BBC

EU odobrava veliku reviziju pravila o migracijama

Migranti stižu u luku italijanskog ostrva Lampeduza, 18. septembra 2023.

ZAKARIA ABDELKAFI/AFP
Prošle godine je zabeležen najveći broj neregularnih migranata koji je stigao u EU od 2016.

Posle godina pregovora, Evropski parlament je odobrio veliku reformu kojom se pooštravaju pravila EU o migracijama i azilu.

EU pakt o azilu i migraciji postoji od 2015. i stupiće na snagu za dve godine.

Osmišljen je da ubrza proces azila i podstakne povratak neregularnih migranata u matične zemlje.

Od država članica EU će se zahtevati da podele odgovornost za sve koji traže azil.

Prošle godine je oko 380.000 ljudi ilegalno prešlo granice EU – što je najveći broj od 2016.

EU je saopštila da se spajaju „obavezna solidarnost“ između država članica i fleksibilnost.

Iako se neke države EU i dalje protive delovima sporazuma, očekuje se da će biti u potpunosti odobren krajem aprila većinom glasova.

Prema predloženim pravilima, od 27 zemalja EU će se tražiti da ili prihvate hiljade migranata iz zemalja na prvoj liniji, kao što su Italija, Grčka i Španija, ili da umesto toga obezbede dodatna finansijska i materijalna sredstva.

Zahtevi za azil sa „malo šanse za odobravanje“ treba da se brzo obrade, bez obaveze da se podnosilac zahteva pusti na teritoriju EU.

Cilj je i da se zahtevi za azil reše u roku od najviše 12 nedelja.

U slučaju odbijanja, svi koji traže azil morali bi da budu prinudno vraćeni u matičnu zemlju u istom roku.

Migranti će biti podvrgnuti pooštrenoj proceduri pre ulaska u roku od sedam dana, koja bi uključivala identifikaciju, zdravstvene i bezbednosne provere.

Biometrijski podaci za sve migrante uzrasta šest ili više godina biće prikupljeni i postojaće mehanizam za reagovanje na naglo povećanje broja dolazaka.

Pakt o migraciji podržale su dve glavne političke partije – Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) levog centra.

Obe partije pokušavaju da se odbrane od snažnog uticaja desnice na parlamentarnim izborima u junu.

Nemački kancelar Olaf Šolc pohvalio je „istorijski, neophodan korak“, a Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta, rekla je da je postignuta „ravnoteža između solidarnosti i odgovornosti“.

„Neće sve biti rešeno preko noći, ali je ovo deset ogromnih koraka unapred“, rekla je Metsola.

Mađarska je upozorila da neće primati neregularne migrante „bez obzira na bilo kakav migracioni pakt“, a poljski premijer Donald Tusk odbacio je kao „neprihvatljivi“ mehanizam preuzimanja tražilaca azila ili uplate u fond EU za države na prvoj liniji.

Iako su mnogi poslanici EP pozdravili rezultat, nekoliko ih je takođe primetilo da sporazum nije „savršen“.

„To je kompromis sa kojim možemo da radimo“, rekao je slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Matjaž Nemec, dok je belgijska poslanica Hilde Vautmans rekla da zakon „nije savršen“, ali da je ipak glasala za njega.

Međutim, i levičarske i krajnje desničarske grupe protivile su se sporazumu.

Mnoge nevladine organizacije su takođe pozvale poslanike da odbiju reformu, a Amnesti internešnal je upozorio da će pakt dovesti do „naleta patnje“ za one koji traže azil.

U jednom trenutku demonstranti su poremetili glasanje, uzvikujući „ovaj pakt ubija, glasajte protiv“ i bacajući papirne avione.

Grupa Čuz Lov, koja finansira humanitarne organizacije za izbeglice, upozorila je da bi deca koja beže od sukoba mogla da budu zatvor, a porodice koje izbegnu progon mogu biti nasilno


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

King Princess
Za 53 minuta

Pain

King Princess
Jennifer Lopez
Za 57 minuta

If You Had My Love

Jennifer Lopez

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend