BBC

Hrvatska i abortus: Mireli Čavajdi odobren pobačaj obolelog ploda posle višenedeljnog odbijanja

Mirela Čavajda

Privatna arhiva
„Ovo je zločin, ne znam sa čime bih uporedila ovo”, kaže Mirela Čavajda

Sedam dana pošto su lekari u Hrvatskoj najpre odbijali da Zagrepčanki u 27. nedelji trudnoće izvedu pobačaj, promenili su mišljenje.

Hrvatski ministar zdravlja Vili Beroš potvrdio je da je drugostepena komisija dozvolila prekid trudnoće Mireli Čavajdi, prenosi portal Indeks.hr.

Tri nedelje ranije je utvrđeno da plod ima veliki tumor na mozgu i prognoze su bile da će ili umreti u utrobi ili se roditi sa teškim oboljenjima i „biti kao biljka”.

Kada je Mirela Čavajda saznala da joj je nerođeno dete bolesno, u nekoliko državnih bolnica su joj rekli: „Žao nam je, ne možemo ništa uraditi, najbolje da odete za Sloveniju”.

„Osećam se umorno, jako tužno, iscrpljeno i potpuno iznevereno od hrvatskog zdravstvenog sistema.

„Ostavljena sam sama”, započinje priču Čavajda za BBC na srpskom.

Iako zakon nedvosmisleno omogućuje prekid trudnoće i posle desete nedelje, lekari se u Hrvatskoj često pozivaju na prigovor savesti i odbijaju da izvrše abortus.


Šta je rekao ministar zdravlja?

Nova magnetna rezonanca je pokazala značajno promenjene okolnosti, rekao je Vili Beroš.

„To je bio razlog na osnovu kojeg je drugostepena komisija ocenila da su ispunjeni razlozi za medicinski prekid trudnoće.

„Komisija je odobrila prekid trudnoće, stanje je izuzetno teško”, dodao je.

Ipak, kaže da zakon ne predviđa dalje postupanje.

„Sugerišem da se gospođa javi u neku od bolnica, da se dogovori sa stručnjacima, oni su joj na raspolaganju.

„Ako se odluči na neki zahvat koji se ovde ne sprovodi, biće joj omogućeno lečenje u inostranstvu. Biće joj plaćeno”, rekao je Beroš.


Sa Mirelom sam razgovarala telefonom u petak, trećeg dana otkako je ispovešću pokrenula medijsku buru i 18 dana otkako je saznala užasne vesti.

U međuvremenu, oglasili su se svi u Hrvatskoj – od predsednika, poslanika u skupštini, civilnog sektora, do žena koje su na društvenim mrežama podelile slična iskustva.

Čavajda kaže da je pristala da govori za medije najpre da bi pomogla nerođenoj bebi.

„Snagu mi daje on, jer ga želim poštedeti muka, a ne znam da li ga nešto boli – meni to ne može niko reći”, kaže ona.

Kako je sve počelo?

Na redovnoj kontroli, 39-godišnja Zagrepčanka kod privatne ginekološkinje bila je 19. aprila.

Tad se na ultrazvuku videlo da na glavi ploda postoji crna masa.

Ona ju je poslala u državnu bolnicu „Sveti duh” na dodatna ispitivanja i magnetnu rezonancu (MR).

Usledili su uskršnji praznici, a agonija se nastavila.

Na zakazanom čitanju nalaza posle nekoliko dana, čitav razgovor s lekarom trajao je, kaže, „tri i po minuta”.

„Tad mi nije precizirano ništa, osim da je tumor progresivan, da je slika na snimku MR još lošija nego na ultrazvuku i da je tumor veličine šest puta četiri centimetra na toj glavici.

„Pritiska mali mozak i ulazi u levu sferu mozga, šanse da dete preživi su vrlo male, ako i preživi, biće biljka”, priča trudnica.

Ne samo da joj nisu rekli kome da se obrati za pobačaj, nego je niko nije uputio na psihološku podršku, kaže.

Na nalazima, u koje je BBC imao uvid, napisano je da su prognoze za majku i dete vrlo nepovoljne.

Svi lekari su joj govorili da se „ne trudi da ide na etičku komisiju” jer joj „nijedna neće dati odobrenje za prekid trudnoće”, prepričava.

„Nakon toga ide savet ‘najbolje da se spakujete, odete u Sloveniju i srećno'”.

Tek u razgovoru s prijateljicom i advokaticom Vanjom Jurić saznaje da ima pravo na to i klinikama upućuje pisane zahteve za prekid trudnoće.

Svim bolnicama su zahtevi dostavljeni prošlog petka, a odgovorili su tek šest dana kasnije, kada je Mirelina priča odjeknula u svim hrvatskim medijima.

https://www.instagram.com/p/CdIJG3osbHF/

Mirela ocenjuje da se radi o „zločinu”.

„Sramota me je što živim u ovoj državi”, kaže za BBC.

Snagu da se bori daju joj suprug i sin, kaže, ali i sve žene koje su prošle isto „ćutke”, ne znajući da imaju ustavna i zakonska prava.

Horsko odbijanje, lekari prvo hteli da leče bebu kad se rodi

Posle prvobitnog ćutanja, zahtev Čavajde za prekid trudnoće odbile su tri velike zagrebačke bolnice „Sestre milosrnice”, „Merkur” i „Sveti duh”, baš na Međunarodni dan babica 5. maja.

U odgovoru bolnice „Sveti duh” potvrđuju da je reč o teškom invaliditetu i niskom kvalitetu života ploda, te kako se očekuje da će umreti u utrobi ili u ranoj neonatalnoj dobi.

Bolnica zbog toga smatra kako postoje medicinske indikacije za prekid trudnoće, ali kažu kako oni na „Svetom duhu” nemaju ni stručnjake ni opremu za izvođenje feticida.

Ministarstvo zdravlja je saopštilo da svaka žena u Hrvatskoj ima pravo na prekid trudnoće posle deset nedelja, ako je medicinski opravdano.

Ministar Vili Beroš 6. maja rekao je da je razgovarao sa „30 ili 40 ginekologa i većina misli da bi dete pri porođaju preživelo”.

Sedmočlana stručna komisija Kliničko-bolničkog centra Zagreb je donela zaključak da bi trebalo pokušati lečenje deteta posle porađaja, dodao je.

„Treba utvrditi da li je maligni, dobroćudni tumor ili krvarenje koje izgleda kao tumor. Ako je tumor, može se hirurški odstraniti”, rekao je Baroš.

„Relevantno je da li je stanje ploda spojivo sa životom, a struka smatra da ima šanse za život”, dodao je Beroš.

Šta kaže zakon u Hrvatskoj?

Posle isteka deset nedelja od dana začeća, komisija prvog stepena može odobriti prekid trudnoće, uz pristanak odnosno na zahtev trudne žene, u slučajevima:

  • kad se na temelju medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti narušenje zdravlja žene za vreme trudnoće, porođaja ili posle porođaja;
  • kad se na temelju medicinskih indikacija i saznanja medicinske nauke može očekivati daće se dete roditi s teškim urođenim telesnim ili duševnim manama;
  • kad je do začeća došlo u vezi s izvršenjem krivičnog dela silovanja, obljube nad nemoćnomosobom, obljube zloupotrebom položaja, obljube s detetom ili rodoskvrnuća.

Blizu dve trećine ginekologa u Hrvatskoj odbija da radi abortus

Pravobraniteljka za ravnopravnost polova smatra da je nedopustivo da se pacijentkinjama ne daju potpune informacije u vezi sa prekidom trudnoće.

Slučaj Čavajde posledica je široko korišćenog prava na prigovor savesti ginekologa, dodaje i upozorava da ono ne sme isključivati prava pacijentkinja na zakonom dopuštene medicinske zahvate.

Istraživanja Pravobraniteljke su pokazala da je 2014. godine u prigovoru savesti bilo 54 odsto lekara, a 2018. godine 59 odsto, dok je na primer u Sloveniji to samo tri odsto.

Prigovor savesti

Prigovor savesti za zdravstvene radnike već godinama postoji u Hrvatskoj, na osnovu Rezolucije Saveta Evrope koja garantuje da niko ne može biti prisiljen, niti pozvan na odgovornost ili diskriminisan ako odbije da izvrši abortus ili eutanaziju.

Ipak, pravo jednog pojedinca ne sme da ugrožava ili isključuje prava drugih ljudi.

„Lekar o svojoj odluci mora pravovremeno da obavesti pacijenta te ga uputi drugom lekaru iste struke te o odluci izvestiti nadređenog, odnosno odgovornu osobu u ustanovi, koja bi posle toga trebalo da organizuje službu tako da garantovana prava pacijenata, budu uistinu i osigurana.”

Prigovor savesti posebno uznemiruje Čavajdu.

Jedan od lekara upitao ju je da li bi „ubila dete sa tumorom od dve godine”, ispričala je za hrvatske medije.

„Baš me zanima koliko bi bili savesni da imaju takvo dete kod kuće i da im umre.

„Baš me zanima gde bi im tad savest bila svima zajedno”, ističe ona.

Predsednik Hrvatske traži da država da osigura pomoć ženama

Trudna žena

Getty Images
Ilustracija

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je naglasio da država treba da osigura pomoć ženama kako se ne bi dogodilo da se svi ginekolozi pozivaju prigovor savesti, iako na to imaju pravo.

Nekoliko nevladinih organizacija organizovalo je protest ispred hrvatske skupštine, prekavši da ovo nije samo Mirelina borba, već „borba svake žene, svih nas, naših kćeri i unuka”.

„Od 1990-ih godina u Hrvatskoj raste struja hrišćanskog fundamentalizma, koja je sad uzrokovala to da 60 odsto lekara ima prigovor savesti i ne obavlja prekide trudnoće.

„Istovremeno, mnoge bolnice imaju 100 odsto lekara sa prigovorom savesti i, kao takve, ne rade prekide trudnoće”, navodi Daniela Drandić iz udruženja Roda – roditelji u akciji, za BBC na srpskom.

Poslanice u Saboru iz više stranaka opozicije najavile su da će ponovo u proceduru uputiti predlog da u svim bolnicama bude dostupan pobačaj.

Mnogo se žena našlo u sličnim problemima, kažu iz riječke organizacije za ženska prava PaRiter.

„Ovaj slučaj pokazuje da država ne brine o dobrobiti žene, uprkos tome što zakonski okvir predviđa pružanje zdravstvene zaštite u obliku prekida trudnoće.

„No, prekid trudnoće nije dostupan ženama”, kaže Tihana Naglić za BBC.

Kroz traumatično i teško iskustvo, žene neretko bivaju ostavljene same sebi, ne dobiju ni dovoljno informacija, a prekidi trudnoće se naplaćuju, iako bi troškovi trebalo da budu pokriveni zdravstvenim osiguranjem, objašnjava.

„Najgore od svega je što takvi slučajevi moraju doći u medije da bi se nešto barem malo pokrenulo”, kaže Naglić.

„Prigovor savesti ne može da znači uskraćivanje prava ženama, a ne bi se smelo dogoditi da bolnica ne može da pruži zdravstvenu zaštitu ženi zbog prigovora savesti”, kaže Naglić.

Druga planeta Slovenija

Mirela Čavajda je dobila odobrenje da izvede prekid trudnoće u Sloveniji.

Za to bi morala da izdvoji oko 4.700 evra, bez putnih troškova, iako u Hrvatskoj kao privatnica plaća sve poreze i doprinose.

„Doktori mi nisu pomenuli ni da tražim refundaciju od Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje jer bi trebalo da na to imam pravo, ako kažu da u Hrvatskoj nema stručnjaka koji mogu izvesti taj postupak, a u Sloveniji ima”, kaže trudnica.

U Sloveniji su se prema njima ophodili potpuno drugačije nego u Hrvatskoj, kaže Čavajda.

„Primljeni smo jako humano, toplo, sa puno razumevanja, objasnili su nam sve opcije.

„Dijametralno suprotno, kao da živimo na drugoj planeti, a ne 130 kilometara dalje”, kaže Mirela.

Trudnoća posle gubitka deteta

Getty Images
U obzir treba uzeti i ostale faktore, poput zdravlja žene i njenog uzrasta

Šta dalje?

Pred Čavajdom je sada medicinski zahvat, ali ne odustaje ni od pravne borbe.

„Imam predivnog sinčića od tri i po godine koji je trebalo da dobije brata, jako smo bili srećni, sve ovo je bio veliki šok.

„Sve čekam da se iz nekakvog sna probudim, ali nažalost nije san.”

Rešena je da tuži sve medicinske ustanove.

„Ovo nije kraj, sve redom ćemo ih tužiti za povredu ljudskih prava, povredu prava pacijenata, za sve duševne boli koje prolazimo, ovo nije kraj definitivno”, upozorava Čavajda.


Možda će vas zanimati i ova priča

Žene i pobačaji: „Izgubiti bebu i sahraniti je neopisivo”
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 26 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 23 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 19 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 15 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend