BBC

Izbori u Srbiji 2022: Borba za predsedničku funkciju i parlament

Izbori

Fonet

Širom Srbije u 20 časova zatvorena sa biračka mesta na kojima su se glasači izjašnjavali na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Na izbore je do 19 sati izašlo 54,6 odsto birača, saopštio je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Na prethodnim izborima 2022, do 19 sati izlaznost je bila 44,9 odsto.

Izbore su obeležili i incidenti na više biračkih mesta, a napadnuta su dvojica političara Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana (PSG) i Bratislav Jugović iz Srpske napredne stranke (SNS).

U Srbiji ima 6.502.307 birača, podaci su koje je dva dana uoči izbora saopštila Republička izborna komisija.

Na izborima je bio rekordan broj posmatrača – više od 5.200 iz devet domaćih organizacija i 23 strane države, naveli su predstavnici Republičke izborne komisije (RIK).


Izborni dan:

  • Izlaznost do 19 sati bila 54,6 odsto – saopštio CESID
  • Birači su mogli da glasaju na 8.267 mesta, od kojih je 77 u inostranstvu, a 29 u zatvorima
  • Na listićima za parlamentarne izbore sive boje bilo je 19 lista
  • Poslanici parlamenta, njih 250, biraju sa na mandat od četiri godine, a predsednik na pet
  • Cenzus za ulazak u skupštinu je tri odsto
  • Listići za predsedničke izbore plave boje na sebi su imali imena osam kandidata i kandidatkinja
  • Ako nijedan predsednički kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja 17. aprila
  • Predsednik Srbije, prema Ustavu, ima ovlašćenja da predstavlja zemlju i u inostranstvu i da komanduje vojskom

Izbori u Srbiji 2022: Gde se sve glasa u Beogradu – od kineskog tržnog centra do privatne kuće
The British Broadcasting Corporation

Od ponovnog uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji 1990, stranka ili koalicija koja je imala većinu u parlamentu, uglavnom je davala i predsednika republike.

Izuzetak je bio period od 2004. do 2007. godine, kada je predsednik bio Boris Tadić, prvi čovek Demokratska strane, a premijer Vojislav Koštunica, šef Demokratske stranke Srbije.

Taj period su mediji i analitičari nazivali periodom kohabitacije.

Kohabitacija je izraz koji se u politici upotrebljava za situacije kada izvršnu vlast u nekoj državi dele pojedinci ili političke stranke koje predstavljaju tradicionalne suparnike.

Pogled kroz istoriju

Od ponovnog uvođenja višestranačja, ovo je peti put da su parlamentarni i predsednički izbori održani u isto vreme.

Prvi put se to desilo 9. decembra 1990, a Srbija je tada još bila deo socijalističke Jugoslavije.

Ovi izbori doneli su i najveću izlaznost, koja do danas nije dostignuta.

Na parlamentarnim izborima glasalo je 71,49 odsto upisanih birača, a na predsedničkim 71,5.

Ubedljivu pobedu odneo je Slobodan Milošević u prvom krugu (65,3 odsto), ispred Vuka Draškovića kandidata opozicionog Srpskog pokreta obnove.

Miloševićeva Socijalistička partija Srbije (SPS) osvojila je 194 od 250 mandata u Skupštini Srbije. To je i danas rekordan broj mandata jedne stranke ili koalicije na izborima.

Dve godine kasnije, 20. decembra 1992, ista meta-isto odstojanje – a ishod, iako donekle drugačiji u parlamentu, nije doneo promenu vlasti.

Na predsedničke izbore izašlo je 64,1 odsto birača, a Milošević je opet trijumfovao u prvom krugu sa 53 odsto dobijenih glasova, ispred opozicionog kandidata Milana Panića.

Na parlamentarnim izborima glasalo je više birača – 69,7 odsto.

SPS je i dalje bio najjača stranka, ali sa znatno manje mandata nego dve godine ranije – 101, Srpska radikalna stranka (SRS) je osvojila 73, a opoziciona koalicija DEPOS 50.

Bojkot i niz neuspelih izbornih trka

U septembru 1997. održani su opšti izbori, a prvi put je glasanje za predsednika otišlo u drugi krug.

Na parlamentarnim izborima izlaznost je bila 57,47 odsto, a SPS je u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom i Novom demokratijom osvojio 110 mandata, ispred SRS (82) i SPO (45).

Deo opozicije okupljen oko Demokratske stranke (DS) i Građanskog saveza Srbije (GSS) bojkotovao je ove izbore.

U drugi krug predsedničkih otišli su Zoran Lilić, kandidat socijalista i Vojislav Šešelj, prvi čovek radikala.

Lilić je u prvom krugu osvojio 35, a Šešelj 27 odsto glasova, dok je u drugom taj odnos bio 49,1 prema 47,9 u korist lidera radikala.

Istorijski epitet ovi izbori su zadobili zbog činjenica da su prvi poništeni, pošto je u drugom krugu glasalo manje od 50 odsto birača, a SRS je tada tvrdio da je vlast pokrala izbore.

Pravilo o neophodnom izlasku polovine birača ukinuto je kasnije, u 21. veku.

Početkom 21. veka, Srbija se još tri puta našla u sličnoj situaciji na predsedničkim izborima.

U jesen 2002. dva puta su održani neuspeli predsednički izbori.

Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije i Miroljub Labus, kandidat grupe građana našli su se 13. oktobra u drugom krugu. Pobedio je Koštunica sa 66 odsto dobijenih glasova, ali je na izbore izašlo 45,46 odsto birača.

Osmog decembra iste godine nije se ni stiglo do drugog kruga, a prvi su „trčala” samo tri kandidata – Koštunica, Šešelj i Borislav Pelević iz Stranke srpskog jedinstva (SSJ).

Izlaznost je bila 45,17 odsto, a ispostaviće se, Pirovu pobedu opet je odneo Koštunica.

U novembru 2003, izlaznost na predsedničkim izborima bila je još manja – 38,79 odsto, a radikal Tomislav Nikolić osvojio je prvo mesto ispred Dragoljuba Mićunovića, predstavnika vladajuće Demokratske opozicije Srbije.

Izbori koji su donosili promene

Iako se izraz istorijski u srpskoj javnosti često olako upotrebljava, glasanja na parlamentarnim izborima u decembru 2000, maju 2008. i maju 2012, zaista mogu da ponesu taj epitet.

Krajem decembru 2000, dva meseca posle petooktobarskih demokratskih promena i pada Miloševića sa mesta predsednika Jugoslavije, u republičkom parlamentu je SPS prvi put ostao bez vlasti.

Izlaznost na ovim izborima bila 57,7 odsto, a lista DOS predvođena Zoranom Đinđićem, osvojila je 176 mandata i priliku da formira prvu demokratsku vladu.

U maju 2008, na vanredne parlamentarne izbore izašlo je 61,3 odsto birača.

Najviše mandata osvojila je koalicija Za evropsku Srbiju oko Demokratske stranke – 102 i kasnije je formirala vladu sa SPS-om, decenijskim ljutim protivnikom, a DSS je otišao u opoziciju.

Četiri godine kasnije, u maju 2012. na opštim izborima, izlaznost je bila 57,77 odsto, a Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je najveći broj mandata 73 i posle dugih pregovora formirala vladu SPS-om, poslavši DS u opoziciju.

Tomislav Nikolić, kandidat SNS, u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio je Borisa Tadića. Izlaznost je bila 46,28 – Nikolić je dobio 49,54, a Tadić 47,31 odsto.

Tadić i Nikolić u 21. veku kao Večiti derbi

To je bio treći okršaj Tadića i Nikolića u predsedničkoj trci u 21. veku, a prva dva su pripala nekadašnjem lideru DS-a.

I 2004. i 2008. izbor predsednika države rešen je u drugim krugovima. I oba puta je Tadić nadoknađivao zaostatak za Nikolićem iz prvog kruga.

U junu 2004, na drugi krug je izašlo 48,35 odsto birača – Tadić je dobio 53,24, dok je Nikoliću pripalo 45,4 odsto glasova.

U februaru 2008, ponovo su se ovi kandidati sučelili u drugom krugu, ovaj put uz znatno veću izlaznost od 68,14 odsto.

Tadić je odneo relativno tesnu pobedu nad Nikolićem – 50,3 odsto naspram 47,8.

Vreme izvesnosti

Od 2012. i dolaska SNS-a na vlast, birači su tri puta izlazili na parlamentarne i jednom na predsedničke izbore.

Godine 2017. izlaznost je bila 54,36 odsto, a Aleksandar Vučić je u prvom krugu odneo pobedu u prvom krugu sa 55 odsto glasova, ispred Saše Jankovića, kandidata dela opozicije koji je dobio 16,6 odsto.

Na vanrednim izborima 2014, glasalo je 53,09 odsto birača, koalicija oko SNS-a je znatno popravila rezultat i osvojila 158 mandata. Daleko iza ostala je koalicija koju je predvodio SPS sa 44 mandata.

Dve godine kasnije, bilo je vreme za – nove vanredne izbore. Izlaznost od 56,07 odsto donela je određene promene u sastavu parlamenta, ne i vlasti.

SNS je zabeležio slabiji rezultat – 131 mandat, drugi je ponovo bio SPS sa 29 mandata, a u skupštinske klupe posle dve godine su se vratili radikali sa 22 poslanička mesta.

Nisku izbornih trijumfa SNS je nastavio u junu 2020, na izborima koji su bili prvobitno zakazani za april, ali su pomereni zbog pandemije korona virusa.

A prvi put od povratka višestranačja, na parlamentarnim izborima izlaznost je bila manja od 50 odsto – 48,88.

Naprednjaci su tada ostvarili najbolji rezultat u stranačkoj istoriji i sa 60 odsto osvojenih glasova stigli do 188 mandata, već tradicionalno ispred SPS-a sa 32.


Pogledajte video – kratka istorija višestranačja u Srbiji

Izbori 2020: Kratka istorija višestranačja u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 28 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 31 minut

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 35 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 39 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 43 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend