BBC

Izbori u Iranu: Ko će biti sledeći predsednik i da li će to nešto promeniti

iran, izbori u iranu

EPA
Kandidati za predsednika ( sleva na desno): Sajid Džalili, Muhamed Bakir Kalibaf, Masud Pezeškijan, Mustafa Purmuhamedi, Amirhusein Gazizade Hašemi i Alireza Zakani

Posle smrti dosadašnjeg predsednika Ebrahima Raisija, šest kandidata se nadmeću na predsedničkim izborima ovog meseca – skoro svi predstavnici islamističke tvrde struje.

Izbor Raisija, klerika tvrde struje i bliskog saveznika iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja, konsolidovao je kontrolu konzervativaca nad svakim delom Islamske Republike.

Prema iranskom Ustavu, izbori za novog predsednika moraju se održati u roku od 50 dana od predsednikove smrti, ostavivši strankama vrlo kratak period da zvanično nominuju kandidate.

Među svemoćnim konzervativcima, kandidati potiču iz različitih frakcija.

Ali, posle masovne diskvalifikacije na ranijim parlamentarnim izborima, agresivnog gušenja skorašnjih protesta i demonstranata od države, mnoge istaknute reformističke grupe i ličnosti najavili su da neće učestvovati.

Ko sve učestvuje u trci?

Najmoćnija ličnost u Iranu je ajatolah Hamnej, koji je vrhovni vođa od 1989. godine

Getty Images
Najmoćnija ličnost u Iranu je ajatolah Hamnej, koji je vrhovni vođa od 1989. godine

Mnogi posmatrači smatraju da iranski izbori nisu ni slobodni ni konkurentni zbog preteranog uticaja moćnih institucija na proces odobravanja kandidata.

Savet čuvara, koji igra odlučujuću ulogu u iranskoj politici filtriranjem kandidata za parlamentarne izbore, predsedničku funkciju i mesto u Skupštini eksperata, sada je potvrdio podobnost šest od 80 pojedinaca koji su se prijavili za predsedničku trku.

1. Muhamed Baker Kalibaf (62) je poslednje četiri godine služio kao predsednik iranskog parlamenta.

Muhamed Baker Kalibaf, iran, izbori u Iranu

EPA
Muhamed Baker Kalibaf tri puta se neuspešno kandidovao za predsednika Irana

Kandidovao se za predsednika tri puta, izgubio dvaput, a jednom se povukao u korist Raisija 2021. godine.

Ima dug istorijat na visokim vojnim položajima i drži rekord za najduži mandat kao gradonačelnik Teherana, služeći na toj funkciji 12 godina.

2. Amirhusein Gazizade Hašemi (53) je hirurg za uho, grlo i nos.

Iranski konzervativac, služio je četiri mandata kao poslanik u parlamentu.

Najskorije je služio kao zamenik predsednika Raisija.

Kandidovao se na predsedničkim izborima 2021. godine i završio na četvrtom mestu, sa manje od milion glasova – u trci u kojoj je bilo skoro četiri miliona nevažećih glasova.

3. Sajid Džalili (58) je član Saveta za procenu svrsishodnosti.

iran, izbori u iranu, Sajid Džalilili

EPA
Sajid Džalili je bio glavni iranski pregovarač o nuklearnom sporazumu, a vodio je i kancelariju vrhovnog vođe

Prethodno je bio sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i četiri godine je predvodio tim za nuklearne pregovore.

Kandidovao se za predsednika dvaput do sada, povukavši se u korist Ebrahima Raisija na izborima 2021. godine

Muhamed Baker Kalibaf ima dug istorijat visokih vojnih položaja

4. Masud Pezeškijan (70) je specijalista za koronarnu hirurgiju.

Služio je pet mandata kao član parlamenta i četiri godine bio ministar zdravlja.

Poznat po direktnosti, otvoreno je kritikovao političku atmosferu i korupciju u Iranu.

Javno je dovodio u pitanje način na koji je iranska vlada rešavala smrt Mahse Amini u policijskom pritvoru 2022. godine.

Smatra se jedinim zvaničnim kandidatom iz reformističke frakcije na ovim predsedničkim izborima, zbog čega odobrenje Pezeškijana kao predsedničkog kandidata neki ističu kao značajan razvoj događaja.

5. Mustafa Purmuhamedi (65) je jedini klerik među šest kandidata koje je odobrio Savet čuvara.

On je konzervativni političar naširoko poznat po ulozi u takozvanom ‘Odboru za smrt’, koji je rukovodio pogubljenjima političkih zatvorenika 1988. godine i među čijim drugim članovima je bio pokojni predsednik Raisi.

6. Alireza Zakani (59) je poslednje tri godine bio gradonačelnik Teherana.

Konzervativni političar je ušao u politiku preko Basidža, ogranka Revolucionarne garde, i služio je četiri mandata kao poslanik u parlamentu.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Koja velika imena su odbijena?

Ne prvi put, diskvalifikacija nekih dobro poznatih političkih ličnosti koje su držale značajne položaje u Islamskoj Republici vruća je tema u iranskim političkim krugovima.

Stručnjak za Iran Merzad Borudžerdi, dekan koledža za umetnost, nauku i obrazovanje na Univerzitetu nauke i tehnologije u Misuriju, kaže da se isključenje bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada i Alija Laridžanija, bivšeg predsednika Parlamenta, ističe kao posebno kontroverzno.

„Uprkos osmogodišnjem mandatu Ahmadinedžada kao predsednika i njegovom aktuelnom položaju u Savetu za svrsishodnost – uticajnom savetodavnom telu vrhovnog vođe – on nije bio odobren.

Iako se nekada Ahamdinedžad smatrao miljenikom ajatolaha Hamneja, pao je u nemilost kod vrhovnog vođe pred kraj drugog mandata.

Mahmud Ahmadinedžad

Getty Images
Bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad

„Na sličan način, Ali Laridžani, još jedan član Saveta za svrsishodnost sa značajnom političkom pozadinom kao bivši ministar, predsednik parlamenta i sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, i on je bio diskvalifikovan“, kaže Borudžerdi.

„Njihove ponovljene diskvalifikacije sugerišu da njihov brend konzervativizma više nije omiljen kod vrhovnog vođe i Saveta čuvara.“

iran, izbori u iranu

Getty Images
Nakon što je Iran ožalio predsednika Ebrahima Raisija, koji je poginuo u helikopterskoj nesreći, nacija je pažnju preusmerila na izbor njegovog naslednika

I zbog čega?

Mnogi stručnjaci ne vide promenu u odnosu na prethodne izbore u pristupu Saveta čuvara ovim predsedničkim izborima.

Savet obično odobri jedno ili dva imena iz reformističko-umerenog tabora, dok je većina iz konzervativnog tabora.

„Jedini kandidat iz umerenog tabora je Masud Pezeškijan, čiji je glavni izazov kako motivisati razočaranu javnost da glasa“, objašnjava Borudžerdi.

„Ako bude bio uspešan u tome, glavna trka se očekuje između njega i Muhameda Bakera Kalibafa, aktuelnog predsednika parlamenta i istaknute političke ličnosti koja je miljenik režima.“

Prema iranskom ustavu, predsednički kandidati moraju da budu „verske i političke ličnosti iranskog porekla“ i da se pridržavaju načela Iranske Republike i zvanične vere zemlje.

Međutim, u nekoliko decenija od osnivanja Islamske Republike, vlada je iznova koristila Savet čuvara za diskvalifikaciju pojedinaca čija bi politička delovanja ili politika mogli odstupati od onih vrhovnog vođe.

Savet, koji se sastoji od šest klerika i šest pravnika, direktno i indirektno kontroliše vrhovni vođa koji lično imenuje šest klerika.

Za izbor šest pravnika, šef pravosuđa – kog takođe imenuje vrhovni vođa – prilaže spisak izabranih kandidata.

Posmatrači koji iranske izbore opisuju kao „režirane“ ističu arbitrarnu prirodu procesa odobravanja kandidata.

Ilustracija hijerarhije moći u Iranu

BBC

Da li je ženama dozvoljeno da se kandiduju?

Tokom petodnevnog perioda prijavljivanja, četiri žene su najavile kandidaturu za predsedničku trku.

Prvi put su dve od njih bile iz konzervativne frakcije; jedna je bila iz reformističkog tabora, a četvrta je bila prijavljena kao nezavisna kandidatkinja.

Ove četiri žene su se prijavile za predsedničku kandidaturu uprkos činjenici da, prema Ustavu, predsednik mora biti izabran između „religioznih i političkih muškaraca“ – zasnovano na tradicionalnim prevodima arapskog izraza „ridžal“.

iran, iranke

Getty Images

Nijedna žena nije bila odobrena za kandidaturu na 13 predsedničkih izbora održanih od osnivanja Islamske Republike – što predstavlja sve veći izvor nezadovoljstva među aktivistima.

Mnoge aktivistkinje borbe za ženska prava tvrde da dok „ridžal“ zaista znači „muškarci“ na arapskom, na farsiju to takođe može da znači „istaknuta osoba“.

Aktivisti stoga tvrde da su oni koji su pisali ustav imali na umu „političku ličnost“ a ne konkretno mušku osobu.


Video: Predsednički izbori se održavaju skoro dve godine posle smrti Mahse Amini – ko je bila ona

„Bila je cvet i pretvorila je moj život u baštu“: Priča ožalošćene majke iz Irana
The British Broadcasting Corporation

Hoće li se skorašnji protesti odraziti na izlaznost?

Aktuelni predsednički izbori održavaju se skoro dve godine posle masovnih protesta koji su izbili posle smrti Mahse Amini u septembru 2022. godine dok se ona nalazila u pritvoru iranske policije za moral.

Ubijen je čak 551 demonstrant od snaga bezbednosti tokom iranskog pokreta Žena, život, sloboda – većina njih iz vatrenog oružja, prema tvrdnjama Ujedinjenih nacija.

Ne samo da iranska vlada nije preuzela odgovornost za surovo gušenje protesta, koje je za posledicu imalo smrt mnogih demonstranata i masovna hapšenja, već je kasnije nastavila sa hapšenjem i kažnjavanjem žena koje su se pojavljivale u javnosti bez hidžaba koji obavezno propisuje vlada – što je i bio navodni prestup za koji je prvobitno Amini privedena.

Reakcija Islamske Republike navela je mnoge pojedince i grupe koji su prethodno učestvovali na izborima, sa ciljem reformisanja vlade, da se zalažu za bojkot bilo kakvog učešća u političkom procesu.

Ovaj politički bojkot odrazio se na parlamentarne izbore održane prošlog meseca, kada je – prema vladinoj statistici – na birališta izašlo svega 41 odsto ljudi sa pravom glasa: što je najniža izlaznost još od osnivanja Islamske Republike.

A vladine zvanične brojke o izlaznosti ne moraju nužno da odražavaju realnost.

Na parlamentarnim i izborima za Skupštinu eksperata, koji su dozvoljavali elektronsko glasanje uz pomoć nacionalnih ličnih karata, bilo je brojnih izveštaja o korišćenju matičnih brojeva pojedinaca koji tvrde da nisu učestvovali u glasanju.

Hoće li novi predsednik doneti promene?

Iskustvo pokazuje da celokupnu politiku režima u Iranu ne kroji predsednik, već vrhovni vođa i moćne institucije pod njegovom kontrolom, tako da je malo verovatno da će doći do bilo kakvih značajnijih promena u unutrašnjoj i spoljnoj politici zemlje bez odobrenja ajatolaha Hamneja.

Većina posmatrača veruje da promena spoljne politike, kao što je revizija iranskog nuklearnog programa ili priznavanje Izraela od Irana, nisu isključivo u domenu nijednog novog predsednika – uz vrhovnog vođu koji dosledno nameće uticaj i krajnji autoritet.

Na sličan način, deluje vrlo malo verovatno da će bilo koji predsednik moći da dovede do promene u domaćoj politici – kao što je obavezno nošenje hidžaba za žene – bez Hamnejevog pristanka.

Štaviše, imajući u vidu spisak kandidata koje je odobrio Savet čuvara, većina njih verovatno neće to ni želeti.

„Bilo koja odluka koju će doneti naredni predsednik praktično je odluka koju je doneo režim“, kaže politički analitičar Masud Safiri.

Ko bira sledećeg vrhovnog vođu?

Da li je budućnost Irana u rukama novog predsednika?

Ajatolah Hamnej ima 85 godina, tako da pitanje njegovog naslednika postaje sve aktuelnije.

Prema iranskom ustavu, za izbor vrhovnog vođe zadužena je Skupština eksperata.

A opet iako, makar zvanično, predsednik nema ulogu u izboru naslednika – tokom perioda nestabilnosti posle smrti vrhovnog vođe, predsednik ima mnogo prilika da utiče na političku scenu.

Kad se, međutim, sve sabere i oduzme, očigledno je da predsednički autoritet u poslednje četiri decenije nikad nije do kraja dorastao zaduženjima koje mu je pripisivao ustav.

„Ajatolah Hamnej je oblikovao lidersku instituciju u Iranu proteklih 35 godina na takav način da će nakon njegove smrti, bez obzira na to ko bude bio predsednik, ova institucija moći da vodi zemlju onako kako želi“, kaže Safiri.

„Biće to veoma slično komunističkim partijama Istočnog bloka.“


Pogledajte video: Generacije Iranki koje se bore za slobodu

Generacije Iranki koje se bore za slobodu od Islamske revolucije do danas
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Greta Van Fleet
Za 0 minuta

Heat Above

Greta Van Fleet
Birdy
Za 4 minuta

Paradise Calling

Birdy
Ivy Levan
Za 8 minuta

Biscuit

Ivy Levan
Nick Kamen
Za 11 minut

I Promised Myself

Nick Kamen
Mousse T. feat. Emma Lanford
Za 15 minuta

Fire (Explosive Vocal Mix)

Mousse T. feat. Emma Lanford

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend