BBC

Izbori u BiH: Dodik vodi u trci za predsednika Republike Srpske, poraz Bakira Izetbegovića u Federaciji, podaci CIK-a

brojanje glasova

Reuters

Predsedništvo Bosne i Hercegovine pretrpeće promene, sudeći prema preliminarnim rezultatima rezultatima Centralne izborne komisije (CIK), dok Milorad Dodik vodi u trci za predsednika Republike Srpske, jednog od dva entiteta bivše jugoslovenske republike.

Prema preliminarnim rezultatima CIK-a, objavljenim jutro posle opštih izbora, u tročlano Predsedništvo BiH ući će Denis Bećirović (Socijaldemokratska partija) i Željko Komšić (Demokratska fronta) iz Federacije BiH, kao i Željka Cvijanović (Savez nezavisnih socijaldemokrata) iz Republike Srpske.

Na osnovu 82 odsto obrađenih biračkih mesta, Centralna izborna komisija je saopštila da u trci za predsednika Republike Srpske da Milorad Dodik, kandidat SNSD i dosadašnji član Predsedništva BiH, ima prednost od oko 30.000 glasova nad Jelenom Trivić, kandidatkinjom opozicione Partije za demokratske promene.

Nedugo po zatvaranju birališta, Kristijan Šmit, visoki predstavnik, saopštio je da je doneo odluku o izmenama Izbornog zakona BiH, ali one neće uticati na glasove koje su građani dali na održanim izborima, piše sarajevsko Oslobođenje.

Iako su tokom dana sa terena stizali izveštaji o brojnim nepravilnostima širom BiH, predstavnici CIK-a naveli su da je izborni dan protekao uspešno.

U toku izbornog dana zabeležena su 52 incidenta na biralištima, od toga 26 u Federaciji BiH, 21 u Republici Srpskoj i pet u Distriktu Brčko.

Politički sistem BiH jedan je najkomplikovanijih u Evropi – zemlja ima 14 vlada i 136 ministara – pa birači uvek imaju pune ruke posla.

To znači da je na izborima učestvovalo ukupno 7.257 kandidata i 127 političkih subjekata, saopštili su iz Centralne izborne komisije BiH, a oni se mogu naći na zajedničkoj listi koja ima više od 150 stranica.

Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta: Federaciju BiH – u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati – i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.

Komšić seče tortu

BBC
Komšić seče tortu

Rezultati CIK za Predsedništvo BiH

Prema najnovijim informacijama u ponedeljak nešto posle devet sati, u borbi za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, prednost ima Željko Komšić koji je osvojio 183.529 (53,61 odsto) glasova. Njega protivkandidatkinja Borjana Krišto osvojila je 158.781 glas (46,39 odsto).

Kada je reč o borbi za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda, kandidat ujedinjene opozicije Denis Bećirović trenutno ima 268.197 glasova (57 odsto), dok je dosadašnji član Predsedništva, Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije osvojio 178.054 glasa (37,84 odsto).

Za sada je obrađeno 84,75 odsto biračkih mesta u Federaciji BiH.

U trci za člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, osetnu prednost ima Željka Cvijanović, koja je osvojila 275.175 glasova (52,87 odsto). Njen protivkandidat, Mirko Šarović, osvojio je 185.828 glasova (35,70 odsto).

Nepotpuni rezultati CIK-a poklapaju se sa podacima izbornih štabova vodećih stranaka koje su učestvovale na opštim izborima u BiH.

Bećirović se obraća novinarima

BBC
Bećirović se obraća novinarima

U štabu SDA u nedelju uveče atmosfera je bila mirna i nije bilo gužve, na jednom monitoru su se pratili rezultati, a visoki partijski zvaničnici nisu bili u štabu, javio je reporter BBC-ja.

Nešto posle 22 sata u štabu Komšićeve DF je atmosfera bila veoma vesela, a pobedničkom tonu doprinela je i torta koju je Komšić slavodobitno isekao.

U SNSD-u su objavili da je Željka Cvijanović iz SNSD osvojila više od 95.000 glasova od protivkandidata Mirka Šarovića u trci za srpskog predstavnika u Predsedništvu BiH.

Republiku Srpsku je do sada u Predsedništvu BiH predstavljao Milorad Dodik iz SNSD.

Dodik je na ovim izborima učestvovao u trci za predsednika Republike Srpske.

Izbori za predsednika RS

U izbornoj noći, i Dodikova SNSD i Jelena Trivić iz opozicione Partija za demokratske promene poručivali su da imaju prednost.

Nekoliko sati pošto je Trivić proglasila pobedu, poručivši da će biti predsednica svih građana i da „pod zastavom RS ima mesta za sve“, u sedištu SNSD isto je učinio i Dodik:

U ponedeljak rano ujutro, na Tviter nalogu SNSD je objavljeno da je Dodik „osvojio 31.000 glasova više u odnosu na drugoplasiranog kandidata“ u izbornoj trci za predsednika RS.

Centralna izborna komisija BiH je potom potvrdila da je Dodikova prednost oko 30.000 glasova na osnovu obrađenih 82 odsto biračkih mesta.

glasanje Sarajevo

BBC

Da li je bilo nepravilnosti?

Pravni tim Koalicije za slobodne i demokratske izbore „Pod lupom“ registrovao je 65 težih kršenja Izbornog zakona BiH, a njihovi posmatrači su do 14.30 časova u nedelju, uložili ukupno 14 primedbi na nepravilnosti uočene u procesu glasanja.

U Novom Gradu je uhapšeno pet osoba koje su na jedno biračko mesto pokušale da unesu popunjene glasačke listiće, a u Doboju je fizički napadnut posmatrač OEBS-a, državljanin Nemačke, prenela je agencija Beta.

Najviše informacija o izbornim neregularnostima stizalo je iz Doboja i Zvornika.

Vladio Rogić, član CIK-a, izjavio je da je izborni dan protekao uspešno i da su članovi ove komisije zadovoljni tokom izbornog procesa i svim onim što se događalo na biračkim mestima u BiH.

„Ako uzmemo u obzir desetak vanrednih situacija o kojima smo informisani koji mogu u jednom slučaju biti krivično delo, a u ostalih osam ili devet samo narušavanje javnog reda i mira, možemo reći da je izborni dan protekao uspešno“, rekao je Rogić.

Prvi put tokom izbornog procesa u BiH su na terenu bili i tužioci Tužilaštva BiH, koji su pratili izbore iz regionalnih sedišta Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA).

Za krivična dela izbornih prevara predviđene su kazne zatvora od tri do pet godina.

Promene izbornog zakona

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit saopštio je po završetku glasanja odluku o izmeni Izbornog zakona BiH.

Cilj ove odluke je, kako je saopšteno iz OHR, poboljšanje funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i obezbeđivanje blagovremene implementacije rezultata održanih izbora.

Ovim merama, tvrdi Šmit, uspostavlja se ambijent za dalju izbornu i ustavnu reformu, kao i ispunjavanje obaveza koje je Bosna i Hercegovina preuzela na putu integracije u EU i rešavanje konkretnih problema sa kojima se ova zemlja suočava.

Takođe, navodi se da ove mere jačaju ustavne zaštitne mehanizme za konstitutivne narode koje su osigurali Dejtonski mirovni sporazum i Ustav, uz istovremeno sprečavanje zloupotrebe ili paralize sistema.

Kako je protekao izborni dan?

Jovana Georgievski i Slobodan Maričić, BBC novinari

Glasanje u Banjaluci

BBC

U banjalučkom naselju Borik, glasači su od jutra strpljivo čekali pred vratima učionica na biračkom mestu osnovne škole Vuk Karadžić u Boriku.

Nešto posle devet ujutro, najviše je bilo penzionera i ljudi sa malom decom, a od mlađih glasača tek poneko.

„Od jutros je vanredno velika gužva, odziv je odličan, ja sam iznenađena“, kaže Jelena Radovanović, jedna od posmatračica na izborima.

Kako dodaje, glasači su „još pre sedam ujutro zauzeli mesta i čekali otvaranje biračkih mesta.

Među njima je i sedamdesetosmogodišnji Danilo, koji kaže da redovno izlazi na izbore „još od vremena Jugoslavije“.

„Nadam se da će biti bolje i da će pobediti narod“, kaže penzioner za BBC na srpskom.

par na glasanju u Banjaluci

BBC

Bilo je i onih koji su na glasanje u Banjaluci izašli u foto-finišu.

„Ceo dan sam razmišljala da li da izađem ili da ne izađem, u mojim godinama nemam više šta da dočekam. Ali izašla sam zbog moje dece“, rekla je za BBC Ana, 82-godišnja penzionerka.

Ana, penzionerka iz Banjaluke

BBC
Ana, penzionerka iz Banjaluke

Početak izbornog dana u Sarajevu je protekao uglavnom bez problema.

„Sve protiče kako treba, jutros nije bilo gužve, ali sada već ljudi polako pristižu u većim brojevima… Nedelja je, neradan dan, da dok se probude“, kaže uz osmeh Samira Hot, članica biračkog odbora na glasačkom mestu na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Glasanje u Sarajevu u Prvoj ekonomskoj školi u Sarajevu

BBC
Glasanje u Sarajevu u Prvoj ekonomskoj školi u Sarajevu

Ipak, u glavnom gradu BiH je zabeležen i nesrećan slučaj – starija žena preminula je na biračkom mestu u sarajevskom naselju Grbavica, posle čega je ono privremeno bilo zatvoreno.

Ona je preminula posle epileptičnog napada na samom ulazu u biračko mesto.

Na licu mesta su stigli Hitna pomoć i policija, ali je lekari nisu uspeli spasiti ni posle sat vremena pokušaja reanimacije, objavio je Dnevni avaz.

Glasanje na tom biračkom mestu će biti produženo i posle 19 časova.

Za šta se glasalo?

U oba entiteta se glasa za članove Predsedništva BiH.

Bosna ima tri predsednika – po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda.

Članovi Predsedništva BiH biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.

Potom se bira 57 delegata Parlamentarne skupštine BiH, koja takođe funkcioniše na nivou čitave zemlje.

Ona je podeljena na dva doma – Predstavnički dom (42 člana, od čega se 28 bira u Federaciji, a 14 u Republici Srpskoj) i Dom naroda (15, biraju se indirektno u entitetskim parlamentima).

Članovi Parlamentarne skupštine posle formiraju Veće ministara ili Savet ministara, organ je izvršne vlasti u BiH – de fakto Vlada BiH.

Čini ga devet ministarstava i ministara, od kojih je jedan predsedavajući.

Tabela

BBC/LazarČovs

Potom ide entitetski nivo.

Oni koji žive u Federaciji biraju članove Parlamenta Federacije, koji ima 156 delegata i poslanika.

U zavisnosti od toga gde žive, glasaju i za članove skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.

Svaki od tih kantona ima zasebnu vladu, što znači i trku za funkcije još 10 premijera, 95 ministara i 289 poslanika kantonalnih skupština.

Republika Srpska (RS) za to vreme bira predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS, koja ima 83 poslanika.

Usred svega toga je i Distrikt Brčko, zasebna teritorijalna jedinica unutar BiH, koja funkcioniše samostalno i ima izvršnu i zakonodavnu vlast.

Dejtonskim sporazumom ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.

Arbitražnom odlukom, donetom uz posredovanje američke vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.


BBC serijal – tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Piloti
Za 1 minut

Tajna Je U Tebi Skrivena

Piloti
Virgins
Za 5 minuta

Rich Girls

Virgins
Soft Cell
Za 7 minuta

Darker Times

Soft Cell
Red Hot Chili Peppers
Za 11 minut

The Drummer

Red Hot Chili Peppers
Lathums
Za 15 minuta

Say My Name

Lathums

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend