BBC

Jugoslavija, ekonomija, sankcije: „Primali smo platu deset maraka, a jaje na pijaci koštalo je jednu marku”

Jugoslavija i sankcije

SRDJAN SULEJMANOVIC/AFP via Getty Images

Na policama po koja šerpa i kutija čačkalica, na pojedinim mestima u gradu ljudi preprodaju benzin u flašama i plastičnim kantama.

Od ovakve slike u jugoslovenskim gradovima prošle su tačno tri decenije.

„Kupovni hleb kao da su pravili od peska, a ne brašna, sve je bilo lošeg kvaliteta, nisi mogao ništa da kupiš.

„Primali smo platu koja je iznosila deset maraka, a jedno jaje na pijaci koštalo je jednu marku”, priseća se Leposava Milutinović perioda sankcija za BBC na srpskom.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 30. maja 1992. godine uveo je sankcije tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ), zajednici Srbije i Crne Gore.

Neposredan povod za uvođenje sankcija bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva, za šta su odmah optuženi Srbi iz Bosne i Hercegovine i raniji napad granatom na pijacu Markale u Sarajevu kada je poginulo 68 ljudi, a ranjeno skoro 200.

Sankcijama je zabranjen izvoz i tranzit robe, transfer finansijskih sredstava, a SRJ nije mogla da učestvuje ni u međunarodnim sportskim događajima.

To je državu vratilo dvadeset godina unazad, smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Nije došlo samo do razdvajanja države na republike već i do razbijanja jedinstvenog tržišta, a komunikacija sa spoljnim svetom je bila praktično nemoguća”, priča Savić.

Dvogodišnja hiperinflacija i izolovanost od ostatka sveta

Uvođenje sankcija SRJ podržalo je 13 država Saveta bezbednosti UN, između ostalih i Ruska Federacija, dok su Kina i Zimbabve ostale uzdržane.

Savet bezbednosti čini pet stalnih članica – Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina – koje imaju pravo da ulože veto na svaku odluku.

Pored stalnih, tu je i deset nestalnih članica koje se menjaju na svake dve godine.

„Teški događaji u Srbiji i Crnoj Gori predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku i ekonomiju Sjedinjenih Država”, rekao je tada američki predsednik Džordž Buš stariji.

Buš je naredio i Ministarstvu finansija da zapleni svu imovinu jugoslovenske vlade u Sjedinjenim Državama, što je, prema proceni Bele kuće, tada iznosilo oko 200 miliona dolara.

Osim hrane i lekova, zabranjen je svaki uvoz i izvoz, uključujući naftu.

Uvedena je blokada jugoslovenskih morskih pristaništa, zaplenjena su sva plovila SRJ koja su se u tom trenutku nalazila van njenih voda.

Blokirana je jugoslovenska imovina u SAD i zabranjeno je Amerikancima da investiraju u Jugoslaviju.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija prethodno donosi Rezoluciju 713, kojom je uveden embargo na izvoz oružja u jugoslovenske republike.

UN, Jugoslavija, sankcije

JON LEVY/AFP via Getty Images

Raspad jedinstvenog tržišta i sankcije uzrokovale su inflaciju u SRJ koja je trajala od sredine 1992. do početka 1994. godine.

U jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu, Jugoslavija 22. septembra 1993. godine donosi Zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dinara vredeo jedan dinar.

Država je pokušala u nekoliko navrata da uredbama i zakonima promeni vrednosti dinara i tako zamaskira posledice hiperinflacije.

Poslednjom takvom odlukom, 24. januara 1994. godine, uveden je novi dinar koji je izjednačen sa nemačkom markom.

Dejtonskim mirovnim sporazumom koji je potpisan 1995. godine, završen je rat koji je trajao više od tri i po godine.

Amerika je zadržala takozvani spoljni zid sankcija, kaže ekonomista Ljubodrag Savić.

Dodaje da se sve završilo bombardovanjem, kada je uništena ne samo srpska privreda, nego je oboren životni standard.

„Čitav taj niz događaja koji je obeležio tu poslednju deceniju prošlog veka možda je i jedan od najgorih perioda”, smatra profesor.

NATO je 1999. godine bombardovao tadašnju Jugoslaviju uz obrazloženje sprečavanja humanitarne krize i zaustavljanja sukoba na Kosovu.

‘Prazne prodavnice, a decu treba nahraniti’

U vreme uvođenja sankcija, Leposava Milutinović imala je 40 godina, dvoje dece i živi u Nišu.

Ćerka joj pohađa četvrti razred gimnazije, a sin je učenik osnovne škole.

„Dala sam 90 maraka, što je bilo oko pet mojih plata, da bih ćerki kupila knjige.

„Knjige nije dobila, a pare nam nisu vratili”, priča Milutinović.

Seća se da je trebalo da poseti rođaka koji je proslavljao slavu i da je za tu priliku kupila dve čokolade za 15 maraka, a da je tog dana primila platu u iznosu od tri marke.

Bila je to zima 1993. godine.

„Za 60 hiljada dinara smo ujutru mogli da dobijemo četiri marke, da bismo uveče kod dilera na glavnoj ulici za tu istu sumu mogli da dobijemo tri marke”, priča ona.

Šećera i brašna gotovo da nije bilo u prodavnicama, a decu je trebalo nekako nahraniti, te je, kako sama kaže, morala da pravi kolače sa dostupnim namirnicama,

Još čuva ispisane recepte – krofne bez šećera, torta bez jaja.

Seća se da je njen komšija, elektroinženjer, švercovao benzin i da su postojala određena mesta u gradu gde se benzin preprodavao.

„Benzin se prodavao u flašama i u plastičnim kantama jer ljudi nisu mogli da kupe 10 litara već jedva i dva”, kaže Milutinović.

Za to vreme, kako kaže, mediji su pričali kako je „sve bajno i sjajno”.


Kako se raspala Jugoslavija

Slovenija je 25. juna 1991. zvanično proglasila nezavisnost, sprovodeći tako odluku koja je doneta na referendumu u decembru 1990.

Jugoslovenska narodna armija (JNA) izvela je tenkove na puteve i ulice širom Slovenije i pokušala da pod kontrolu vrati granične prelaze i aerodrome na kojima su postavljene slovenačke zastave i natpisi „Republika Slovenija”.

Posle deset dana sporadičnih sukoba u kojima je stradalo oko 75 ljudi, a više od 300 je povređeno, JNA se povukla iz Slovenije.

U proleće 1991, na području Like izbili su sukobi između lokalnih Srba i hrvatske policije, a prvi veći oružani okršaj desio se na Plitvičkim jezerima, na Usrks, 31. marta te godine.

Pobunjeni Srbi tvrdili su da se ne osećaju bezbedno u referendumskoj atmosferi u kojoj je Hrvatska glasala o izdvajanju iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Vlasti u Zagrebu tvrdile da žele da uspostave red i kontrolu na teritoriji celokupne Hrvatske.

Događaji su bili uvod u oružani sukob tokom kojeg se u narednim godinama Jugoslavija raspala u krvavom ratu.

Najviše žrtava građanski rat u Jugoslaviji odneo je u Bosni i Hercegovini – oko 100.000, raseljeno je 2,2 miliona ljudi, a konflikt je okončan Dejtonskim sporazumom 1995.


Pogledajte video o kratkoj istoriji Savezne Republike Jugoslavije

Istorija, Jugoslavija i menjanje granica: Kratka istorija Savezne Republike Jugoslavije
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 35 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 38 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 41 minut

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 46 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 50 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend