BBC

Italija i zatvor: Osuđenici koji prave muzičke instrumente od olupina migrantskih čamaca

violina

Tanja Đorđević Simić

Zvuk violine razleže se Vatikanom, a među slušaocima je i papa Franja koji zadovoljno klima glavom.

Violina je neobična i po izgledu, po materijalu od kog je nastala, ali i po tome ko ju je napravio.

Napravili su je osuđenici zloglasnog italijanskog zatvora Opera od čamca koji je prevozio migrante iz Afrike i koji je pretrpeo brodolom.

„Naši štićenici koji su počinili teška krivična dela na ovaj način mogu da razumeju da je drugačiji život moguć.

„Isto kao što od ovih čamaca koji su sinonim za stradanje i tragediju sada nastaju muzički instrumenti koji simbolično predstavljaju nadu”, kaže Silvio di Gregorio, direktor zatvora Opera, za BBC na srpskom.

Kada tragedija postane muzika

Nikolaj je Rumun i ima 39 godina.

U milanskom zatvoru Opera je već osam godina i ima još toliko do kraja kazne.

Nikolaj

Tanja Đorđević Simić
Nikolaj

Kada me je video, malo se postideo i unervozio, iako smo intervju zakazali mesec dana ranije.

Isto su reagovali i drugi osuđenici, Andrea, Vinćenco i Klaudio, koji su zajedno sa njim napravili prvu violinu od olupina čamaca koji prevoze migrante Mediteranom.

Zanatu ih je učio Enriko Alorto, čuveni majstor za izradu ovog muzičkog istrumenta.

Nazvali su je „morska violina”.

„Ja spajam vrat violine sa njenim telom”, kaže Nikolaj, pokazujući mi proces izrade na primerku koju trenutno obrađuju.

„Ovde sam zbog oružane pljačke u kojoj je bilo i ubijenih ljudi. Ja nisam nikog ubio, ali eto, šta ću. Kriv sam”, počinje priču Nikolaj za BBC na srpskom.

Kaže da je srećan što ima ovaj posao, za koji je između ostalog i plaćen, tako da nije na teretu familiji.

Sa tim novcem, dodaje, može da kupi malo bolju hranu, jer u zatvoru nije baš kvalitetna.

Sa ostalim štićenicima, Nikolaj je deo projekta „Metamorfoza”, zahvaljujući kojem je nastala morska violina, koja simbolično daje glas migrantima koji su stradali u vodama Sredozemnog mora.

U slobodno vreme, ovaj Rumun pohađa dramsku sekciju i kaže mi da spremaju predstavu, pa ako mogu, bilo bi lepo da dođem.

Nikolaj se kaje zbog krivičnog dela koje je počinio.

Ispričao mi je da u njegovoj familiji niko nije kriminalac i da ga je zbog toga sramota.

Kada bude izašao planira da pronađe neki, kako kaže, dostojanstven posao.

Projekat Metamorfoza

Oskarom nagrađeni italijanski kompozitor Nikola Pjovani napisao je kompoziciju Il Violino del Mare (Morska violiona) koju je u februaru ove godine odsvirao u Vatikanu.

Papa Franja je tada dao blagoslov ovom projektu.

„Vi pokušavate da od ‘odbačenog kamenja’ izgradite kuću u kojoj možete udahnuti atmosferu prijateljstva i bratstva. Nije lako, znamo, ne cveta uvek cveće.

„Dajete signale koji se protive kulturi bacanja, koja je, nažalost, široko rasprostranjena”, rekao je poglavar Rimokatoličke crkve 4. februara pozdravljajući članove Fondacije Kuća duhovnosti i milanske umetnosti (Casa dello Spirito e delle Arti).

„Svako od nas ima svoje granice, greške i grehe. Ali Božija milost je veća, i ako jedni druge dočekamo kao braća i sestre, on nam oprašta i pomaže nam da idemo dalje”, rekao je papa.

Uz podršku fondacije, majstori za izradu violina sa Instituta Stradivari iz Kremone otišli ​​su u milanski zatvor 2013. i počeli da podučavaju zatvorenike kako da prave violine.

Oni koriste drvo od čamaca koji su potonuli ili ih je potopila obalska straža.

U sećanja na sve migrante koji nisu uspeli da stignu do obale, nastala je prva violina.

Zatvorenici, koji su je napravili, zaposleni su u fondaciji.

Rade 16 sati nedeljno i primaju platu od 500 evra.

violina

Tanja Đorđević Simić

Direktor fondacije Arnoldo Moska Mondadori kaže za BBC na srpskom da im je cilj da naprave prvi kvartet, koji se sastoji od dve violine, viole i violončela.

Za izradu prve violine bilo je potrebno više od dva meseca, odnosno više od 300 sati rada.

Za ostale instrumente Mondadori se nada da će biti realizovani do kraja ove godine.

„Cilj je da ovi instrumenti budu deo različitih orkestra u Italiji, ali i u svetu. Muzičari će moći da ih iznajme za nastupe”, kaže Mondadori.

U milanski zatvor Opera, sa juga Italije stigli su ostaci deset čamaca koji će biti iskorišćeni za pravljenje instrumenata.

Mondadori dodaje da im je cilj da ovaj projekat zaživi i u drugim italijanskim zatvorima.

Za sada u planu imaju zatvor u Monci, Đenovi, Palermu i Napulju.

Šta je Opera?

Najveći italijanski zatvor u kojem oko 1.400 osuđenika služi kazne zatvora, od najmanje deset godina do doživotne robije.

U ovom zatvoru koji je sagrađen 1980. nedaleko od grada Milana, našli su se zatvorenici poput najpoznatijeg italijanskog mafijaša i vođe zloglasnog klana Koza Nostra, Salvatore Toto Rina, koji je osuđen na 28 doživotnih kazni.

Godine u ovom zatvoru proveo je i Marko Furlan, serijski ubica, poznatiji kao Ludvig, koji je od 1977. do 1984. u Italiji, Nemačkoj i Holandiji ubijao prostituke, homoseksualce, beskućnike i zavisnike od droge.

Vodeći se nacističkom idelogijom, na žrtvama je ostavljao poruke poput onih da je svet potrebno očistiti od svega što je nakaradno.

Optužen je za deset ubistava i osumnjičen za još 28.

Mnogi drugi poznati mafijaši, kriminalci i ubice služili su kaznu su u Operi, ili je i dalje služe.

U zatvorskom kompleksu su 92 samice, ali i moderna bolnica za najprivilegovanije osuđenike.

Postoji i kafić, igralište za decu koja dolaze u posetu očevima i pekara u kojoj se pravi domaći hleb.

Zatvorenici imaju i pozorište, dramsku i literalnu sekciju.

Prošle godine otvorena je i radionica za izradu violina.

„Važno je da ostanem usredsređen”

Slobodno vreme, kada nije u radionici, Andrea provodi čitajući.

U ovom zatvoru je već tri godine.

Pre toga je bio u drugom zatvoru u Tunisu, u zemlji u kojoj je uhapšen.

„Tamo je bilo užasno, ništa nisam radio i to je nešto najgore”, priča mi Andrea dok jednim od nožića za drvo rezbari po drvenoj ploči, plave boje.

Kaže mi da je alat koji koriste opasan i da je stoga bila rigorozna selekcija pri izboru zatvorenika koji mogu da rade u radionici.

Morska violina koju su napravili ostala je u originalnim bojama čamaca, koji su pronađeni na obali Lampeduze, italijanskog ostrva na koje se iskrcavaju migranti iz Afrike.

Ako imaju sreće da do njega stignu.

Andrea

Tanja Đorđević Simić
Andrea

Andrea mi pokazuje „dušu” violine – njenu unutrašnjost koju on pravi.

„Ona je kao ljudsko telo. Dovoljna je jedna greška u njenoj izradi da ceo instrument ne funkcioniše.

„Meni je važno da ostanem usredsređen na ono što radim”, kaže ovaj četrdesetdevetogodišnjak, poreklom iz Breše, grada u blizini Milana, za BBC na srpskom.

Razgovaramo o svemu u vezi sa pravljenjem ovog muzičkog instrumenta, a u jednom trenutku sam ga pitala kakve planove ima u budućnosti, kada izađe iz zatvora.

On se smeje i kaže da ovde ostaje doživotno i da je to situacija koju je prihvatio.

„Upisao sam psihologiju na fakultetu Bikoka u Milanu. Imam još nekoliko ispita do kraja. Važno mi je ostanem razuman i srećan sam što imam ovaj posao.

„Sve bi bilo mnogo teže kada bih imao decu”, kaže.

Zatvorske priče nisu samo neredi i bekstva

Klaudio je takođe osuđen na doživotnu kaznu.

On ima 43 godine, iz Napulja je i u zatvoru je već sedam godina.

Nije želeo da priča zbog čega je osuđen.

Klaudio

Tanja Đorđević Simić
Klaudio

„Ovo je najbolji posao u zatvoru. Srećan sam što su me izabrali da radim u ovoj radionici”, kaže on za BBC a srpskom.

Dodaje da će uskoro da diplomira novinarstvo na državnom fakultetu u Milanu.

„.Želja mi je da osnujem novinarsku redakciju, jer potrebno je više da se piše i priča o pozitivnim aspektima zatvora, kao i o projektima koji se ovde realizuju”, kaže Klaudio.

Isto tako misli i Italijan Vinćenco koji je najstariji među njima.

Ovaj šezdesetogodišnjak ne priča mnogo.

Stidljivog osmeha i spuštene glave, rekao mi je da mu je ostalo još deset godina zatvora, kao i da mu je čast da je napravio violinu koja je zasvirala i pred papom.

Kada sam odlazila, Andrea mi je poklonio malo drveno slovo T kojim počinje moje ime.

U plavoj boji, od drveta jednog od čamaca.

Tuga, nada i krila za budućnost

Lamin

Tanja Đorđević Simić
Lamin

Pre nego što sam došla na razgovar sa Andreom, Nikolajem, Vinćencom i Klaudiom, upoznala sam Lamina Džameja.

On je imao samo četrnaest godina kada je iz malog sela u Gambiji otišao u Senegal, kako bi odatle nastavio putovanje preko Malija, Burkine Faso, Nigerije, sve do Libije.

Lamin se pre tri godine iskrcao na italijansko ostrvo Lampeduza.

U čamcu u kojem je bio, u trenutku kada ih je susreo brod nemačke humanitarne organizacije, kako tvrdi, ostalo je njih šezdesetak.

Kada su krenuli, bilo ih je 150.

Ostali su ispali iz čamca i udavili se, kaže.

On je sedeo na sredini čamca i tako se spasao.

Kada sam ulazila u zatvor, u dvorištu sam videla te čamce.

U nekima su i dalje lične stvari ljudi koji su samo tražili bolji život negde u Evropi.

čamac

Tanja Đorđević Simić
čamac

Tanja Đorđević Simić

„Moj cilj je oduvek bio da postanem profesionalni fudbaler. Možda je sada za to kasno.

„Uskoro ću da postanem otac i to mi je sada jedina svetla tačka za budućnost”, rekao mi je Lamin.

Dok govori o fudbalu, oči mu se cakle.

„Bio sam najbolji u mom selu. Hteli su da igram za reprezentaciju.

„Međutim, moji roditelji su smatrali da je bolje da napustim zemlju i potražim sreću negde drugde.”

Ovaj dvadesetčetvorogodišnjak mi je ispričao da je, kada je ulazio u čamac, znao da nema povratka nazad.

Znao je i da će, ako more bude bilo mirno, ako budu imali dovoljno benzina i dovoljno sreće, možda uspeti da stignu do onog dela Mediterana u kojem spasilački brodovi, maltene svakodnevno, spašavaju migrante.

U poslednjih osam godina nestalo je više od 20.000 ljudi u vodama Mediterana.

Oko spasavanja migranata najviše su angažovane nevladine organizacije i njihovi brodovi koji presreću čamce prepune ljudi.

Jedan od najpoznatijih brodova je „Open Arms”, španske nevladine organizacije koji je do sada spasio više od 60.000 života.

Visoki Komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) objavio je da je samo u prošloj godini više od 67.000 ljudi došlo morem do Italije.

Više od 1.500 migranata nije uspelo da se domogne italijanske obale – poginuli su na opasnom putu.

Krajem jula 2022. godine, zabeleženo je da čak 1.200 ljudi u 24 časa stiglo u Italiju čamcima preko Sredozemnog mora.

Najčešće je reč o ljudima iz Afrike i sa Bliskog istoka koji pokušavaju da se domognu zapadne Evrope.

Iako se ove tragedije ponavljaju godinama, još nema jedinstvene politike Evropske unije oko rešavanja problema pristizanja ilegalnih imigranata iz afričkih zemalja na italijansku obalu.

Kada sam se rastajala od Lamina, rekla sam mu da idem u zatvor da vidim kako nastaje morska violina.

Uzvratio mi da bi voleo da čuje zvuk te violine koja dramu stradanja migranata približava svima onima koji pred njom zatvaraju oči.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 5 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 2 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 58 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 54 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend