BBC

Izbori u Francuskoj: Četiri razloga zašto su Francuzi glasali za Nacionalno okupljanje Marin Le Pen

marin le pen

Cuenta Oficial Marine Le Pen en/HANDOUT/EPA-EFE

Francuska stranka sa krajnje desnice Nacionalno okupljanje (NR) izašla je iz prvog kruga parlamentarnih izbora održanih u nedelju u vođstvu od 33 odsto osvojenih glasova.

Levičarski savez Novi narodni front (NPF) bio je odmah iza njih sa 28 odsto, dok je savez francuskog predsednika Emanuela Makrona zaostao na trećem mestu sa oko 21 odsto glasova.

Makron je sada pozvao sve centrističke i levičarske stranke da se ujedine kako bi se sprečilo da krajnja desnica preuzme kontrolu nad parlamentom.

Koji su neki od glavnih razloga zašto su se francuski birači kao nikad do sad okrenuli partiji koju predvode Marin Le Pen i Žordan Bardela, omogućivši im da prvi put pobede u prvom krugu francuskih parlamentarnih izbora?

Prosta činjenica da je to moguće već je postala istorijska, kaže iskusni francuski komentator Alan Duamel.

1) Domaći razlozi i stanje privrede

U samom vrhu liste prioriteta za glasače je kriza troškova života, koja je uticala na njihovu kupovnu moć, kao i cene energenata koje su se vinule u nebesa, pristup zdravstvu i strah od porasta stope kriminala koji Francuzi zovu „nesigurnost“.

Iako je francuska privreda uopšteno gledano u dobrom stanju, u regionalnoj Francuskoj, daleko od velikih gradova, ljudi su za BBC rekli da se osećaju kao da ih ignorišu, dok sredstva i pažnja odlaze gradovima, a regionalna nezaposlenost u nekim oblastima dostiže čak 25 odsto.

Lokalno stanovanje je za neke nedostupno, dok su u nekim oblastima škole zatvorene zbog smanjenja budžeta a mnogi su uznemireni zato što se lokalno zdravstvo zatvara u korist većih čvorišta u urbanim centrima.

Profesor Tomas Piketi je za BBC rekao da dobitnici globalizacije čine glavni blok podrške Makronu, a oni koji se osećaju napušteno naginju čvrstoj desnici.

Piketi, autor bestselera Kapital u 21. veku, identifikuje veliku bazu podrške „u malim gradovima koji su doživeli veliki gubitak industrije i imaju mnogo poteškoća sa pristupom javnim službama, železničke linije im se ukidaju, bolnice zatvaraju – teško je obrazovati decu kad živite daleko od velikih centara“.

Patrik iz grada Ponto Kombo, istočno od Pariza, glasao je za Nacionalno okupljanje na evropskim izborima i rekao za BBC: „Ljudi ovde žele promene i motivisani su da glasaju.“

„Nisu srećni kad se ne osećaju bezbedno na ulicama.“

Oreli, 37-godišnja čistačica sa dvogodišnjim sinom, u gradu Amijenu na severu Francuske, gde je Makron odrastao, kaže da je glavni problem oko koga se slaže sa NR-om bezbednost.

„Ustajem svako jutro u 04:30 da bih išla na posao. Nekada sam mogla da vozim bicikl ili pešačim bilo gde u Amjenu. Više ne mogu. Sada idem kolima“, rekla je ona za BBC.

„Svuda imate grupe mladića i plašim se.“

Među brigama glasača su i penzije nakon što je Makron prošle godine pretočio u zakon krajnje nepopularnu reformu svoje vlade, koja je podigla granicu državne penzije sa 62 na 64 godine.

Makron je rekao da je ova reforma ključna za sprečavanje urušavanja penzionog sistema.

Skorašnja velika poskupljenja struje i gasa za grejanje domova predstavljaju veliki problem za glasače, a lider NR-a Žordan Bardela obećao je da će se usredsrediti na smanjenje PDV-a za energente i spiska od 100 osnovnih namirnica, kao i da će ukinuti vladine penzione reforme u roku od nekoliko meseci.

2) Nezadovoljstvo postojećim sistemom

Glasači takođe često govore da politički sistem ne funkcioniše za njih, da se Nacionalno okupljanje još nije oprobalo u vladi i da vredi isprobati promenu.

„Zadovoljan sam, jer nam treba promena“, rekao je za novinsku agenciju Rojters Žan-Klod Gaile (64) u uporištu Marin Le Pen Enen-Bomonu posle nedeljnog glasanja.

„Stvari se nisu pomerile, a moraju da se pomere.“

Još jedna pristalica Nacionalnog okupljanja, Margarita (80), takođe u Enen-Bomonu, rekla je: „Nacionalno okupljanje je uspelo da se istakne zato što je ljudima dosta svega. I zato ljudi sada govore: ‘Baš nas briga, glasajmo i vidimo šta će se dogoditi.’

„Ali sada se plašim da će druge političke stranke postaviti prepreke usput. Glasali smo, ovo su rezultati, moramo da ih prihvatimo i vidimo šta će se dogoditi.“

Ali stanovnica obližnjeg Oinjija, Jasmina Adu, kaže da je bila šokirana NR-ovim uspehom.

Ona kaže da su glasači izmanipulisani da podrže krajnju desnicu i da bi njihova odluka mogla da dovede do ozbiljnih i opasnih podela u francuskom društvu:

„Naravno, šokirana sam. Tužno mi je sve to, zato što mislim da ljudi nisu svesni šta se dešava. Uzimaju u obzir samo kupovnu moć i druge stvari koje su kratkoročne i vidljive.

„Ali iza toga se krije mnogo ideja i manipulacije, koje će nas odvesti u drugačiju vrstu rata. Za razliku od Prvog i Drugog svetskog rata, biće to mnogo suptilnije, a ljudi nisu svesni da ćemo završiti u građanskom ratu, zaista to mislim, a ljudi poput nas će biti ti koji će najviše patiti.“

Marin Tondelije iz levičarskog Novog narodnog fronta

JULIEN MATTIA/EPA-EFE/REX/Shutterstoc
Marin Tondelije iz levičarskog Novog narodnog fronta

Mnogi okrivljuju predsednika Makrona za aktuelnu krizu u kojoj se obrela zemlja.

Sofi Peder, šefica pariskog biroa Ekonomista, kaže za BBC: „On je stvorio konsenzusni pokret da bi okupio ljude različitih političkih ubeđenja. To je uspelo i trebalo je da okonča beskrajne svađe koje su se vodile u parlamentu između dve strane.

„Ali rezultat je taj da su se umerena levica i umerena desnica sada pridružile Makronu i to je ostavilo kao jedinu alternativu – ekstremiste.“

3) Borba protiv imigracije i bojazan za francuski identitet

Tokom godina, Marin Le Pen, liderka poslaničkog kluba Nacionalnog okupljanja u parlamentu, radila je na tome da njena stranka uđe dublje u glavni tok i postane prihvatljivija za francuske glasače.

Ona ju je udaljila od antisemitskih i ekstremističkih korena njenog oca Žan-Marija Le Pena, i njegovih kolega osnivača Nacionalnog fronta, i preimenovala stranku u Nacionalno okupljanje.

Međutim, to je i dalje populistička, evroskeptična i izrazito anti-imigrantska stranka.

Njen aktuelni lider Žordan Bardela rekao je da želi da zabrani dvojnim francuskim državljanima da dospeju na osetljive strateške položaje, nazvavši ih „poludržavljanima“.

On takođe želi da ograniči socijalnu pomoć za imigrante i da ukine automatsko pravo francuskog državljanstva za decu sa roditeljima rođenim u inostranstvu.

Ali planirana zabrana nošenja marama u javnosti za sada nije prioritet.

Stranka igra na strahove da se imigranti, pogotovo muslimani, neće integrisati u francusko društvo.

Na primer, jedna kandidatkinja, Ivanka Dimitrova, rekla je za BBC da će stranka preduzeti mere protiv imigranta koji žele da njihovi verski zakoni budu iznad zakona francuske zemlje.

Nema dokaza da je ovo uverenje dominantno u imigrantskim zajednicama, a stranka takođe nije bila sasvim jasna kakve će to „mere“ preduzeti, mimo već važećih zakona.

Lejla Abud, šefica biroa Fajnenšel tajmsa u Parizu, kaže: „Javno mnjenje u Francuskoj se okrenulo izrazitije protiv imigracije u poslednjoj deceniji: korene toga možda možete da vežete za krizu izbeglica iz sirijskog rata 2015. godine. Političari se menjaju u odnosu na promene koje viđaju oko sebe.“

Što se tiče EU, Nacionalno okupljanje je obećalo okončanje primata evropskih zakona, kamena temeljca EU projekta.

Ali njihova anti-NATO i anti-EU politika je ublažena, a od bliske veze Nacionalnog okupljanja sa Rusijom Vladimira Putina odustalo se u tišini.

Izlazak iz EU nije deo agende od 2022. godine.

4) Krajnja desnica na društvenim mrežama

Nacionalno okupljanje je vodilo uspešnu kampanju sa prostim sloganima i idejama, igrajući na strahove ljudi da će izgubiti francuski identitet i od šire krize troškova života.

Oni koriste društvene mreže vrlo efektno da bi podigli popularnost i da se biračima predstave kao pouzdani i poznati.

žordan bardela

REUTERS/Benoit Tessier
Žordan Bardela, 28-godišnji lider Nacionalnog okupljanja i mogući novi premijer Francuske

„U Francuskoj mi Žordana Bardelu zovemo TikTok političarem zato što je političar koji mobiliše društvene mreže i izrazito je na vlastitom terenu dok to radi“, kaže za BBC Vinsent Lebru sa Univerziteta Franš-Konte.

„To je nešto što je u značajnoj meri doprinelo njegovoj popularnosti. Ne znate šta tačno predlaže, ali to često viđate.“

„Većina ljudi nisu rasisti“, kaže Šarl Kulioli, kandidat krajnje levog NPF-a koji je suprotstavljen NR-u.

„Njima je samo dosta sistema, dosta im je Makronove politike, uz sve što im je bilo obećano.“


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Lp
Pre 38 minuta

Golden

Lp
Maneskin
Pre 34 minuta

Feel

Maneskin
Frank Turner
Pre 31 minut

The Gathering

Frank Turner
Miss 600
Pre 29 minuta

Ladies Do (What Ladies Do)

Miss 600
Pretenders
On Air!

I Got You Babe

Pretenders

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend