BBC

Kavkaz, Gruzija i kriminal: „Začarani krug” – zašto uticaj vođa kriminalnih klanova u gruzinskim zatvorima ponovo raste?

Ruki, deržaщiesя za rešetku - stokovaя fotografiя

Science Photo Library

Borba protiv organizovanog kriminala i naročito, protiv šefova podzemlja kao najuticajnijih kriminalaca, bila je ponos gruzinskih vlasti između 2004. i 2013. godine, za mandata bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija.

Broj zatvorenika se drastično povećao, a zatvorski život obeležili su nasilje i mučenja.

Kada se vlast promenila, mnogo ljudi je dobilo amnestiju, a poboljšala se i situacija sa pravima osuđenika.

Međutim, to je imalo još jednu posledicu – jačanje uticaja vođa kriminalnih klanova.

„Šteta što u zatvoru nema barem jednog šefa podzemlja, bilo bi više reda”, govorili su zatvoreniku Mihailu čuvari jednog od zatvora u Gruziji.

On je iza rešetaka proveo oko 5 godina i uveren je da kriminalni milje u kojem uticajni zatvorenici uspostavljaju red u zatvoru nije nestao.

Aktuelna vlast to negira, a malo ko, čak i anonimno, želi da priča o dešavanjima u gruzinskim zatvorima.

Aktivisti za ljudska prava smatraju da zatvorenici ćute jer strahuju od čvrste ruke moćnih predstavnika kriminalne subkulture.

Među onima koji su već izašli iz zatvora, jedan od razloga može da bude što imaju traumatična iskustva o kojima ne žele da govore.

Tako je Mihail želeo da ostane anoniman – kaže da pokušava da se vrati normalnom životu i ne bi želeo o vremenu koje je proveo iza rešetaka kruže priče .

Gde ste videli šefa podzemlja sa džogerom u rukama? Bogami, ima toga [u Gruziji]

Gruzija je u evropskom vrhu a po broju zatvorenika na sto hiljada ljudi i drži treće mesto, odmah posle Turske i Rusije.

Međutim, u zatvorima danas ima duplo manje osuđenika nego pre desetak godina.

Zatvori su tada bili prepunjeni, što je bila jedna od posledica reforme Mihaila Sakašvilija, usmerene na borbu protiv uticaja kriminalnih šefova i to ne samo onih na slobodi, već i dok su bili iza rešetaka.

Uticajne kriminalce na ruskom govornom području kolokvijalno zovu kriminalci od zakona – izraz koji se koristio za vođe kriminalnog sveta zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza (SSSR).

Reč zakon odnosila se na kriminalni kodeks, koji je između ostalog podrazumevao „privrženost kriminalnim idejama, međusobno poštovanje među kriminalcima, zabranu bavljenja politikom, odbijanje saradnje sa obaveštajnim službama i uspostavljanje prevlasti u zatvorima”, navodi istraživač Aleksandar Konstantinov u svojoj knjizi „Odlike kriminalne subkulture” (redakcijski prevod).

Njihov autoritet u Gruziji počeo je vrtoglavo da raste nakon što je zemlja stekla nezavisnost raspadom SSSR.

Na slobodi su živeli u raskošnim vilama, a u zatvorima su uživali sve privilegije i mogli su planirati i koordinisati zločine direktno iz ćelija.

Protestuющiй protiv nasiliя v tюrьmah v 2012 godu

AFP via Getty Images
Reforme Sakašvilija dovele su do prenaseljenosti zatvora i bile su jedan od razloga poraza njegove partije na izborima

Međutim, izraz kriminalacod zakona je 2005. u Gruziji ušao u pravnu terminologiju – Sakašvili je doneo zakon koji je posebno strogo tretirao kriminalne vođe sa ovom „titulom”.

Prema zakonu, samo za posedovanje ovog statusa šef podzemlja mogao je da dobije između pet i deset godina zatvora.

Kasnije su slični zakoni slični ovom u Rusiji i Ukrajini.

Veći deo predstavnika vrha kriminalne elite tada je emigrirao iz zemlje.

Oni koji su ostali i završili u zatvoru zatočeni su u ustanove posebno strogih pravila, lišeni privilegija i prilika da demonstriraju nadmoć nad drugim zatvorenicima.

Kontrola je, uglavnom, prešla u ruke zvanične uprave zatvora.

„Kriminalne vođe sada sede u podrumima i sami čiste svoje ćelije. Gde ste videli šefa podzemlja sa džogerom u rukama? Bogami, ima toga kod nas”, hvalio se u jednom intervjuu tadašnji predsednik Mihail Sakašvili.

Međutim, ono čime se prvo hvalio Sakašvili je dve godine kasnije nazvao „sistemskom greškom” koja je postala jedan od odlučujućih faktora poraza njegove partije na izborima i kasnije smene sa vlasti 2012. godine.

Slike ismevanja i mučenja zatvorenika, uoči izbora, imale su razarajući efekat po gruzinsko društvo i potvrdile su sve ono što su dugi niz godina govorili aktivisti za ljudska prava.

„Neformalna uprava”

Nakon pobede na parlamentarnim izborima 2012. godine, jedan od prvih koraka partije Gruzinska mašta, na čelu sa milijarderom Bidžinom Ivanišvilijem, bila je masovna amnestija zatvorenika.

Osvoboždennogo v rezulьtate amnistii zaklюčennogo obnimaet rodstvennica

AFP via Getty Images
Kao rezultat amnestije na slobodu je pušteno oko polovine zatvorenika u Gruziji

Pojedini osuđenici žalili su se na pretnje, batine i iznude, ali ozbiljnijih rasvetljavanja ovih slučajeva nije bilo.

„To je prividni red jer kriminalni šefovi upravljaju zatvorima na nasilan način – oni ne primenjuju disciplinske, nego neformalne metode kažnjavanja”, kaže za BBC zamenik Zaštitnice građana Georgij Burdžanadze.

Mihail potvrđuje da su pred šefovima podzemlja zatvorenici bili poslušniji, a nepisana pravila su se strogo poštovala.

„Sistem je bio strogo uređen i dosledan”, objašnjava on, primećujući da zaposleni u zatvoru nisu bili zadovoljni zbog toga.

„Život iza rešetaka isti je kao i napolju, samo što ovde ne sme da se krade”

Istražni zatvor Mihail je odslužio u Gldanskom zatvoru, koji je do smene vlasti 2012. godine bio poznat po snimcima ponižavanja zatvorenika.

„Tamo ti [kriminalni šefovi] objasne pravila. Na primer, o čemu je dozvoljeno pričati sa raznosačima hrane, a o čemu nije. Sa njima se može popričati, čak i našaliti, ali ne na drugarski način”, objašnjava on.

Protestuющie protiv nasiliя v tюrьmah v 2012 godu

AFP via Getty Images
„Vaša demokratija boli” – parola na plakatima demonstranata protiv nasilja u zatvorima uoči parlamentarnih izbora 2012. godine

Poslat je da odsluži kaznu u Ksani, zatvor u blizini Tbilisija koji je u statusu kazneno-popravne ustanove poluotvorenog i zatvorenog tipa.

Upravo u ustanovama poluotvorenog tipa, gde se zatvorenici mogu slobodno kretati po teritoriji zatvora, koja se kolokvijalno naziva zona, neformalna uprava ima prevlast, smatraju aktivisti za ljudska prava.

O tome u kojoj će ćeliji završiti osuđenik, ali i o njegovom premeštaju u drugu, odlučuju upravo uticajni zatvorenici, a ne zvanično rukovodstvo, govori Mihail.

Za kriminalne autoritete koji zavode red u zatvoru u Gruziji se u zatvorskom slengu kaže nadzirači.

„Praktično u svakoj ćeliji postoji jedan zatvorenik (u hijerarhiji neformalne uprave taj pripada višem sloju) koji kasnije podnosi izveštaj nadziračima.

„Takvi zatvorenici ujedno rešavaju konflikte unutar ćelija”, objašnjava Mihail.

Za prestupe, poput kršenja nepisanih pravila, bivaju kažnjeni, ali, uglavnom, bez ozbiljnijih batina.

„Možete dobiti par šamara, a ako vas uhvate u krađi slede batine”, objašnjava Mihail.

„Jednom su mi rekli da su zatvor i zona isti život, samo što ovde ne sme da se krade”, dodaje.

Tюrьma v Gldani

AFP via Getty Images
Zatvor u Gldaniju, koji je 2012. godine postao ozloglašen nakon što su isplivali snimci mučenja zatvorenika

Mihail se našao u kategoriji čestitih ili radničke klase, kako se to kaže u gruzinskom zatvorskom slengu.

To je najbrojnija skupina zatvorenika, a u nju spadaju ljudi koji pre zatvora nisu imali kontakte u kriminalnom svetu.

Na dnu hijerarhije nalaze su se oni koji su počinili seksualne zločine prema maloletnicima i homoseksualci.

Oni spadaju u kategoriju takozvanog kokošinjca, objašnjava Mihail.

„Sa tim zatvorenicima obično se drži distanca”, kaže.

„Od njih se ništa ne uzima. Dozvoljeno im je da koriste zajedničko kupatilo, ali tek kada svi završe i odu u svoje ćelije”.


Sestre Hačaturijan: Suđenje za ubistvo koje je šokiralo Rusiju

Suđenje sestrama, optuženim za ubistvo oca, podelilo je javnost u Rusiji.
The British Broadcasting Corporation

„Luksuzne” ćelije

Neformalna hijerarhija zatvora u Ksaniju spominje se i u izveštaju Komiteta za sprečavanje mučenja Saveta Evrope koji je objavljen na osnovu posete njihovih predstavnika 2018. godine.

Mnogi zatvorenici su se suzdržavali ili čak plašili razgovora sa delegacijom, ali su pojedinci ipak priznali da u zatvoru ima takozvanih nadzirača.

Predstavnicima Komiteta posebno je zapalo za oko što su se uslovi u kojima su zatvorenici živeli razlikovali od ćelije do ćelije – jedne su imale kvalitetan nameštaj i bile pune slika, imale su akvarijum ili čak televizor.

Zaposleni u zatvoru objasnili su da je osuđenicima dozvoljeno da urede sobe u kojima žive iz svog džepa.

Gorući problem Ksanija za predstavnike delegacije bilo je nasilje među zatvorenicima – pojedini su bili u gipsu.

Sedamnaest zatvorenika zatražilo je premeštaj u drugi zatvor, zatvorenog tipa (strožeg režima), a sve zbog straha za svoju bezbednost.

„Uprava zatvora u Ksaniju priznala je da je prisiljena da podeli deo odgovornosti koji se tiče reda i bezbednosti sa uticajnim zatvorenicima – takozvanim nadziračima, te da je time izložila slabije zatvorenike riziku od nasilja i zastrašivanja”, navodi se u izveštaju.

„Suvišno je reći da je to neprihvatljivo. Oživljavanje ovog fenomena u zatvoru broj 15 znak je za uzbunu i potrebno je uložiti ozbiljne napore da on ne zahvati čitav zatvorski sistem”, dodaju.

Aktivisti za ljudska prava govore da zatvor u Ksaniju nije usamljeni primer.

Istraživanje koje su sproveli organizacija Inicijativa za rehabilitaciju ranjivih grupa i regionalni biro organizacije Međunarodna zatvorska reforma pokazalo je da u skoro svim kazneno-popravnim ustanovama Gruzije postoji neformalna hijerarhija među zatvorenicima.

Međutim, stepen uticaja kriminalne subkulture na razne ustanove varira.

Izveštaj nije obuhvatio ženske zatvore.

Tюrьma v Rustavi

EPA
Praksa neformalne uprave posebno je rasprostranjena u većim zatvorima. Omanji Zatvor broj 12 u Rustavi, gde je nedavno ležao lider opozicije Nika Melija, nije zahvaćen kriminalnom subkulturom, navode borci za ljudska prava

Jedan od razloga koji doprinose neformalnom upravljanju u gruzinskim zatvorima je što su veliki, a nema dovoljno zaposlenih, kaže Tato Kelbakijani, jedan od autora istraživanja.

Prema podacima Saveta Evrope, Gruzija se nalazi na drugom mestu u Evropi, nakon Turske, prema broju zatvorenika na jednog zaposlenog.

Postoje i subjektivni faktori koji podrivaju kriminalnu subkulturu u zatvorima, dodaje Kelbakijani – plazma televizor ili akvarijum u ćeliji nemoguće je dobiti bez posredstva rukovodstva.

„Kako zamišljate borbu protiv [kriminalne] subkulture kada zatvorenici vide da je određenima sve dopušteno?” ističe on.

„Više ne osećaju da ih uprava zatvora štiti, a u takvim okolnostima većina zatvorenika prisiljena je da u toj predstavi igra određenu ulogu, čak i ukoliko to ne želi, jer se radi o njihovoj ličnoj bezbednosti”.

Vrt na mestu tvrđave za mučenje

Gruzijske vlasti kategorički negiraju postojanje problema.

„Tamo gde je nekad bila tvrđava za mučenje, zasadili smo vrt”, tako je u januaru prošle godine odgovorila na jedan od izveštaja Zaštitnice građana o situaciji u zatvorima ministarka pravde Teja Culukijani.

Predstavnici Zaštitnice građana su u zatvoru, prema njihovim rečima, bili izloženi uvredama i pretnjama koje su im upućivali pojedini zatvorenici, a da uprava na to nije reagovala.

Sama Zaštitnica kasnije je izjavila da na taj način administracija i posmatrači pokušavaju da spreče nezavisno praćenje rada ustanova i komunikaciju aktivista za ljudska prava sa zatvorenicima.

Prema rečima njenog zamenika Georgija Burudžanadzea, zbog pretnji po bezbednost zaposlenih predstavnici Zaštitnice građana od januara posećuju zatvore samo na zahtev zatvorenika, a ne u okviru proaktivnih inspekcija.

Gruzinskaя tюrьma, 2006 god

AFP via Getty Images
Gruzijske vlasti insistiraju na tome da imaju potpunu kontrolu nad situacijom u zatvoru (arhivska fotografija)

Iz Specijalne kazneno-popravne službe, odgovorne za upravljanje zatvorima, uveravaju da rukovostvo ustanova ne sprečava, nego svim silama doprinosi spoljnom upravljanju ustanovama.

U prilog tome, skreću pažnju da su predstavnici Zaštitnice građana posećivali zatvore čak i tokom pandemije, uprkos ograničenjima.

„Razgovori o kojekakvom uticaju kriminalnih autoriteta u kazneno-popravnom sistemu je laž i širenje takve informacije ima za cilj samo jedno – zabluđivanje društva”, navodi se u januarskom odgovoru Službe na izveštaj Zaštitnice građana.

Takođe su izjavili da rukovodstvo nema nikakvog uticaja na odnos zatvorenika prema ombudsmanki ili nekoj drugoj instituciji, te da su svi zatvorenici koji dolaze iz podzemlja u zatvoru izolovani i po pravilu borave u samicama.

BBC je uputio pitanja Službi, ali nije dobio odgovor do objavljivanja teksta.


Zašto su ovi muškarci ubili nagu ženu

Zašto su ovi muškarci pucali u nagu ženu u Mozambiku
The British Broadcasting Corporation

U potrazi za alternativom

Aktivisti za ljudska prava uvereni su da brojni slučajevi nasilja ili drugog oblika narušavanja prava zatvorenika nisu evidentirani, jer se oni plaše da ih prijave – to nije u skladu sa nepisanim pravilima.

Ombudsmanka skreće pažnju na statistiku – od 1384 uložene žalbe, samo 57 je stiglo iz ustanova poluotvorenog tipa, iako oni čine oko polovine svih zatvorenika Gruzije.

Ranije su osuđenici strahovali od zvanične uprave zatvora, a danas je sve daleko teže, govori Georgij Tuguši, stručnjak za ljudska prava, koji je obavljao funkciju zaštitnika građana tokom predsedavanja Mihaila Sakašvilija.

„Sada praktično da nema žalbi zatvorenika jer je strah od drugih zatvorenika daleko jači [od straha od zvanične uprave]”, ističe on.

Sistem koji je uspostavila sadašnja vlast radi po principu da žalbe ne odu izvan zidova zatvora, tako da će sada biti teško izaći na kraj sa neformalnom upravom čak i uz političku volju, smatra Tuguši.

„Hijerarhije određenog stepena mogu postojati u svim kazneno-popravnim sistemima, ali kada dođeš u situaciju da Zaštitnica građana ne može obavljati svoj posao unutar državne institucije, da njenim zaposlenim prete i ne dozvoljavaju slobodan razgovor sa zatvorenicima, onda nije teško shvatiti težinu problema sa kojim se susrećemo”, kaže.

Gruzinskiй flag na fone kolюčeй provoloki - stokovoe foto

Getty Images
Kriminalna subkultura utiče na celokupno gruzijsko društvo, kažu aktivisti za ljudska prava

Tato Kelbakijani, jedan od autora istraživanja o stanju u zatvorima, smatra da se ovaj problem preliva van kazneno-popravnih ustanova.

„Kriminalnu subkulturu iznedrio je zatvor i tek se kasnije proširila van njih. […] To nije, niti može biti odvojen proces od celokupnog društva”.

Najviše zabrinjava što vlasti ne žele da se suoče sa problemom, ocenjuje.

„Vrtimo se u začaranom krugu – znamo kako je kada zatvorima upravljaju kriminalne grupe, ali i kada zvanična uprava sprovodi stroge kontrole, obično uz represivne metode.

„Ništa od toga nije prihvatljivo rešenje, potrebna je alternativa.

„Borba protiv organizovanog kriminala bez ugrožavanja ljudskih prava i bez mogućnosti da oni [kriminalni autoriteti] jačaju svoj uticaj. Vlast, nažalost, takav put nije pronašla”, navodi Kelbakijani.

Bivši zatvorenik Mihail siguran je da se sistem neformalne uprave u današnjoj Gruziji neće iskoreniti sve dok ne dođe do dubinskih promena u društvu.

U prosperitetnoj zemlji sa niskim stepenom korupcije i gde državne institucije rade svoj posao, kriminalna subkultura bi nestala sama od sebe, kaže on.

„Kod nas kriminalna subkultura postoji i na slobodi. Ako si opljačkao stan ili ukrao zlatnu polugu i to podeliš sa kriminalcima, oni će te pokriti.

„Tako daješ svoj doprinos kriminalnom sistemu. U prosperitetnoj zemlji, gde mogu da radim ili primam socijalnu pomoć, niko od kriminalaca ne bi tražio da podelimo plen”, zaključuje Mihail.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 55 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 52 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 48 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 44 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend