BBC

Interseks i Balkan: Kako je napredovalo lečenje međupolne dece u Srbiji

Dečak ili devojčica? Na ovo pitanje je nekada teško odgovoriti

Party Delights
Dečak ili devojčica? Na ovo pitanje je nekada teško odgovoriti

Vensan Gijo iz Francuske prvi put je kao 37-godišnjak pre dve decenije čuo na televiziji za termin interseks, iako je od rođenja znao da nije ni dečak ni devojčica, bar njegovo telo to nije bilo.

Hiljadu i po kilometara istočno, tih godina je mladi hirurg u Srbiji Vladimir Kojović na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, čuo rečenicu koleginice: „Dete ne sme da napusti ustanovu dok mu se ne odredi pol i terapija”.

To je značilo da će konzilijum lekara u narednim danima ili nedeljama doneti odluku da će se beba, koja im je došla sa ambivalentnim polnim karakteristikama, što je medicinski izraz za interseks, operacijama i lekovima prilagoditi ženskom ili muškom polu, što se danas smatra torturom i skaćenjem.

Ovakva praksa postojala je u većini evropskih zemalja, jer je od pedesetih godina 20. veka važeća medicinska doktrina bila „normalizacija pola” – hirurškim prilagođavanjem, što je pacijentima neretko izazivalo brojne ne samo medicinske, već i psihološke probleme tokom odrastanja.

Zahvaljujući raznim kampanjama i akcijama to se u međuvremenu značajno promenilo, kako u svetu, tako i u Srbiji.

„Posle dugih godina došli smo do tačke da poslednjih godina u Institutu za majku i dete nisu rađene preuranjene operacije normalizacije pola, to je veliki pomak.

„Vidimo da smo grešili i menjamo se”, rekao je doktor Kojović na tribini „Rod između medicine i prava: interseks”.

Po pravilu, deca iz cele Srbije s odlikama interseks varijeteta šalju se na Institut za majku i dete u Beograd, kako bi se njihovo stanje pažljivo pratilo, ali odluka je da se ne žuri sa operacijama, ako nema medicinskog opravdanja, što decenijama nije bio slučaj.


Šta je interseks?

  • Termin koji obuhvata više od 40 dijagnoza osoba koje su rođene ili u nekom trenutku života im se ispolje biološke osobine koje se ne uklapaju u tipično muške ili tipično ženske.
  • Postoji mnogo mogućih varijacija, koje se odnose na atipične genitalije, hromozome i hormone.
  • Interseks nema veze sa nečijim rodnim identitetom ili seksualnom orijentacijom.
  • Ipak, i oni se suočavaju sa stigmom, pravnom diskriminacijom, a često su prinuđeni i na operacije, baš zbog ovih karakteristika.
  • Ako ste se susreli sa dužim nizom slova LGBTI – oni su označeni slovom I. Skraćenica se tada odnosi na ljudska prava lezbejki, gejeva, biseksualnih, trans, interseks osoba.
  • Interseks ne treba mešati sa transrodnim osobama, čiji se rodni identitet razlikuje od pola sa kojim su rođeni, pa se tokom života mogu odlučiti i za medicinsku korekciju pola.
  • Prema podacima Ujedinjenih nacija između 0,05 i 1,7 odsto stanovništva rađa se sa odlikama interseks varijeteta – toliko je i riđokosih na svetu.

Interseks ljudi izloženi su stigmi i diskriminaciji u društvu, nazivaju ih čudovištima, prikazano je u insertu iz dokumentarnog filma o Vensanu Gijou.

Gijo je rođen 1965. i dobar deo života je tražio „šta je”, jer je znao samo šta nije, rekao je u jednom intervjuu.

„Za mene je to bilo očigledno. Rekli su mi da sam dečak, ali nisam dečak, tako mi je govorilo moje telo, tako su mi govorila tela moje braće.

„Znao sam i da nisam devojčica, jer sam imao sestre. To je bila crna rupa”, ispričao je Gijo.

Kao i mnoge međupolne osobe, i on je bio izložen medicinskom sakaćenju i već godinama vodi kampanju da to bude rprekinuto.

Pri izvođenju operacija, lekari su radili i bez saglasnosti roditelja.

Retko je bilo pisanog pristanka da se izvode zahvati, koji umesto da pomognu, često su imali trajne posledice.

Izazivale su ne samo ožiljke, već i urinarne infekcije, migrene i razne psihološke patnje.

„Moj život ima elemente pravog horora, kao i većine interseks ljudi, ali kad se pogleda dublje moj život je takođe veoma lep, jer imam porodicu, prijatelje, a i zato što sam isključen od samog početka, što pruža mnogo slobode.

„Ne moramo da ulazimo u društvene obaveze jer smo od samog početka izbačeni iz čovečanstva”, rekao je Gijo u intervjuu.

On je dugo bio jedini u Francuskoj koji se izjašnjavao kao interseks, baš kao i Kristian Ranđelović na Balkanu, koji je o tome govorio detaljno za BBC.

Danas u Srbiji, vodi XY spektrum organizaciju koja je posvećena promociji prava i unapređenju položaja interseks i trans ljudi i njihovih porodica.

Njih dvojica su zajedno sa još nekoliko interseks osoba iz Evrope osnovali Međunarodnu interseks organizaciju OII da bi ovi ljudi postali vidljiviji, jer se o njima malo zna i retko govori.

tribina

BBC
Tribina je održana beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, na slici sleva nadesno: Mila Petkova, Benžamen Moron-Pieš, Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu, profesorka Jelena Simić, Kristian Ranđelović

Teren prava

Operacije su se decenijama radile u državnim ustanovama, o državnom trošku, što čitavo pitanje preliva i u oblast prava, istakao je jedan od učesnika tribine iz Francuske Benžamen Moron-Pieš.

„Zvali su ih monstrumima, čudovištima, a, zapravo, ne treba njih lečiti, već društvo.

„Potrebna je institucionalna terapija da se zaustavi unakažavanje dece”, rekao je vanredni profesor na univerzitetu u Lumije u Lionu i generalni sekretar organizacije Alter Korpus (Drugo telo).

Njegova saradnica je govorila o sudskoj praksi u borbi za ostvarivanje prava, jer su u Francuskoj i dalje mnoge interseks bebe podvgrnute operacijama već u prvim mesecima života.

Kada su za jednog klijenta formalno tražili da mu se u dokumentima dozvoli „neutralni pol”, koji nije ni muški ni ženski, jer poseduje medicinsku dokumentaciju da ima genitalije sa karakteristikama oba pola, nijedan sud to nije prihvatio, navela je pravnica i akvistkinja Mila Petkova.

„Iako nismo tražili da se svima, već samo određenima pruži mogućnost trećeg pola, rekli su da bi to bilo revolucionarno i da bismo time potkopali temelje francuskog društva”, ispričala je ova advokatica iz Pariza.

Zakonske odredbe koje prepoznaju interseks kao zaseban pol postoje u Nemačkoj, Austriji, Australiji, Novom Zelandu, Malti, Indiji, Kanadi.

U Francuskoj su pokrenuti i mnogi sporovi protiv klinika i bolnica, ali je teško nabaviti medicinske kartone i pronaći interseks ljude koje su spremni da se upuste u pravne bitke da traže krivičnu odgovornost ili naknadu štete.

U ovoj složenoj temi, za koju u Srbiji dugo nije bilo ni zvanične statistike, potrebno je naći ravnotežu između prava i medicine, stav je Jelene Simić, vanredne profesorke na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

„Najveći broj zemalja EU imaju praksu genitalnog sakaćenja, koje umesto da čuvaju život i pospešuju kvalitet, najčešće ga unazađuju u najranijem detinjstvu.

„S pravne tačke gledišta kategorije muško i žensko su neophodne kako bi se znalo, na primer, kad neko treba da ide u penziju”, rekla je Simić, koja predaje Medicinsko pravo.

Prvi slučaj koji se bavi problemima interseks ljudi stigao je 2021. do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Presuda se još čeka.

Podnositeljka ove predstavke, M, rođena je 1977. godine.

Ona je između 1978. i 1993. godine imala pet hirurških intervencija i medicinskih tretmana (poput kastracije, klitoridoplastiku, vaginoplastiku i vulvoplastiku).

Cilj operacija bio je da joj polne karakteristike učine „ženskim”, iako njeno interseks „stanje” nije škodilo zdravlju, navodi se u podnesku.

Srbija nema ni sudsku praksu o ovim pitanjima, ali ima zakone o zabrani diskriminacije ig rodnoj ravnopravnosti.


Zašto jer rodni identitet vekovima u nekim kulturama fludan
The British Broadcasting Corporation

Koja prava imaju interseks osobe u Srbiji?

  • Dete ima pravo na zdravstvenu zaštitu i blagovremena obaveštenja o zdravstvenom stanju
  • Sa navršenih 10 godina dete može slobodno i neposredno izraziti mišljenje u svakom sudskom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima.
  • Sa navršenih 15 godina života svako ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeeno dobije obaveštenje koje je potrebno kako bi se donela odluka o tome da li da pristane na predloženu medicinsku meru, kao i uvid u svu svoju medicinsku dokumentaciju
  • Sa navršenih 15 godina života ima pravo i da podnese zahtev za promenu ličnog imena, a a dozvoljena je i promena pola sa napunjenih 18, uz saglasnost lekara.
  • Zakonski zastupnici, roditelji ili staratelji interseks deteta imaju pravo da blagovremeno budu obavešteni o interseks stanju deteta kako bi mogli da donesu odluku o pristanku na medicinske tretmane
  • Lekar je dužan da na razumljiv način sve objasni roditeljima, koji imau pravo i na drugo stručno mišljenje
  • Za bilo koje medicinske intervencije potreban je poseban pismeni pristanak roditelja ili staratelja

Za sva dodatna pitanja mi pomoć mogu se obratiti XY spektrum.

Doktor Vladimir Kojović

Privatna arhiva
Priroda nije crno-bela, oko sebe često vidimo puno nijansi između. Takva je i naša polnost, kaže doktor Vladimir Kojović.

Mozak je glavni polni organ

Analiza doktora Vladimira Kojovića, urologa i dečijeg hirurga za BBC iz 2019.

Priroda nije crno-bela, oko sebe često vidimo puno nijansi između. Takva je i naša polnost.

Neka deca se rađaju sa genitalijama koja imaju obeležja i jednog i drugog pola.

Da bi osoba imala puno obeležje muškog ili ženskog pola, treba da bude u potpunosti usklađeno ono što je zabeleženo u našim hromozomima, ono što luče naše polne žlezde i što je naša anatomska građa.

Ako je jedan od tih stepenika neusklađen, govorimo o različitosti u polnoj diferencijaciji ili, kolokvijalno, interseksu.

O ovoj oblasti, nažalost, ni mnogi lekari ne znaju dovoljno.

O tome se malo uči i na medicinskim fakultetima.

Nesklad između izgleda genitalija i onoga kako osoba sebe doživljava je poremećaj polnog identiteta.

Mozak je glavni polni organ, a ne genitalije.

Mi ne znamo šta je u mozgu u trenutku rođenja, zato roditeljima savetujemo da ne žure sa nekim intervencijama.

Na drugoj strani, roditelji su pod ogromnim pritiskom od porodice, prijatelja, komšija i zato što žele da saznaju pol deteta.

Teško im je da shvate da to nekad nije lako odgonetnuti.

Oni, s druge strane, žele jasan odgovor: `Šta smo dobili dečaka ili devojčicu?`.

Važno je da se naglasi da okolina i vaspitanje ne određuje polnost – oblačenje deteta u roze ili plavo i vrsta igračaka koje mu kupujete na to ne utiče.

To je naučno potvrđeno.

Pritom, u brojnim društvima, poput balkanskih, nije jednostavno gajiti dete za koje se ne zna pol.

Preterano odlaganje operativnih zahvata nekad nosi rizik od psihološke traume za dete i roditelje, ali s druge strane, prerano izvođenje nekih operacija nosi rizik od nepovratnih grešaka i isključuje odluku samog pacijenta.

Zato ove osobe treba pažljivo pratiti i operacije treba raditi pravovremeno, kako bi se postigao najbolji ishod za pacijenta.


Doktor Kojović jedini je na tribini govorio u ime lekara, naglasivši da se medicina stalno razvija kao i načini lečenja.

„Besmisleno je da pretimo presudama i jurimo one lekare koji su radili po protokolima i smatrali da to čine u najboljem interesu pacijenta.

„Kako danas lečimo rak dojke – amputacijom, ako se u budućnosti razvije genska terapija, a nadam se da hoće, možda će neko i to smatrati torturom”, zaključio je Kojović.


Pogledajte video: Nigerijski fudbaler Džejms Džonson rođen je kao interseks osoba, a karijeru je počeo kao žena

„Moja borba kao interseks fudbalera”
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 2 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 6 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 9 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 14 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 18 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend