BBC

Hrvatska, EU i finansije: Šta znači uvođenje evropske valute – u 100 i 500 reči

Dvadeset osam godina otkako je uvedena kao sredstvo plaćanja, hrvatska kuna odlazi u penziju.

Službena valuta u Hrvatskoj od 1. januara 2023. godine biće evro.

Počev od 5. septembra, pa sve do kraja 2023. godine, cene će biti iskazane dvostruko – u kunama i u evrima, da bi se zaštitili potrošači.

Dok traje taj period prilagođavanja, prodavnice i svi poslovni subjekti dužni su da cene u obe valute iskazuju na jasan, čitljiv, vidljiv i lako uočljiv način, uz isticanje fiksnog kursa.

Šta će to značiti?

Kune možete da koristite do sredine januara 2023.

Zamena kuna za evre u gotovini biće moguća u bankama, poslovnicama Finansijske agencije i Hrvatske pošte tokom godinu dana od datuma uvođenja evra, znači tokom 2023.

Ljudi će bez naknade moći da zamene 100 novčanica kuna i 100 kovanica kuna po jednoj transakciji.

Kad istekne 12 meseci, zamena će se obavljati u Hrvatskoj narodnoj banci, bez naknade.

Novčanice će moći da se menjaju bez vremenskog ograničenja, a za kovanice postoji rok od tri godine od datuma uvođenja evra.

Prelazno razdoblje kada će obe valute biti u opticaju trajaće 14 dana od uvođenja evra.

HRVATSKA

BBC

U 500 reči

Savet Evropske unije doneo je 12. jula odluku o prihvatanju evra u Hrvatskoj od 1. januara 2023., čime je Hrvatska postala 20. članica područja evropske valute.

Utvrđen je i fiksni kurs zamene kune u evro: 1 evro = 7,53450 kuna.

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke rekao je da građani imaju oko 36 milijardi kuna (4,8 milijardi evra) „u čarapi”, odnosno ušteđeno u gotovini.

Mogu menjati najviše 105.000 kuna (14.000 evra), a posle tog iznosa moraće banci da objasne poreklo novca.

Od ulaska Hrvatske u evrozonu „građani i preduzetnici imaće konkretne, direktne i trajne koristi”, rekao je Vujčić.

„U najvećoj meri nestaće valutni rizik, Hrvatska će biti investicijski atraktivnija i sigurnija u vremenima kriza.

„Evro je, takođe, ključna vrednost evropskog zajedništva i omogućiće nam još aktivniju ulogu u evropskom projektu”, rekao je.

Građani ne dele taj optimizam, sudeći po anketama javnog mnjenja.

Manje od trećine građana smatra da je Hrvatska spremna za uvođenje evra početkom 2023, a većina se boji da će uvođenje jedinstvene valute dovesti do prećutnog povećanja cena, pokazali su rezultati istraživanja predstavljani u maju u Zagrebu.

Istraživanje, koje je provela agencija Hendal početkom godine na uzorku od 805 ispitanika, pokazalo je se da 29,9 odsto građana u potpunosti ili uglavnom slaže s tvrdnjom da je Hrvatska spremna za uvođenje evra početkom 2023.

Velika većina građana, njih 86,2 odsto, smatra da će se uvođenje evra iskoristiti za prećutno povećanje cena.

„Mi smo sada prošli nekoliko talasa povećanja cena: korona kriza, zemljotres, rat u Ukrajini.

„Ovo bi sada bio četvrti talas ako se cene povećaju. Građanima je već poprilično dosta svega”, rekla je evroposlanica Biljana Borzan na čiju inicijativu je rađeno istraživanje.

Ona je naglasila da je u Sloveniji od uvođenja evra bruto plata porasla za 46 odsto, a cene za 26 odsto.

U postupku uvođenja evra primenjuju se načelo zabrane neopravdanog povećanja cena, ali nije predviđena kazna za to delo, piše u Zakonu.

Kuna, novčana jedinica Republike Hrvatske, uvedena je 30. maja 1994.

Svaka novčanica ima svoju osnovnu boju.

Spreda se nalazi lik jednog od velikana hrvatske istorije i kulture, dok su na novčanici od pet kuna zajedno dvojica porodično povezanih hrvatskih plemića.

Ni na jednoj nije žena.

Naličje svih novčanica prikazuje panoramu ili karakterističan motiv jednoga hrvatskog grada.

Naziv kuna potiče od naziva za kunu zlaticu, životinju koja nastanjuje hrvatske šume, a čije je krzno u hrvatskim krajevima u prošlosti služilo kao sredstvo robne razmene, odnosno imalo je funkciju novca.


O uvođenju evra

Od 1. januara 1999. članice evrozone su postale Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Republika Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija.

Grčka je ušla u evrozonu 1. januara 2001, Slovenija prvog dana 2007.

Prvog januara 2008, evrozoni su se pridružili Kipar i Malta, a godinu dana kasnije to je uradila i Slovačka.

Od baltičkih zemalja, prva je u evrozonu ušla Estonija, 1. januara 2011, Letonija 2014, a Litvanija 2015. godine.

Iako nije deo EU, u Crnoj Gori je evro postao sredstvo za plaćanje u martu 2002. dok se kao valuta koristi i na Kosovu.


Pogledajte video o devojci koja je je naučila „hrvatski za samo tri godine”

Tea Lončar i Edi Škovrlj za BBC govore o prilogu koji je danima hit na internetu.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 41 minut

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 45 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 48 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 52 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 56 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend