BBC

Glorija Stajnem: Želja da se kontrolišu materice često je smrtonosna

Glorija Stajnem govori na pozornici

Getty Images
Glorija Stajnem glas je globalnog feminističkog pokreta od 1970

Sa 89 godina, feministička ikona, spisateljica i urednica časopisa Glorija Stajnem ne planira da odustane od dovođenja u pitanje statusa kvo.

Prošlo je 50 godina otkako je politička aktivistkinja osmislila Savez ženske akcije.

Bila je to grupa posvećena borbi protiv seksizma i Stajnem – jedna od tri suosnivačice – postala je lice pokreta za oslobođenje žena u Sjedinjenim Američkim Državama tokom ostatka dvadesetog veka.

Karijeru je započela kao novinarka u Njujorku sedamdesetih i osnovala je časopis Ms, jednu od prvih publikacija koja se bavila ženskim pitanjima koja se ne tiču problema u održavanju domaćinstva i pravilima koja postavlja industrije lepote.

U njenom apartmanu na Gornjem Ist Sajdu na Menhetnu vide se dokazi života provedenog na putu, sa artefaktima iz mesta koje je posetila a koji ukrašavaju svaku površinu.

Ali danas je ona uglavnom u Njujorku, „srećna što je u vlastitom kraju“, kaže.

„I dalje sam, sada, hiper-svesna koliko je sjajno biti ovde.“

Glorija Stajnem na konvenciji demokrata 1972.

Getty Images
Prošlo je 50 godina od kada je Stajnem postala politička figura i još uvek nije prestala da radi

Stan služi kao štab njene fondacije, Glorijina fondacija, i kao mesto na kom se okupljaju žene, novinari, aktivisti i lideri zajednice sada kada je češće kod kuće.

  • Glorija Stajnem je izabrana za BBC-jevu listu 100 žena za 2023. godinu.
  • BBC 100 žena svake godine bira 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta – Glorija Stajnem je na ovogodišnjoj listi

„Osnovno“ pravo

Tokom sedamdesetih, Glorija Stajnem bila je jedan od glavnih glasova koji su se borili za reproduktivna prava žena.

Pozdravila je odluku američkog Vrhovnog suda iz 1973. godine u slučaju Ro protiv Vejda, koja je ženama omogućila ustavno pravo na abortus.

Protesti protiv abortusa u Vašingtonu

Getty Images
Grupe koje se protive abortusu pozdravljaju opovrgavanje presude Ro protiv Vejda 2022. godine

Skoro pola veka kasnije, prisustvovala je ukidanju te odluke – istorijskoj presudi Vrhovnog suda iz juna prošle godine koja je okončala pravo na abortus na nacionalnom nivou.

Za Stajnem i druge aktivistkinje koje se bore za pravo na izbor bio je to surovi podsetnik na potrebu za neprekinuti aktivizam, da bi se postigle promene za koje kaže da se nada da će ih dočekati za života.

„Najočiglednija i najprostija promena je da možemo da same da odlučujemo o sudbini vlastitog fizičkog bića, da možemo da odlučujemo da li ćemo i kada imati decu, da nećemo imati decu… šta god da je u pitanju u vezi sa našim vlastitim fizičkim bićem.

„Tu počinju naše poteškoće, zato što imamo materice i postoji želja da se kontrolišu materice, što je puka suština autoritarnih sistema. Očigledno, zato što mi imamo materica a muškarci ih nemaju, želja za kontrolisanjem materice je često smrtonosna rabota.“

Nakon što je pristup žena reproduktivnim pravima postao ograničen u SAD, neke žene u Latinskoj Americi su se uspešno izborile za pravo na legalni abortus, i Stajnem, koja se nalazila u prvim redovima nebrojenih demonstracija čitavog života, divi se njihovom odlučnom aktivizmu.

„Suština revolucije je u korišćenju naših glasova, protestovanju našim telima, podržavanju drugih žena“, kaže ona.

„Reproduktivno pravo je osnovno pravo, možda osnovnije od slobode govora.“

Mnogi oblici revolucije

Glorija Stajnem sa protestantima na Menhetnu pre marša za Međunarodni dan žena

Getty Images
Stajnem: Žene nemaju obavezu da prave revoluciju za muškarce dok se oni prilagođavaju novim rodnim ulogama

Sa pet decenija aktivizma iza sebe, Stajnem je u jedinstvenom položaju da se osvrne na napredak koji su žene ostvarile.

U SAD je jedan veliki korak napred bio povećanje procenta žena koje izlaze da glasaju, ističe ona.

Druga velika dostignuća direktno se tiču porodice i svakodnevnog života žena, kaže ona.

„Neka su veoma domaćinska pitanja. Ko odgaja decu? Ko sprema večeru? Ko pere sudove? To je ključno.

„Bilo je napretka, samo ne dovoljno“, kaže ona.

Stajnem pažljivo prati pritiske na prava žena širom sveta, među njima ograničavanje sloboda u zemljama kao što su Iran i Avganistan.

Ona smatra proteste iranskih žena – koje su izašle na ulice da bi spalile hidžabe i skandirale: „Žena, život, sloboda“ posle smrti dvadesetdvogodišnje Mahse Amini u pritvoru iranske policije za moral – istovremeno borbom za samoopredeljenje i oblikom feminističke revolucije.

Nasibe Samsei, Iranka koja živi u Turskoj, seče kosu makazama tokom protesta 21. septembra 2022.

Getty Images
Žene su sekle kosu u znak protesta zbog smrti Amini, koja je uhapšena jer je navodno prekršila pravila o nošenju hidžaba

„One se bore za ideju da žensko telo nije sramotno i ne sme da se ograničava, baš kao što to muška tela nisu, tako da je na njima da li će koristiti reč ‘feminizam’ ili neće“, kaže Stajnem.

„Neki kažu ‘ženska snaga’ ili ‘žensko oslobođenje’. Na nama je.“

Ukrštanje roda i rase oduvek je bilo u žiži interesovanja rada Glorije Stajnem.

Ona je sedamdesetih tesno sarađivala sa crnačkom feminističkom i političkom aktivistkinjom Anđelom Dejvis.

Njihova fotografija kako stoje rame uz rame sa pesnicima u vazduhu postala je legendarna slika borbe žena i Afroamerikanaca za ravnopravnost i socijalnu pravdu.

Glorija Stajnem i Anđela Dejvis

Getty Images
Glorija Stajnem i Anđela Dejvis na ikoničnoj slici feminističkog pokreta

A opet su mnogi iz čitavog sveta kritikovali zapadnjački feminizam zato što nije dovoljno inkluzivan.

„To je verovatno istina“, kaže Stajnem.

„Mislim, mi imamo posla sa rasizmom u ovoj zemlji.

„Oduvek smo se trudile da kažemo: ‘U redu, ako grupa sa kojom krećemo ne izgleda kao čitava zemlja, onda treba da sačekamo dok ne bude izgledala tako.’ Znate, da damo sve od sebe da zastupamo sve žene koje pogađa ovo konkretno pitanje.“

Ne kulturi otkazivanja

Stajnem se priseća dana kada su se leci i pozivi na akciju pravili na mimeografu.

Ona je sada prigrlila prilike da se poveže sa ljudima koji nisu blizu, do kojih je dovela pandemija, i da se dopre do šire publike uz pomoć interneta i društvenih mreža.

„Problem s internetom je što je diskriminatoran, zato što ne može svako da priušti kompjuter ili da razume tehnologiju ili da zna kako da se izražava na netu. A to zabrinjava“, kaže ona.

Još i više zato što, dodaje ona, „muškarci verovatno imaju bolji pristup tehnologiji od žena.“

Glumica i aktivistkinja Džejn Fonda (u sredini) i Glorija Stajnem (desno) pridružile su se protestu zbog klimatskih promena u Vašingtonu 2019.

Getty Images
Stajnem, koja veruje u moć demonstracija, na slici je sa glumicom Džejn Fondom (u sredini) u Vašingtonu

Stajnem takođe izražava zabrinutost zbog „kulture otkazivanja“ i uticaja na mlađe generacije i korisnike društvenih mreža.

Ona za BBC 100 žena kaže da je nije doživela lično, ali se protivi u ime svakoga ko jeste, „zato što je sloboda govora ključna za bilo koju demokratiju“.

„Ne smemo da podlegnemo kulturi otkazivanja, to je društveni pritisak kao cenzura, i definitivno nije dobra stvar, čak i kada potiskuje dokaze o pristrasnosti. To je i dalje ućutkivanje ljudi.“

Promena kod kuće

Neki bi mogli da tvrde da je jedna od mana feminizma bila nesposobnost da se pomogne muškarcima da izađu na kraj sa promenom tokom redefinisanja rodnih uloga.

Za Gloriju Stajnem, međutim, nije odgovornost žena da „prave muškarcima njihovu revoluciju i njihovu večeru“.

To da neki muškarci odbacuju feminizam je očekivano, kaže ona, jer on ne ide na ruku onima koji „koriste muškost za dominaciju“.

Ona veruje da promena mora da potekne iz naših vlastitih domova.

„Odatle kreće odsustvo demokratije i odatle treba da krene promena koju svi možemo da ostvarimo“, kaže ona.

Glorija Stajnem u kancelariji magazina Ms. 1974. godine

Getty Images
Stajnem je bila jedna od osnivačica magazina Ms, koji i dalje izlazi

Dani su zauzeti u domu Stajnem i njenoj fondaciji.

Mora da potpisuje knjige i prisustvuje sastancima.

Dok sedi za stolom u uglu dnevne sobe potpisujući plakate za događaj, vrata njenog stana se širom otvaraju i ulaze dve žene.

„Sjajno je biti više kod kuće“, ponavlja Stajnem.

Ona ustaje da im se pridruži u drugom delu prostorije.

„Pretvorila sam dnevnu sobu u mesto za govorničke kružoke. Znate, revolucija je poput tečnosti koja se sipa u različite posude. Menja oblik, ali je to i dalje ista tečnost.“

Video je snimio Endrju Blum. Montaža: Rejčel Kureši i Munira Muhamed.

BBC 100 žena svake godine proglašava 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta.

Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku.

Pridružite se razgovoru uz pomoć heštega #BBC100Women.

Pogledajte i ovaj video:

Pakistanske pastirice koje odlaze u zaborav
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Sade
Za 2 minuta

Soldier of Love

Sade
Martha Reeves
Za 7 minuta

Dancing in the Street

Martha Reeves
Scissor Sisters
Za 10 minuta

Lights

Scissor Sisters
Smiths
Za 13 minuta

Boy With Thorn in His Side

Smiths
Alannah Myles
Za 16 minuta

Black Velvet

Alannah Myles

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend