultura svuda gotovo ista.

„Osim toga, to je i vizuelni sadržaj koji, kao takav, idealno odgovara mrežama“, smatra on.


Šta su to mimovi?

Reč mim (meme) potiče od grčke reči mimema, što znači imitirati.

Ovaj termin prvi put je upotrebljen još 1976. godine u knjizi Sebični gen, biologa Ričarda Dokinsa.

Dokins je smatrao da su mimovi slični biološkim genima, jer prenose veliki broj informacija.

Mim je definisao kao reč koja prenosi informacije iz kulture, a pritom ima i karakteristike imitacije.

Dokinsu je bio potreban naziv koji bi bio sličan genu, a reč je mogla biti povezana i sa pojmom pamćenja (memory).

Početkom 21. veka, kako se internet kultura razvijala, mimovi su postali njen deo i njihova popularnost je rasla.

Izvor: Britanika


Smeh, psihologija i egzistencijalizam

Na profilnoj fotografiji Instagram stranice Mim terapija je Sigmund Frojd, jedan od najpoznatijih psihijatara i začetnika psihoanalize, sa naočarima za sunce i mikrofonom.

Ovu stranicu je pre godinu dana, na nagovor koleginice sa fakulteta, pokrenuo student psihologije Srećko Gutić.

On kaže da prikuplja mimove koji mu se učine interesantnim i onda ih kombinuje sa tekstovima u vezi sa psihologijom, psihoanalizom ili filozofijom egzistencijalizma.

Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se javio posle Prvog svetskog rata, a njegovi najznačajniji predstavnici su pisci Franc Kafka i Albert Kami, filozofi Žan-Pol Sartr i Martin Hajdeger.

„Želeo sam da napravim sadržaj koji će u isto vreme biti i smešan i ozbiljan“, kaže Gutić za BBC na srpskom.

Prvobitna ideja mu je bila da proširi znanja iz nauke o kojoj uči i kojom se bavi, tako da budu dostupna većem broju ljudi, objašnjava.

Postoji mnogo podžanrova mimova, a neki od njih se bave ozbiljnim temama, smatra teoretičar umetnosti Bešlagić.

„Oni su u dubljem, filozofskom smislu posvećeni temeljnim problemima toga šta je i kakva je realnost, kako nastaje subjekt, kako funkcioniše naša stvarnost.“


Bivša britanska premijerka i zelena salata

Šaljiva opaska političkog komentatora da tadašnja premijerka Velike Britanije Liz Tras ima „rok trajanja otprilike kao zelena salata“, pokrenula je seriju mimova širom interneta.

Britanski list Dejli star testirao je teoriju tako što je u Jutjub prenosu uživo postavio ovo povrće sa plavom perikom ispred kamere.

Kada je tadašnja premijerka, posle samo 44 dana obavljanja funkcije, objavila ostavku, oko 20.000 ljudi se javilo da čestita zelenoj salati.

Tada su se svuda mogli videti mimovi na kojima su jedna pored druge postavljene fotografije sa natpisom: Liz Tras – Salata 0:1, ali i oni na kojima zelena salata drži govor ili pobeđuje političarku u boks meču.


Čemu se smeje generacija Z, a čemu milenijalci

Lav Grdan i Fatmir Brežanin pripadaju različitim generacijama – prvi je zumer, a drugi milenijalac.

Generaciju Z ili zumere, čine svi rođeni od 1997. do 2012. godine, dok su milenijalci nešto stariji – došli su na svet između 1981. i 1996.

Ove dve generacije se razlikuju ne samo po odnosu prema poslu, obrazovanju i oblačenju, već i prema onome što smatraju smešnim.

Tako se na društvenoj mreži TikTok pokrenula rasprava, pa generacija Z optužuje milenijalce da su njihove šale čudne, jer su pod uticajem velikog broja kulturnih referenci, poput imena bendova ili citata iz filmova.

Za to vreme, milenijalci smatraju da se zumeri smeju besmislenim stvarima.

I Lav i Fatmir dosta vremena provode tragajući za mimom koji će im biti smešan.

Lavu su posebno interesantni oni koji izgledaju poput „kolaža sa nespojivim sadržajima“, pa se tako na njegovim omiljenim mimovima u isto vreme nalaze istorijske ličnosti, ali i savremene pop zvezde.

Fatmir kaže da „noviji apsurdniji mimovi mogu da budu dobri“, ali da ipak „više voli smislenost“.

Zumeri humor vide kao utočište, oni spajaju nespojivo i tako „jedna besmislica daje smisao drugoj“, navodi se u tekstuKomični put do unutrašnjosti, ili pedagoški problemi generacije Z.

Okviri očekivanog i neočekivanog, kao i pozitivnog i negativnog menjaju se iz generacije u generaciju, objašnjava satiričar i scenarista Vojislav Žanetić.

„To se ne dešava tako što se okviri potpuno promene, već se delimično pomeraju.

„Humor se menjao kroz istoriju na isti način na koji se modifikuje kroz različite generacije, ali to ne znači da je sav humor iz ranijih vremena prestao da bude smešan“, dodaje Žanetić koji je i marketinški stručnjak.

Kako su mimovi dospeli do umetničke galerije?

Tokom jeseni, u jednoj od beogradskih galerija organizovana je izložba Mimovi autora umetnika Aleksandra Denića.

Na osvetljenim zidovima galerijskog prostora nalaze se naslikani fragmenti najpoznatijih dosetki sa interneta.

One su vešto ukombinovane sa figurama istorijskih ličnosti, političara i folk zvezda, a propraćeni su i ponekim duhovitim komentarom.

mimovi, izložba mimovi, umetnik, Aleksandar Denić

BBC/Kristina Kljajić
Aleksandar Denić

Denić, dugokosi milenijalac, kaže da je za njega najveći uspeh da od sadržaja, koji živi na internetu, napravi sliku.

„Mimovi su nešto šaljivo i uprošćeno u isto vreme, ali su sa jedne strane i kliše.

„Stalno sam slikao javne i istorijske ličnosti, pa je prelaz u mim kao umetnost bio prirodan“, kaže Denić za BBC na srpskom.

Na njegov rad je uticala i folk muzika.

„Pojavom Jutjuba, dobio sam priliku da čujem sve ono što me je zanimalo, jer nisam bio tip koji bi kupovao ploče i kasete ili slušao radio.

„Hteo sam sve to što sam slušao da naslikam, jer je neočekivano da umetnik neironično koristi folk muziku kao inspiraciju“, objašnjava on.

Sirov izraz i jarke boje, ali i „spajanje nespojivog“, kao što su francuska kinematografija i crkveni poglavari, prenosi mnogo poruka, smatra ovaj slikar.

„Želim da kažem da su svi ljudi jednaki, da niko nije bolji ili lošiji zato što ima drugačiji ukus i mislim da je to najbitnija poruka mojih crteža i slika koji su pre svega umetnički mimovi“, zaključuje Denić.


Pogledajte video:

Indija: Kako se mimovi koriste za podsticanje nacionalizma
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Nina Simone
Za 1 minut

My Baby Just Cares For Me

Nina Simone
Ekatarina Velika
Za 5 minuta

Pored Mene

Ekatarina Velika
Tam Tam
Za 10 minuta

Jockey

Tam Tam
Lacni Franz
Za 14 minuta

Naj Ti Poljub Narise Ustnice

Lacni Franz
Greentea Peng
Za 18 minuta

Hu Man

Greentea Peng

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend