BBC

Klimatske promene: Šta su „temperature vlažne sijalice“ i zašto su važne

A Pakistani volunteer showers a woman with water during a heatwave in Karachi

Getty Images

Veći deo Južne Azije trenutno se nalazi usred žestokog toplotnog talasa: temperatura u nedelju 15. maja u Nju Delhiju dostigla je skoro 50 stepeni Celzijusa.

Podeoci na termometrima pokazivali su slično u susednom Pakistanu, a meteorolozi kažu da bi temperature u severozapadnoj Indiji u narednim danima mogle da dostignu nove rekorde.

Ali ova cifra – 50 stepeni Celzijusa – ume da zavara: visoke temperature ne pružaju isti „osećaj” – i nisu ni približno toliko opasne – u zemljama sa suvom klimom i niskom vlažnošću (centralna Kanada, na primer) kao u sparnim, vlažnim klimama (recimo oko Persijskog zaliva).

Tu na scenu stupaju „temperature vlažne sijalice”, kao način da se izmeri potencijalno smrtonosna mešavina toplote i vlažnosti.

Ali šta su one i kako funkcionišu?

Šta su temperature vlažne sijalice?

Svi znaju za reč „temperatura” – to je ono kad nam termometar govori koliko je topao vazduh.

„Temperature vlažne sijalice” mere efekat mešavine toplote i vlažnosti (koliko je vlažnosti ili vodenih isparenja u vazduhu).

A composite image showing a simple variety of wet bulb thermometer and a more scientific one

Getty Images

Kako ih merite?

U najprostijoj verziji, uzmete termometar, onaj od stakla sa kojim je odrasla većina nas, i umotate ga u tufer vate.

Potom ga poprskate vodom da bude vlažan.

To vam govori kolika je temperatura dok voda isprava.

Odnevši sa sobom toplotnu energiju, ta voda hladi „temperaturu” na „temperaturu vlažne sijalice”.

Klimatske promene

BBC

Zašto je to važno?

Ljudska bića se hlade putem znojenja: voda koja se izbaci preko kože uklanja višak telesne toplote i kad ona ispari, sa sobom odnosi i toplotu.

Taj proces funkcioniše dobro u suvim oblastima, ali može da bude mnogo manje efikasan u zaista vrelim, vlažnim oblastima.

Ako je spoljna temperatura blizu telesne temperature, veoma je teško ohladiti se gubljenjem vlažnosti putem znojenja ako je vlažnost vazduha previsoka.

To je zato što je vazduh već prepun vlage da bi mogao da je primi još, isparavanje znoja se usporava, tako da više ne možemo toliko dobro da se hladimo.

U ekstremnim slučajevima, ne bismo uopšte mogli da se znojimo, što bi dovelo do smrti.

Klimatske promene

BBC

Koja je onda temperatura opasna?

Studija iz 2020. objavljena u časopisu Sajens advansiz pokazala je da „temperatura vlažne sijalice od 35 stepeni Celzijusa predstavlja našu gornju fiziološku granicu, a da mnogo niže vrednosti ostavljaju ozbiljne zdravstvene posledice i negativno utiču na produktivnost.”

Kombinacija toplote i vlažnosti praktično znači da iznad „temperature vlažne sijalice” od 35 stepeni Celzijusa ljudsko telo prestaje da se oslobađa toplote i ispušta je u okruženje – sa smrtonosnim posledicama, jer organi, na primer, tada prestaju da rade.

Ako ljudi nemaju pristup klimatizaciji, mogli bi da umru u roku od nekoliko sati.

Čak i oni u dobroj fizičkoj formi i zdravi, koji se odmaraju u hladu bez odeće na sebi i sa neograničenim pristupom pijaćoj vodi, imali bi problema da prežive.

Kao što je već napomenuto, „temperature vlažne sijalice” su niže od običnih očitavanja na termometru i retko su dostizale 35 stepeni Celzijusa na duži vremenski period ili u većim oblastima.

Ali to možda neće uvek biti tako.

A young man is seen with cold water bottles on his head in hot weather reaching 40 degrees in Bamako

Getty Images

Šta je sa globalnim zagrevanjem?

Što je vazduh topliji, može da zadrži više vlage.

Kako, dakle, globalne temperature rastu, veća je verovatnoća da ćemo doživeti veću vlažnost, koja će izazvati rast „temperatura vlažne sijalice”.

Prema studiji iz 2020. godine iz Sajens advansiza, određeni delovi sveta – kao što su Južna Azija i Persijski zaliv – u poslednjih 40 godina već su doživeli udvostručavanje mešavine ekstremne toplote i vlažnosti.

Studija predviđa da će ovi opasni nivoi postati mnogo rasprostranjeniji i da

će trajati mnogo duže ako se ništa ne preduzme da se ograniči globalno zagrevanje.

Ali čak i ako ne dostignu prag od 35 stepeni Celzijusa, „temperature vlažne sijalice” mogu da ukažu na to gde toplotni talasi predstavljaju najveću opasnost po život – i kome.

A boy carries water bottles on his return from school during a hot summer day in Rawalpindi, Pakistan

Getty Images

„U Indiji, na primer, oni koji rade u građevinarstvu, u dostavnim službama, moraju da izlaze napolje da bi obavljali njihov posao.”

Za razliku od onih čije plate ne zavise od klime, za njih nema drugog načina da zarade za život”, kaže Andžal Prakaš, direktor istraživanja specijalizovan za klimatske promene i adaptaciju u indijskoj Poslovnoj školi.

Kako ova informacija može da spase živote?

Merenja „vlažne sijalice” pomažu nam da shvatimo koje oblasti se približavaju pragu opasnom po život i tada vlade mogu da preduzmu konkretne mere prilagođavanja.

„Na primer, ako prognoze pokažu da je u nekim oblastima velika verovatnoća da će temperature vlažne sijalice dostići 35 stepeni Celzijusa za deset godina, vlade bi mogle tome da se prilagode postavivši sisteme ranog upozoravanja, promenivši školske sate i usvojivši konkretne mere hlađenja”, objašnjava profesor Prakaš.

Koliko je sve loše sada i hoće li postati još gore?

A man cools off under a roadside shower as temperatures exceed 45C in the capital city Baghdad, Iraq

Getty Images
Rashlađivanje pod tušem

Najnoviji toplotni talasi u Indiji i Pakistanu svakako su razlog za veliku zabrinutost

„Čitao sam priče o tome kako su Pakistanci govorili da kad bi izašli napolje, osećali bi se kao da ih je opkolio veliki požar. Tako su oni opisali te visoke temperature”, kaže profesor Prakaš.

Za sada temperature tek treba da dostignu rekordne nivoe koje je postavio toplotni talas iz 2010. godine, ali to bi moglo da se desi u narednim danima, tvrde meteorolozi. I ovi događaji će vrlo verovatno postati sve češći.

Izveštaj o Klimatskom stanju, koji je 18. maja objavio ogranak UN za atmosfersku nauku Svetska meteorološka organizacija, upozorava da su četiri ključna pokazatelja dostigla nove rekorde 2021.

To su koncentracija gasova efekta staklene bašte, podizanje nivoa mora, toplota okeana i acidifikacija mora.

To su sve dokazi o „sumornoj litaniji nad ljudskom nesposobnošću da spreči klimatske promene”, prema rečima Antonija Gutereša, generalnog sekretara UN, i oni ističu verovatnoću češćih smrtonosnih katastrofa u budućnosti.

„Naleti toplotnih talasa oduvek su bili obeležja pred-monsunske klime u ovom regionu tokom aprila i maja”, kaže doktor Nikos Kristidis, koji je predvodio tim zadužen za ovo istraživanje.

„Međutim, naša studija pokazuje da klimatske promene podižu intenzitet toplote u tim naletima toplotnih talasa, čineći postizanje rekordnih temperatura 100 puta verovatnijim.”


Pogledajte video o svetskoj energetskoj krizi

Energetska kriza: Šta je posredi
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 51 minut

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 48 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 45 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 40 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend