BBC

Klimatske promene: Sve više ljudi pretražuje pojam ‘klimatska anksioznost’

Žena gleda u olujno nebo

Getty Images
Klimatska anksioznost je pojam koji opisuje zabrinutost zbog uticaja klimatskih promena na planetu i opstanak ljudi

Broj onlajn pretraživanja u vezi sa „klimatskom anksioznošću“ je porastao, pokazuju podaci koje je sakupio Gugl i ekskluzivno dostavio BBC-ju za serijal 100 žena.

Istraživanja ukazuju da od klimatske anksioznosti više pate žene nego muškarci.

Rast broja šumskih požara, poplava i suša širom sveta samo su neki od vidljivih znakova klimatskih promena.

Ono o čemu se manje izveštava je uticaj klimatskih promena na ljudski um.

Prisutnost klimatske anksioznosti, koja se definiše kao zabrinutost zbog uticaja klimatskih promena, prijavljuje se u svim delovima sveta, naročito kod dece i mladih ljudi.

Prema podacima sajta Gugl trendovi (Google Trends), pretražavanja u vezi sa „klimatskom anksioznošću“ beleže dramatičan porast.

Broj pretraga na engleskom jeziku u vezi sa „klimatskom anksioznošću“ porastao je u prvih 10 meseci 2023. godine 27 puta u odnosu na isti period 2017. godine.

Grupa mladih drži naduvani globus

Getty Images
Na ovogodišnjem COP28 u Dubaiju biće reči o mentalnom zdravlju.

Tokom ovogodišnje Konferencije UN o klimatskim promenama (COP28), čiji je domaćin Dubai, biće organizovano i nekoliko rasprava o mentalnom zdravlju.

U istom periodu, zabeležen je i porast broja pretraga u vezi sa klimatskom anksioznošću i na drugim jezicima.

  • Broj pretraga na portugalskom porastao je 73 puta.
  • Broj pretraga na kineskom porastao je osam i po puta.
  • Broj pretraga na arapskom je porastao za petinu.

Ovo nisu jezici na kojima se najčešće pretražuje pojam „klimatska anksioznost“, ali su neki od svetskih jezika za koje je BBC zatražio podatke od Gugla.

Broj pretraga bi mogao biti veći na jezicima ljudi koji imaju veću svest o klimatskoj anksioznosti ili onih koji najčešće koriste Gugl, i ne ukazuje nužno da su ljudi u zemljama koje imaju veći udeo u pretraživanju skloniji klimatskoj anksioznosti.

Stranica Gugl trendovi kombinuje pretraživanja za „klimatsku anksioznost“ i „eko-anksioznost“, pojmove koji se često koriste kao sinonimi mada imaju malo drugačija značenja.

Vatrogasac u sred šume okružen vatrom

Getty Images
Mnoge od najgorih zabeleženih godina u pogledu šumskih požara u Kaliforniji, bile su u prošloj deceniji.

Klimatska anksioznost je zabrinutost koja je vezana konkretno za svest o klimatskim promenama.

Eko-anksioznost je više uopštena zabrinutost povezana sa svešću o pretnjama po ekološko zdravlje, u šta spadaju zagađenje i gubitak biodiverziteta.

Stranica Gugl trendovi ne meri samo ukupni obim pretraživanja, nego u obzir uzima i uzorak pretraga kako bi utvrdila trendove širom sveta.

Koristi mernu jedinicu koje se zove „interesovanja u pretragama“ (search interest), kojom se dobija relativna popularnost pretraga u određenom periodu.

Nordijske zemlje imale su najveći udeo u globalnom pretraživanju u vezi sa klimatskom anksioznošću u poslednjih pet godina.

Tačnije, Finska, Švedska, Danska, i Norveška činile su više od 40 odsto svih pretraga u vezi sa „klimatskom anksioznošću“.

Gugl navodi da su podaci prilagođeni tako da u obzir uzimaju razlike u ukupnom obimu pretraživanja, što dozvoljava poređenje zemalja sa različitim brojem stanovnika.

Zato zemlje sa manjim brojem stanovnika mogu da se nađu na vrhu liste umesto onih sa većim brojem stanovnika.

Zemlje na jugu, kao što su Čile, Filipini i Južna Afrika, imaju manje udele u broju pretraga.

Zemlje koje imaju mali obim pretraživanja nisu obuhvaćene analizom.

Mapa koja pokazuje pretrage pojma klimatska anksioznost po zemljama

AFP

Gugl kaže da je u poslednjih 12 meseci u svetu zabeležio i porast broja upita o budućnosti planete zajedno sa pretraživanjima o životnoj sredini.

„Kada pogledate vrstu upita koje ljudi postavljaju, jasno je da traže odgovore, ali takođe žele da se angažuju“, rekao je portparol.

„Na primer, ‘kako rešiti problem klimatskih promena’ bio je jedan od najčešćih upita o klimatskim promenama širom sveta u poslednje dve godine“.

Podaci Gugla ukazuju da je u poslednjih 12 meseci porastao broj upita o budućnosti zajedno sa pretraživanjima o klimatskim promenama (do 120 odsto), prilagođavanju (do 120 odsto), održivosti (do 40 odsto), i emisijama gasova sa efektom staklene bašte (do 120 odsto).

Među najčešćim pretragama o klimatskim promenama u svetu bili su upiti na španskom jeziku „cuales son los riesgos del cambio climático?“ ili „koji su rizici od klimatskih promena?“ (do 150 odsto).

Mladi protestanti okupljeni na stepenicama Helsinške katedrale

Getty Images
Finska, gde su održani klimatski protesti, na vrhu je liste Gugl pretraživanja o klimatskoj anksioznosti

Gugl nije objavio podatke o polu ljudi koji pretražuju internet u vezi sa „klimatskom anksioznošću“, ali istraživanja ukazuju da su žene sklonije klimatskoj anksioznosti od muškaraca.

Nalazi studije iz 2023. godine koji su objavljeni u stručnom časopisu Održivost (Sustainability), na primer, pokazuju da su ispitanice širom sveta ispoljile „veću zabrinutost i negativna osećanja“ o klimatskim promenama.

Sa druge strane, ispitanici su bili „optimističniji i iskazali su veće poverenje u vlasti“.

Studija je zasnovana na onlajn anketi, koja je sprovedena 2021. godine i koja je obuhvatila 10.000 ljudi uzrasta od 16 do 25 godina u 10 zemalja.

Analizom odgovora više od 44.000 ispitanika koji su učestvovali u anketi Evropsko društveno istraživanje (European Social Survey) 2019. godine, utvrđeno je da je zabrinutost zbog klimatskih promena prisutnija kod žena nego kod muškaraca.

Profesorka Suzan Klejton, koautorka istraživanja Održivost, nudi moguća objašnjenja ovih nalaza.

Ona kaže da je razlog veće zabrinutosti žena to što su otvorenije za razgovar o osećanjima.

„Žene su uglavnom voljnije da razgovaraju i sposobne su da priznaju sopstvenu reakciju [na klimatske promene].

One razmišljaju o njihovim osećanjima i voljnije su da o njima razgovaraju u poređenju sa većinom muškaraca“, kaže ona.

Ali, ona dodaje da su neke žene možda više zabrinute zbog klimatskih promena zato što su žene izložene većem riziku da osete posledice promena u stvarnim životnim situacijama nego muškarci.

„Posle ekstremnog vremenskog događaja često se beleži porast nasilja u porodici, a kada su ljudi prisilno raseljeni zbog klimatskih promena, žene su izložene opasnosti od seksualnog nasilja i trgovine [ljudima]“, kaže ona.

„Žene su i često psihološki ranjivije na klimatske promene.

„Visoke temperature i zagađenje vazduha mogu na njih da utiču tokom trudnoće, i zbog načina na koje trudnoća utiče na telo žene teško im je da zanemare ekstremne vremenske prilike“.

Postoji istraživanje koje ukazuje da je u nepogodama izazvanim klimatskim promenama veća verovatnoća da će žena umreti.

Žena i deca stoje ispred metalne kolibe nagnute na jednu stranu

Getty Images
Ciklon Sidr koji je pogodio Bangladeš 2007. godine odneo je hiljade života i milione ostavio bez krova nad glavom

Na primer, istraživanje o ciklonima u Bangladešu između 1983. i 2009. godine ukazuje na povećani rizik od smrti žena u poređenju sa celokupnim punoletnim stanovništvom.

Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) kaže da su ljudi verovatno doprineli povećanom intenzitetu pojedinih ciklona.

Profesorka Klejton kaže da rodno zasnovane nejednakosti znače da žene u siromašnijim zemljama možda nemaju pristup podacima koji su dostupni posle vremenskog događaja izazvanog klimatksim promenama.

Manje je verovatno da će moći da se sklone na bezbedno mesto i da umesto sopstvene, prednost mogu da daju bezbednosti drugih.

Posredne i dugoročne posledice klimatskih promena mogu i da imaju štetni uticaj na dobrobit žena i devojčica.

„Pojedina istraživanja su pokazala da devojčice stupaju u brak ranije ako se njihove porodice suočavaju sa ekonomski poteškoćama koje su povezane sa izmenjenim uslovima uzrokovanim klimatskim promenama.

„Na primer, ako je poljoprivreda ugrožena sušama ili poplavama, onda porodice zbog finansijskih ograničenja žele da udaju sve ćerke tako da ne moraju sami da ih hrane“, objašnjava profesorka Klejton.

IPCC je 2022. godine prvi put izvestio o uticajima klimatskih promena na mentalno zdravlje.

Na ovogodišnjem COP28 u Dubaiju biće reči o mentalnom zdravlju.

Kako rastu fizičke posledice klimatskih promena više pažnje se posvećuje njihovim posledicama na ljudski um.


Pogledajte i ovaj video:

Ishrana: Morska trava može da spasi svet
The British Broadcasting Corporation

100 Women logo

BBC

BBC 100 žena tim svake godine pravi listu 100 uticajnih i inspirativnih žena iz celog sveta.

Pratite BBC 100 žena na IInstagramu, FFejsbuku i TTviteru.

Pridružite se našim razgovorima koristeći hešteg #BBC100Women.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Estelle
Za 1 minut

Come Over

Estelle
Jovanotti
Za 4 minuta

Ciao Mamma

Jovanotti
Eric Clapton
Za 9 minuta

Bad Love

Eric Clapton
Rod Stewart
Za 13 minuta

Infatuation

Rod Stewart
White Lies
Za 17 minuta

Farewell to the Fairground

White Lies

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend