BBC

Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba

Image of Taiwanese soldier

BBC

Napetosti između Kine i Tajvana su u stalnom porastu – prošle godine je ostvaren rekordan broj upada kineskih borbenih aviona u odbrambeni vazdušni prostor Tajvana.

U srži svega krije se pitanje ponovnog ujedinjenja.

Kineski predsednik Si Đinping izjavio je da „ponovno ujedinjenje” sa Tajvanom „mora biti postignuto” – i nije isključio mogućnost upotrebe sile da bi se to ostvarilo.

Kina doživljava Tajvan pod samoupravom kao otcepljenu pokrajinu koja će jednog dana ponovo biti sastavni deo zemlje.

Tajvan, međutim, sebe doživljava kao nezavisnu državu, sa vlastitim ustavom i demokratski izabranim vođstvom.

Nekoliko nedelja nakon što je američki predsednik Džozef Bajden upozorio Kinu zbog Tajvana, Peking je izneo najoštrije neslaganje do sada, poručivši da će „odlučno slomiti svaki pokušaj” nezavisnosti Tajvana.

Kineski ministar odbrane general Vei Fenghe optužio je SAD da podržavaju nezavisnost ostrva, rekavši da „krše sopstvena obećanja o Tajvanu” i „mešaju se” u kineska pitanja.

„Biću jasan: ako se neko usudi da otcepi Tajvan od Kine, nećemo oklevati da se borimo. Borićemo se po svaku cenu i borićemo se do samog kraja. Ovo je jedini izbor za Kinu”, rekao je on.

Njegovi komentari usledili su posle nedavne poruke Bajdena Kini da „koketira sa opasnošću” zbog preleta ratnih aviona blizu Tajvana.

Obećao je da će Amerika vojno zaštititi ostrvo ako bude napadnuto.

Gde je Tajvan?

Tajvan je ostrvo, na oko 150 kilometara od severoistočne obale Kine.

Nalazi se u tzv. „prvom ostrvskom lancu”, u koji spada niz teritorija prijateljski nastrojenih prema SAD ključnih za američku spoljnu politiku.

Kad bi Kina zauzela Tajvan, neki zapadni eksperti tvrde da bi bila slobodnija da demonstrira silu u regionu zapadnog Pacifika i čak mogla da ugrozi američke vojne baze na Guamu i Havajima.

Ali Kina insistira da su njene namere izričito miroljubive.

Zašto je Tajvan odvojen od Kine?

Do odvajanja je došlo posle Drugog svetskog rata, dok su se vodile borbe u kopnenoj Kini između snaga nacionalističke vlade i Kineske komunističke partije.

Komunisti su pobedili 1949. godine, a njihov lider Mao Ce Tung preuzeo je kontrolu nad Pekingom.

Za to vreme je nacionalistička partija – poznata kao Kuomintang – odletela na obližnji Tajvan.

Chiang Kai-shek fled to Taiwan after defeat by the communists in 1949

Getty Images
Čiang-Kai-šek je vodio Kuomintang

Od tada je Kuomingtang jedna od najjačih političkih stranaka na Tajvanu – vladajući ostrvom većim delom njegove istorije.

Kao suverenu zemlju Tajvan trenutno priznaje svega 13 zemalja (plus Vatikan).

Kina vrši popriličan diplomatski pritisak na druge zemlje da ne priznaju Tajvan ili da učine bilo šta što bi sugerisalo njegovo priznavanje.

Ministar spoljnih poslova Tajvana izjavio je da su odnosi sa Kinom najgori što su bili u poslednjih 40 godina.

Može li Tajvan da se odbrani?

Kina može da pokuša da dovede do ponovnog ujedinjenja nevojnim sredstvima kao što je pojačavanje ekonomskih veza.

Ali u bilo kakvoj vojnoj konfrontaciji, kineske oružane snage daleko su moćnije od tajvanskih.

Kina na odbranu troši više od bilo koje druge zemlje izuzev SAD i na raspolaganju ima širok dijapazon arsenala, od mornaričke sile do tehnologije projektila, od vazduhoplovnih snaga do sajber napada.

Najveći deo kineske vojne sile raspoređen je negde drugde, ali, u smislu celokupnog aktivnog vojnog kadra, na primer, razlika između dve strane je nemerljiva.

U otvorenom sukobu, neki zapadni stručnjaci predviđaju da bi u najboljem slučaju Tajvan mogao da se nada usporavanju kineskog napada, pokušaju da spreči iskrcavanje kineskih pomorsko-desantnih snaga i organizovanju gerilskih napada dok čekaju pomoć sa strane.

Ta pomoć mogla bi da stigne od SAD, koje prodaju oružje Tajvanu, iako Vašington zastupa zvaničnu politiku „strateške dvosmislenosti”.

Drugim rečima, SAD su namerno nejasne oko toga da li bi branile Tajvan u slučaju napada.

U diplomatskom smislu, SAD se trenutno drže politike „jedne Kine”, koja priznaje samo jednu kinesku vladu – u Pekingu – i svoje zvanične veze sa Kinom pre nego sa Tajvanom.

Da li se situacija pogoršava?

Kina je 2021. godine pojačala pritisak poslavši vojne avione u tajvansku Zonu vazdušne odbrane, samoproglašenu oblast u kojoj se strani vazduhoplovi identifikuju, nadziru i kontrolišu u interesu nacionalne bezbednosti.

Tajvan je neovlašćene upade avionima u ovu zonu javno objavio 2020. godine.

Broj prijavljenih aviona dostigao je vrhunac u oktobru 2021. godine, sa 56 upada u samo jednom danu.

Zašto je Tajvan važan za ostatak sveta?

Tajvanska privreda je od izuzetnog značaja.

Veliki deo svetske svakodnevne elektronske opreme – od telefona do laptopova, satova i gejmerskih konzola – pokreću kompjuterski čipovi koji se prave na Tajvanu.

Prema jednoj računici, jedna jedina tajvanska kompanija – Tajvanska kompanija za proizvodnju poluprovodnika, iliti TSMC – pokriva više od polovine svetskog tržišta.

TSMC je takozvana „livnica” – kompanija koja pravi čipove za potrebe potrošačkih i vojnih mušterija.

To je ogromna industrija, 2021. godine vredna skoro 100 milijardi dolara.

Kinesko zauzimanje Tajvana pružilo bi Pekingu određeni stepen kontrole nad jednom od najvažnijih industrija na svetu.

Da li je tajvanski narod zabrinut?

Uprkos skorašnjim napetostima između Kine i Tajvana, istraživanja pokazuju da su mnogi Tajlanđani relativno bezbrižni.

U oktobru je Tajvanska fondacija za javno mnjenje pitala ljude da li misle da će na kraju zaratiti sa Kinom.

Skoro dve trećine (64,3 odsto) ispitanika odgovorilo je da ne misli tako.

Drugo istraživanje pokazuje da se većina ljudi na Tajvanu identifikuje kao Tajvanci – prigrlivši izrazito drugačiji identitet.

Istraživanja koja od početka devedesetih sprovodi Nacionalni univerzitet Čengči ukazuju na to da je procenat ljudi koji se identifikuju kao Kinezi, ili i kao Kinezi i kao Tajvanci, opada i da većina ljudi sebe smatra Tajvancima.


Pogledajte video: Sto godina Komunističke partije Kine

Sto godina Komunističke partije Kine: Od početaka do planova za budućnost
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 55 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 52 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 48 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 44 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend