BBC

Hrvatska, abortus i Mirela Čavajda: Drugostepena lekarska komisija odobrila pobačaj ploda koji ima tumor mozga

Mirela Čavajda

Privatna arhiva
„Ovo je zločin, ne znam sa čime bih uporedila ovo”, kaže Mirela Čavajda

Sedam dana pošto je Zagrepčanka kojoj su u 27. nedelji trudnoće lekari u Hrvatskoj odbijali da izvedu pobačaj, promenili su mišljenje.

Hrvatski ministar zdravlja Vili Beroš na konferenciji u sredu potvrdio je da je drugostepena komisija dozvolila prekid trudnoće Mireli Čavajdi, prenosi portal Indeks.hr.

Tri nedelje ranije je utvrđeno da plod ima veliki tumor na mozgu i prognoze su bile da će ili umreti u utrobi ili će se roditi sa teškim oboljenjima i „biti kao biljka”.

Kada je Mirela Čavajda saznala da joj je nerođeno dete bolesno u nekoliko državnih bolnica prvobitno su joj rekli: „Žao nam je, ne možemo ništa uraditi, najbolje da odete za Sloveniju”.

„Osećam se umorno, jako tužno, iscrpljeno i potpuno iznevereno od hrvatskog zdravstvenog sistema.

„Ostavljena sam sama”, započinje priču Čavajda za BBC na srpskom.

Iako zakon nedvosmisleno omogućuje prekid trudnoće i posle desete nedelje, lekari se u Hrvatskoj često pozivaju na prigovor savesti i odbijaju da izvrše abortus.


Šta je rekao ministar zdravlja?

Nova magnetna rezonanca je pokazala značajno promenjene okolnosti, rekao je Vili Beroš.

„To je bio razlog na osnovu kojeg je drugostepena komisija ocenila da su ispunjeni razlozi za medicinski prekid trudnoće.

„Komisija je odobrila prekid trudnoće, stanje je izuzetno teško”, dodao je.

Ipak, kaže da zakon ne predviđa dalje postupanje.

„Sugerišem da se gospođa javi u neku od bolnica, da se dogovori sa stručnjacima, oni su joj na raspolaganju.

„Ako se odluči na neki zahvat koji se ovde ne sprovodi, biće joj omogućeno lečenje u inostranstvu. Biće joj plaćeno”, rekao je Beroš.


Sa Mirelom sam razgovarala telefonom u petak, trećeg dana otkako je ispovešću pokrenula medijsku buru i 18 dana otkako je saznala užasne vesti.

U međuvremenu, oglasili su se svi u Hrvatskoj – od predsednika, poslanika u skupštini, civilnog sektora, do žena koje su na društvenim mrežama podelile slična iskustva.

Čavajda kaže da je pristala da govori za medije najpre da bi pomogla sinu u stomaku.

„Snagu mi daje on, jer ga želim poštedeti muka, a ne znam da li ga nešto boli – meni to ne može niko reći”, kaže ona.

Kako je sve počelo?

Na redovnoj kontroli, 39-godišnja Zagrepčanka kod privatne ginekološkinje bila je 19. aprila.

Tad se na ultrazvuku videlo da na glavi deteta postoji crna tvorevina.

Ona ju je poslala u državnu bolnicu „Sveti duh” na dodatna ispitivanja i magnetnu rezonancu (MR).

Usledili su uskršnji praznici, a agonija se nastavila.

Na zakazanom čitanju nalaza posle nekoliko dana, čitav razgovor s lekarom trajao je, kaže, „tri i po minuta”.

„Tad mi nije precizirano ništa, osim da je tumor progresivan, da je slika na snimku MR još lošija nego na ultrazvuku i da je tumor veličine šest puta četiri centimetra na toj glavici.

„Pritiska mali mozak i ulazi u levu sferu mozga, šanse da dete preživi su vrlo male, ako i preživi, biće biljka”, priča trudnica.

Ne samo da joj nisu rekli kome da se obrati za pobačaj, nego je niko nije uputio na psihološku podršku, kaže.

Na nalazima, u koje je BBC imao uvid, napisano je da su prognoze za majku i dete vrlo nepovoljne.

Usmeni deo je bio nešto drugačiji.

„Nemojte se ni truditi da idete na etičku komisiju, nijedna vam neće dati odobrenje za prekid trudnoće.

„Nakon toga ide savet ‘najbolje da se spakujete, odete u Sloveniju i srećno'”, priča Zagrepčanka.

Tek u razgovoru s prijateljicom i advokaticom Vanjom Jurić saznaje da ima pravo na to i klinikama upućuje pisane zahteve za prekid trudnoće.

Svim bolnicama je dostavljeno prošlog petka, odgovorili su tek šest dana kasnije, kada je Mirelina priča odjeknula u svim hrvatskim medijima.

https://www.instagram.com/p/CdIJG3osbHF/

„Ovo je zločin, ne znam sa čime bih uporedila ovo.

„Sramota me je što živim u ovoj državi”, kaže za BBC.

Snagu da se bori daju joj suprug i dete, kaže, ali i sve žene koje su prošle isto „ćutke”, ne znajući da imaju ustavna i zakonska prava.

Horsko odbijanje, lekari prvo hteli da leče bebu kad se rodi

Posle prvobitnog ćutanja, zahtev Čavajde za prekid trudnoće odbile su tri velike zagrebačke bolnice „Sestre milosrnice”, „Merkur” i „Sveti duh”, baš na Međunarodni dan babica 5. maja.

U odgovoru bolnice „Sveti duh” potvrđuju da je reč o teškom invaliditetu i niskom kvalitetu života ploda, te kako se očekuje da će umreti u utrobi ili u ranoj neonatalnoj dobi.

Bolnica zbog toga smatra kako postoje medicinske indikacije za prekid trudnoće, ali kažu kako oni na „Svetom duhu” nemaju ni stručnjake ni opremu za izvođenje feticida, a za navedeni postupak nisu edukovani.

Zaključuju kako zbog toga ne mogu da izvedu taj postupak.

Stigla je reakcija i Ministarstva zdravlja koje je saopštilo da svaka žena u Hrvatskoj ima pravo na prekid trudnoće posle deset nedelja, ako je to medicinski opravdano.

Ministar Vili Beroš u petak, 6. maja rekao je da je u slučaju Čavajde razgovarao sa „30 ili 40 ginekologa i većina misli da bi dete pri porođaju preživelo”.

Rekao je da se sastala sedmočlana stručna komisija Kliničko-bolničkog centra Zagreb i donela zaključak da bi trebalo pokušati lečenje deteta posle porađaja.

„Njihovo je stručno mišljenje da je moguće neurohirurško lečenje, naravno ako porođaj prođe dobro.

„Treba utvrditi da li je maligni, dobroćudni tumor ili krvarenje koje izgleda kao tumor. Ako je tumor, može se hirurški odstraniti”, rekao je između ostalog, prenosi Indeks.

„Svi lekari koji su položili Hipokratovu zakletvu moraju da razmišljaju na takav način ako postoje opcije za lečenje. Naravno, niko ne garantuje uspeh lečenja”, rekao je ministar.

„Relevantno je da li je stanje ploda spojivo sa životom, a struka smatra da ima šanse za život”, dodao je Beroš.

Grad Zagreb: Neprihvatljivo

Gradska vlast u Zagrebu ne deli mišljenje ministra.

„S obzirom da je jedna od navedenih klinika deo Kliničke bolnice ‘Sveti duh’ kojoj je osnivač Grad Zagreb, ističemo da gradska uprava smatra neprihvatljivom situaciju u kojoj nije moguće ostvariti zakonsko pravo na prekid trudnoće, kao i činjenicu da u navedenoj bolnici svi zaposleni ginekolozi imaju prigovor savesti”, saopšteno je iz gradske uprave.

Na vlasti u Zagrebu je politička platforma Možemo, koja je opozicija republičkoj vlasti u parlamentu.

„Usled ozbiljnosti situacije, i odmah po saznanju, direktorka Bolnice započela je razgovore sa svim uključenim u postupak i formirala komisiju, kako bi se utvrdile sve okolnosti slučaja i prevenirale eventualne slične situacije u budućnosti.

„Nova uprava bolnice ‘Sveti duh’ će u najskorijem mogućem roku osigurati sve ljudske i druge potrebne uslove za obavljanje svih vrsta prekida trudnoće propisanih zakonom”, navodi se u saopštenju Grada Zagreba.

Šta kaže zakon u Hrvatskoj?

Posle isteka deset nedelja od dana začeća, komisija prvog stepena može odobriti prekid trudnoće, uz pristanak odnosno na zahtev trudne žene, u slučajevima:

  • kad se na temelju medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti narušenje zdravlja žene za vreme trudnoće, porođaja ili posle porođaja;
  • kad se na temelju medicinskih indikacija i saznanja medicinske nauke može očekivati daće se dete roditi s teškim urođenim telesnim ili duševnim manama;
  • kad je do začeća došlo u vezi s izvršenjem krivičnog dela silovanja, obljube nad nemoćnomosobom, obljube zloupotrebom položaja, obljube s detetom ili rodoskvrnuća.
Trudna žena

Getty Images
Ilustracija

Skoro dve trećine ginekologa u Hrvatskoj odbija da radi abortus

Među mnogim reagovanjima u Hrvatskoj bio je i stav Pravobraniteljke za ravnopravnost polova.

Ona smatra da je nedopustivo da se pacijentkinjama ne daju potpune informacije u vezi sa prekidom trudnoće.

Dodaje da se mnoge pritužbe koje dobija odnose upravo na neadekvatno i nedovoljno informisanje pacijentkinja o njihovim pravima i medicinskim postupcima koji će se sprovoditi tokom lečenja, navodi se u saopštenju.

Pravobraniteljka smatra da je slučaj Čavajde posledica široko korišćenog prava na prigovor savesti ginekologa i ginekološkinja.

Dodaje da pravo na prigovor savesti ne sme isključivati prava pacijentkinja na zakonom dopuštene medicinske zahvate.

Istraživanja Pravobraniteljke su pokazala da je 2014. godine u prigovoru savesti bilo 54 odsto lekara, a 2018. godine 59 odsto, dok je na primer u Sloveniji to samo tri odsto.


Trenutak kada beba čuje prvi put
The British Broadcasting Corporation

Prigovor savesti

Prigovor savesti za zdravstvene radnike već godinama postoji u Hrvatskoj, na osnovu Rezolucije Saveta Evrope koja garantuje da niko ne može biti prisiljen, niti pozvan na odgovornost ili diskriminisan ako odbije da izvrši abortus ili eutanaziju.

Ipak, kako se navodi na sajtu hrvatskog ombudsmana, pravo jednog pojedinca ne sme da ugrožava ili isključuje prava drugih ljudi.

„Lekar o svojoj odluci mora pravovremeno da obavesti pacijenta te ga uputi drugom lekaru iste struke te o odluci izvestiti nadređenog, odnosno odgovornu osobu u ustanovi, koja bi posle toga trebalo da organizuje službu tako da garantovana prava pacijenata, budu uistinu i osigurana.”

Prigovor savesti posebno uznemiruje Čavajdu.

Jedan od lekara upitao ju je da li bi „ubila dete sa tumorom od dve godine”, ispričala je za hrvatske medije.

„Baš me zanima koliko bi bili savesni da imaju takvo dete kod kuće i da im umre.

„Baš me zanima gde bi im tad savet bila svima zajedno”, ističe ona.

Milanović: Država da osigura pomoć ženama

Slučaj Mirele Čavajde komentarisao ga je i predsednik Zoran Milanović, naglasivši da je država ta koja treba da osigura pomoć ženama kako se ne bi dogodilo da se svi ginekolozi pozivaju prigovor savesti, iako na to imaju pravo.

A bio je glavna tema i u Saboru.

„Kod medicinskog osoblja, kod ljudi koji biraju profesiju, biraju da budu ginekolozi i znaju što im je u opisu radnog mesta.

„Zamislite oficira koji se školuje za vojsku i onda kaže: ‘Ne želim držati oružje i donosim odluke koje će uzrokovati smrt ljudi'”, rekao je predsednik Kluba zastupnika SDSS-a Milorad Pupovac.

Nekoliko nevladinih organizacija organizovalo je prethodno protest ispred hrvatske skupštine, a pročitale su i zajedničko saopštenje u kom se navodi da ovo nije samo Mirelina borba, već „borba svake žene, svih nas, naših kćeri i unuka”.

Ovaj slučaj nam pokazuje sve što (nismo) radili u zadnjih 30 godina, i stanje u našem društvu koji je posledica toga, kaže Daniela Drandić iz udruženja Roda – roditelji u akciji, za BBC na srpskom.

„Od 1990-ih godina u Hrvatskoj raste struja hrišćanskog fundamentalizma, koja je sad uzrokovala to da 60 odsto lekara ima prigovor savesti i ne obavlja prekide trudnoće.

„Istovremeno, mnoge bolnice imaju 100 odsto lekara sa prigovorom savesti i, kao takve, ne rade prekide trudnoće”, navodi Drandić.

Poslanice u Saboru iz više stranaka opozicije – Socijaldemokratske partije, Zeleno-levog bloka, Centra, GLAS-a i Radničkog fronta najavile su da će ponovo u proceduru uputiti predlog da u svim bolnicama bude dostupan pobačaj.

Nije usamljen slučaj

Mirelin slučaj nije usamljen, mnogo žena se našlo u sličnim problemima, kažu iz riječke organizacije za ženska prava PaRiter.

„Ovaj slučaj pokazuje da država ne brine o dobrobiti žene, uprkos tome što zakonski okvir predviđa pružanje zdravstvene zaštite u obliku prekida trudnoće.

„No, prekid trudnoće nije dostupan ženama”, kaže Tihana Naglić za BBC.

Kroz traumatično i teško iskustvo, žene neretko bivaju ostavljene same sebi, ne dobiju ni dovoljno informacija, a prekidi trudnoće se naplaćuju, iako bi troškovi trebalo da budu pokriveni zdravstvenim osiguranjem.

„Najgore od svega je što takvi slučajevi moraju doći u medije da bi se nešto barem malo pokrenulo”, kaže Naglić.

Zdravstvene ustanove su dužne da pružaju zdravstvenu zaštitu, dodaje.

„Prigovor savesti ne može da znači uskraćivanje prava ženama, a ne bi se smelo dogoditi da bolnica ne može da pruži zdravstvenu zaštitu ženi zbog prigovora savesti”, kaže Naglić.

Očekuju od države da hitno sprovedu potrebne promene da žene ostvaruju prava prekida trudnoće na zahtev.

„Ako je u interesu hrvatske države i vlasti da građanke uživaju jednaka prava kao i muškarci i ako država toliko želi da obnovi demografski Hrvatsku, mora pod hitno napraviti promene”, kaže Naglić.

„Druga planeta” Slovenija

Mirela Čavajda u međuvremenu je dobila odobrenje da izvede prekid trudnoće u Sloveniji.

Za to bi morala da izdvoji oko 4.700 evra, bez putnih troškova, iako u Hrvatskoj kao privatnica plaća sve poreze i doprinose.

Kao instruktorka fitnesa, već nedeljama nije u mogućnosti da radi, zbog čega i posao trpi.

„Doktori mi nisu pomenuli ni da tražim refundaciju od Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje jer bi trebalo da na to imam pravo, ako kažu da u Hrvatskoj nema stručnjaka koji mogu izvesti taj postupak, a u Sloveniji ima”, kaže trudnica.

Sve pojedinosti ona i suprug su saznavali usput, kao pravni laici.

U Sloveniji su se prema njima ophodili potpuno drugačije nego u Hrvatskoj, kaže Čavajda.

Za dva sata u ljubljanskom Kliničko-bolničkom centru saznala je sve što je zanima i zakazali su joj termin za utorak, 10. maj, ako je odbiju u Hrvatskoj.

„Primljeni smo jako humano, toplo, sa puno razumevanja, objasnili su nam sve opcije.

„Dijametralno suprotno, kao da živimo na drugoj planeti, a ne 130 kilometara dalje”, kaže Mirela.

Trudnoća posle gubitka deteta

Getty Images
U obzir treba uzeti i ostale faktore, poput zdravlja žene i njenog uzrasta

Šta dalje?

Kako kaže, Mirela Čavajda je od države dobila samo sleganje ramena i komentare „žao nam je”.

„Imam predivnog sinčića od tri i po godine koji je trebalo da dobije brata, jako smo bili srećni, sve ovo je bio veliki šok.

„Sve čekam da se iz nekakvog sna probudim, ali nažalost nije san.”

Sada je pred njom najteži deo pobačaja i medicinskih zahvata, ali ne odustaje ni od pravne borbe.

Rešena je da tuži sve medicinske ustanove.

„Ovo nije kraj, sve redom ćemo ih tužiti za povredu ljudskih prava, povredu prava pacijenata, za sve duševne boli koje prolazimo, ovo nije kraj definitivno”, ističe Čavajda.


Možda će vas zanimati i ova priča

Žene i pobačaji: „Izgubiti bebu i sahraniti je neopisivo”
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 49 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 46 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 42 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 38 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend