BBC

Hrana i nasleđe: Francuski baget na listi UNESKO

A baker in Nice shows off his baguettes

Reuters
Baget

Verovatno nema mnogo stvari koje su suštinski mnogo više francuske od bageta.

Na kraju krajeva, u Francuskoj se dnevno proizvede oko 16 miliona duguljaste vekne hleba.

Ipak, poslednjih godina tradicionalne pekare se bore da opstanu jer je na tržištu sve veći broj velikih supermarketa.

Ali sada je vreme za proslavu bageta, jer ga je UNESKO, agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, uvrstio u listu „nematerijalne kulturne baštine“.

UNESKO je objavio da je na listu od 600 drugih artikala dodalo „zanatsko znanje i kulturu hleba bageta“, čime se ovaj francuski proizvod pridružio drugim stvarima poput tradicionalnog pravljenja čaja u Kini i korejskog plesa pod maskama poznatog kao „talčum“ (talchum) – oba su uvrštena u prvoj polovini ove godine.

Njegovo stavljanje na listu „slavi francuski način života“, rekla je šefica Uneska Odri Asulej, dodajući: „Baget je svakodnevni ritual, strukturni element obroka, sinonim za deljenje i druženje“.

„Važno je da ove veštine i društvene navike nastave da postoje i u budućnosti“.

„Zavidi nam ceo svet“

Tačno poreklo bageta nije poznato: neki sugerišu da je hleb naručio francuski imperator Napoleon jer je vojnicima bilo najlakše da ga nose, dok drugi kažu da je nastao kasnije – hleb koji radnici lako kidaju i dele u Parizu.

Drugi zasluge za oblik bageta pripisuju austrijskom pekaru iz 1830-ih.

Međutim, baget kakav danas poznajemo zvanično je dobio ime tek pre nešto više od 100 godina – 1920.

Tada su bila postavljena stroga pravila o tome šta se klasifikuje kao baget – standardizovano na 80 centimetara i 250 grama.

Imao je čak i fiksnu cenu do 1986. godine.

Do sredine 20. veka, baget je osvojio Francusku.

Ali od 1970. godine, svake godine bude zatvoreno 400 zanatskih pekara, a ukupan broj širom Francuske pao je sa 55.000 na današnjih 35.000, navodi novinska agencija AFP.

Pa ipak, on ostaje ključan za francuski identitet, a predsednik Emanuel Makron je rekao da na bagetu Francuskoj „zavidi čitav svet“.

Za zanatske pekare koje su i dalje posvećeni duguljastoj vekni, vest od srede došla je kao priznanje zanatu koji su usavršili.

„Baget je brašno, voda, so, kvasac – i znanje majstora“, kaže Dominik Anrakt, predsednik Federacije pekara.

Pekarka Prisila Hajerc rekla je za AFP da je to „osnovni proizvod“, ali „koji utiče na sve društveno-kulturne kategorije, bilo da ste bogati, siromašni… nije važno, svi jedu bagete“.


Pogledajte video o tradicionalnom kolašinskom kačamaku:

Kako se pravi kolašinski kačamak
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Detour
Za 1 minut

Plesem Sama

Detour
Sandra
Za 5 minuta

Maria Magdalena

Sandra
Virgins
Za 9 minuta

Rich Girls

Virgins
Sam Smith
Za 12 minuta

Im Not Here to Make Friends

Sam Smith
James
Za 15 minuta

Getting Away With it All Messed Up

James

City Smart Apartmani

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend