BBC

Književnost i Silvija Plat: Hoće li pesnikinju zauvek definisati njena smrt

Silvija Plat

Alamy

Otkako je Silvija Plat umrla 1963. godine, pretvorena je u vulgarni tragični simbol.

Budući da služi kao inspiracija za sve više biografija, hoćemo li se približiti „pravoj” Plat, pita se Lilijan Kroford.

Kad spisateljica skonča počinivši samoubistvo, to nju posle definiše.

Od Virdžinije Vulf do Sare Kejn, sve što je ona uradila, sve što je za života stvorila, postaje sastavni deo narativa o nagonu za smrću.

Kad muški pisac umre prerano, to je tragičan prekid njegovog kreativnog opusa – oplakujemo, na primer, poeziju koju Dilan Tomas nikad nije napisao pošto je umro 1953. u 39. godini, odvojeno od njegovog autodestruktivnog načina života.

Romani Virdžinije Vulf i drame Sare Kejn smatraju se manifestacijama mentalne bolesti, dok je Tomasova poezija briljantna uprkos, a ne zbog, njegovog alkoholizma i burnog života.

Glavna među umetnicama koje su postale definisane svojim samoubistvom jeste američka pesnikinja i romansijerka Silvija Plat, koja je umrla 11. februara 1963.

Od tada je njeno ime postalo sinonim za ženski nemir.

Njena dela predstavljaju buntovnu ali depresivnu mladu ženu, što je potvrđeno njenim pojavljivanjem u pop-kulturnim okruženjima.

Tu je Ket u tinejdžerskoj romantičnoj komediji iz 1999. godine 10 stvari koje mrzim kod tebe stiska uz sebe primerak Staklenog zvona, baš kao i Miv u skorašnjoj Netfliksovoj seriji Seksualno obrazovanje.

Plat je postala grubi simbol autsajderke koja odbacuje konvencionalne standarde ženstvenosti da bi preuzela vlastiti život, i smrt, u svoje ruke.

Silvija Plant

Alamy
Postoji neprekidni priliv biografskih radova o Silviji Plat, uključujući tri istaknuta izdanja koja su se pojavila u poslednjih 18 meseci

Uticaj koji ima širenje ovog tumačenja znači obezvređivanje odnosa žena prema Silviji Plat.

Pročitati njen roman o odrastanju Stakleno zvono, na primer, mnogi doživljavaju kao devojačku inicijaciju u ozbiljniju književnost, što je percepcija koja se često održava u omladinskom stilu dizajna korica.

To nije narativ kad su u pitanju muške knjige o odrastanju, od radova Dž.D. Selindžera do Dejvida Fostera Volasa.

Ali istina je da je Plat jedna od prvih autorki koja je dublje zakopala po sirovoj stvarnosti života žene.

Još pre drugog talasa feminizma i Mistike ženstvenosti Veti Fridan, Plat je pisala o vlastitom nezadovoljstvu potčinjenim položajem žena, njenim seksualnim nagonima i kako ti pritisci utiču na njeno mentalno zdravlje.

Istovremeno, Stakleno zvono i poezija Silvije Plat su fikcija.

Oni se oslanjaju na proživljeno iskustvo Silvije Plat, kao što to svaka književnost nužno mora, ali oni nisu, naravno, direktna autobiografija.

Biografije često navode dela Silvije Plat kao dokaz za događaje iz stvarnog života, i, kao što je to slučaj sa Gorkom slavom En Stivenson, koriste ih da bi utvrdile kako je Plat oduvek bila depresivna.

Stivenson završava poglavlje o njenoj mladosti nečuvenom tvrdnjom:

„Ideja o samoubistvu formirala se u njenoj glavi kao ultimativna i bespovratna smokva”, pozivajući se na slavnu metaforu iz Staklenog zvona kad njena glavna junakinja Ester Grinvud vidi sve svoje potencijalne budućnosti kao smokve na drveću.

Slične predrasude nastavile su da pohode kreativne žene, u kojima se one odbacuju kao neko ko umetnost koristi isključivo kao terapiju.

Problem sa kojim se suočavamo u slučaju Silvije Plat jeste da je mit o njenom životu i smrti otežao da se razmrsi umetnost od svega toga – ali i, u svakom slučaju, da se sazna ko je bila „prava” Sintija Plat.

Industrija biografija o Silviji Plat

Želja da se upozna Plat svakako je pokrenula čitavu industriju.

Nove biografije koje tvrde da rasvetljavaju njen život više nego ijedna pre pojavljuju se sa sve većom učestalošću, samo za poslednjih 18 meseci izašla su tri nova velika naslova.

Jedna od tih knjiga, Poslednji dani Silvije Plat Karla Rolisona, objavljena u martu 2020. godine, bavi se isključivo njenim samoubistvom.

Druga, Popodneva sa tri martinija u Ricu Gejl Krauter, objavljena u aprilu ove godine, dvostruka je biografija Silvije Plat i njene koleginice bostonske pesnikinje En Sekston, koje su se srele na seminaru za pisce u organizaciji pesnika Robert Lauela 1959.

Treća knjiga je pozamašna biografija Heder Klark Crvena kometa, objavljena u oktobru prošle godine.

Ona je, uz Krauterovu, jedna od prvih knjiga o Plat koja koristi nedavno objavljenu, kompletnu verziju sabranih i neskraćenih tomova njenih pisama i svesno izokreće obrnutu, smrću opsednutu hronologiju ranijih tomova.

Iako se ove knjige trude da rastumače Silviju Plat iz sveže perspektive, njihova misija postaje teža zbog stalnog priliva kritičkih i biografskih radova spremnih da ih potkopaju, zajedno sa sve većim kontingentom prvi put objavljenog materijala iz njene arhive.

Objavljena je čak i biografija njenih biografija.

Sjajna novinarka Njujorkera Dženet Malkolm, koja je umrla prošlog meseca, 1994. je objavila Tihu ženu, studiju svih knjiga o Plat (uključujući kontroverznu Gorku slavu En Stivenson) sa željom da prouči sile uticaja koje određuju prirodu biografskog pisanja.

Dok je pripremala svoju knjigu, Malkolm je kontaktirala Olvin Hjuz, sestru muža Silvije Plat, pesnika Teda Hjuza, i književnu izvršiteljku njene zaostavštine, želeći intervju sa Tedom kako bi dopunila istraživanje.

Odgovor koji je dobila bila je obimna, netražena kritika „mita o Silviji Plat” , za koji Olvin veruje da je nastao kao rezultat kombinacije same Plat i majke Silvije Plat Aurelije, koja se, tvrdila je Olvin, „stidela mentalne bolesti” i bila je čvrsto rešena da ostane upamćena samo „najbolja strana” njene ćerke.

Olvin je bila užasnuta, dodala je, odsustvom „ljudskog saosećanja” među piscima i javnosti prema porodici Silvije Plat i kao posledicu toga „potpuno promenila svoj stav prema ljudima”.

Međutim, ono što je Malkolm postigla sa Tihom ženom bilo je da nas podseti da Silvija Plat nije bila mit, već žena koja je živela i disala kao i svi mi.

Uvukavši sebe u priču radi refleksije o vlastitoj ulozi u posmrtnoj narativizaciji Silvije Plat – umesto da dela pod pretpostavkom objektivnosti – Malkolm je napisala do sada najhumaniju knjigu o slavnoj pesnikinji.

Alamy

Alamy
Filmska biografija Silvije Plat iz 2003. godine sa Gvinet Paltrou u ulozi Silvije Plat i Danijelom Kregom kao Tedom Hjuzom, kritikovana je u pesmi ćerke Silvije Plat Fride Hjuz

Olvinina kritika na račun Aurlije Plat bila je najkonkretnije usmerena ka njenom priređivanju i objavljivanju Silvijinih Pisama kući.

Ova zbirka, objavljena 1975. godine, sakupila je prepisku Silvije Plat sa njenom majkom, od vremena provedenog na koledžu Smit ranih pedesetih sve do kraja njenog života 1963.

Kao što je zabeležila Dženet Malkolm u Tihoj ženi, Olvin je Pisma kući doživela kao reakciju na „udarce koje je Aurelija pretrpela” preko fiktivnog opisa majke glavne junakinje Ester u Staklenom zvonu, kao i u nekoliko pesama, uključujući Meduzu i Muze nespokoja.

Aurelija je 1971. godine pisala američkom izdavaču Staklenog zvona i tražila od Teda da ga ne objavi, žaleći se da, sa slabo prikrivenim portretom nje kao nesimpatične kaplarke, „budući da ova knjiga stoji sama za sebe, ona predstavlja najprizemniju nezahvalnost”.

Nasuprot tome, izbor brižnih pisama koje je pisala njena „Sivi” trebalo je da pokaže da je postojala duboka veza majke i ćerke između njih.

Aurelija se nadala da će objaviti pisma u dva toma umesto u jednom, ali je zbog ograničenja koja je nametnuo izdavač skratila zbirku.

Pisma u integralnom obliku objavljena su tek 2017-8. godine, sa priređivačima Piterom K. Stajnbergom i Karen V. Kukil.

Ova zbirka pokazala je različite pisane glasove kojima je Plat vodila prepisku sa prijateljima, ljubavnicima i porodicom, otkrivši složeniju i čovečniju spisateljicu od jednodimenzionalne ćerke koju su stvorila Pisma kući.

Za razliku od te prethodne zbirke, ovi tomovi objavljeni su bez intervencija na originalnom jeziku i bez ličnog uvoda Aurlije ili njenih bilo kakvih drugih dodatnih komentara.

Zajedno sa integralnim dnevnicima Silvije Plat, koje je prethodno objavio Fejber i Fejber 2000. uz dozvolu Teda Hjuza, ova pisma je predstavljaju onako kako je ona želela da bude doživljena, doduše bez namere da ona budu dostupna široj čitalačkoj publici.

Prema Malkolm u Tihoj ženi, tek se posle objavljivanja Pisama kući „legenda otvorila i postala beskrajni, epski filmski roman sniman na setovima najbesprekornijeg i konstruisanog realizma”.

Ti filmski setovi postali su bukvalna stvarnost pojavljivanjem biografskog filma Silvija iz 2003, sa Gvinet Paltrou u glavnoj ulozi.

Ćerka Silvije Plat Frida Hjuz napisala je pesmu kritikujući ovaj film.

Njegova svrha bila je da zabavi „glodače kikirikija”, rekla je ona, aludirajući na pesmu njene majke Ženski Lazar, u kojoj ona opisuje „Gomilu što krcka kikiriki” koja se gura da vidi „kako mi odvijaju ruku, nogu — / Veliko svlačenje”.

Da li nove biografije otkrivaju nešto o njoj?

U svetlu problema koje su biografije imale kad su pokušale da steknu jasniju sliku o Silviji Plat, vredi se zapitati šta nove knjige imaju da ponude o njenom životu.

Imajući u vidu široko rasprostranjenu prirodu mita o Silviji Plat, ume da bude teško razdvojiti knjige koje žele da unovče otkrivanje morbidnih detalja o njenoj smrti od onih koje žele da preusmere pažnju javnosti na važnost njene književnosti.

Rolisonovi Poslednji dani Silvije Plat još u naslovu otkrivaju da spadaju u tabor onih prvih, obećavajući do sada neobjavljene detalje o događajima koji su doveli do njenog samoubistva.

To je ona vrsta knjige koju pisci poput Malkolm preziru zbog svođenja života i ličnosti Silvije Plat na najgori period njene depresije.

Dok god ovakav ograničeni pristup bude istrajavao, postojaće potreba za učenjacima koji će ga potirati drugim pristupima.

Krauter, čiji su se prethodni radovi o Silviji Plat, Posednuti čitalac (2017) i Ove sablasne arhive (2017) bavili time kako je ona shvaćena danas, kaže da je prvi put naišla na Plat sa 13 godina kad je pročitala njenu pesmu iz 1961. Ogledalo u školskoj biblioteci.

A što se tiče toga zašto je svoj naučni rad usredsredila baš na Silviju Plat, Krauter navodi tvrdnju Elizavet Bouen da teme pronalaze svoje istraživače, a ne obratno.

Konkretno, ona za BBC Kulturu kaže da je osećala nepravdu zbog načina na koji je Plat predstavljena u nekim biografijama kao „neka vrsta ‘uklete ličnosti'” putem „lenjeg i netačnog svođenja na stereotipe”.

Ona je želela da se bori protiv toga u vlastitim radovima, pokazujući kako je „proživljeno iskustvo Silvije Plat kao žene bilo ključno za njeno pisanje” i vivisecirajući privlačnost koju ona ima i dan-danas.

Silvija Plant

Alamy
Pesnikinja En Sekston bila je poznanica Silvije Plat, a u knjizi „Popodneva sa tri martinija u Ricu” Gejl Krauter istražuje to prijateljstvo

Treća i najnovija knjiga Gejl Krauter o Plat, Popodneva sa tri martinija u Ricu, bavi se poznanstvom Silvije Plat sa koleginicom pesnikinjom En Sekston kako bi pokazala da su njihovi susreti mogli da imaju uzajamnog uticaja na njihova dela.

Sekston je sama potpirila mit o Silviji Plat 1963. pesmom umesto umrlice Silvijina smrt nazvavši svoju prijateljicu „Lopovom!” zato što je „uspuzala u smrt koju sam ja toliko žarko želela”.

I ona je skončala od samoubistva u 45. godini 1974. godine, što je činjenica koja je raspirila savremena poređenja sa Silvijom Plat.

Sekston je, međutim, problematičnija tema.

Ranih devedesetih, njena ćerka Linda Grej Sekston obelodanila je da ju je njena majka seksualno zlostavljala – što je veliki kontrast u odnosu na srećniji odnos koji je Frida Hjuz imala sa Silvijom Plat.

Ako je važno istaći individualizam ovih žena, onda ova dvostruka biografija pati od usiljenih poređenja.

Na primer, Krauter uporno romantizuje prizore njihovih progorelih papira propustivši da napomene kako je Sekston bila doživotni strastveni pušač dok Plat nije ni takla cigarete sve do njenog razlaza sa Tedom Hjuzom 1962. godine.

Neodređeni jezik koristi se da izvuče više sličnosti između dve pesnikinje nego što ih je zaista bilo, potirući kontraste između čistunstva Silvije Plat i zapuštenosti En Sekston.

Ova suštinska razlika postoji i u njihovoj poeziji, iako se knjiga ne upušta u književnu analizu.

Kad pročitate njihove pesme, videćete da samo Sekston piše eksplicitno o menstruaciji i masturbaciji, dok Plat istražuje teme ženskog identiteta i majčinstva kroz prizmu književnosti i mitologije.

Plat je više volela metafore i aluzije; Sekston je govorila kako stvari jesu.

Na stranu njene vlastite knjige, Krauter se nada da se približavamo zaokruženijem pozicioniranju Plat u našoj kolektivnoj kulturnoj svesti.

Ona kaže da je objavljivanje integralnih pisama posebno „preusmerilo fokus nazad, omogućivši nam da cenimo mnoštvo glasova koje je Plat koristila u svojim prepiskama” umesto samo „Sivi” koja je pisala svojoj majci.

U ovim novim zbirkama, „mi čujemo glasove koje je koristila da bi pisala prijateljima, ljubavnicima, kolegama, poslovnim saradnicima.

To nam sve daje zaokruženiju sliku o njenoj duhovitosti, njenim strastima, njenoj efikasnosti i njenoj veštini u rukovanju vlastitim delima.”

Štaviše, kaže Krauter, to što su nam svi ti razni glasovi dostupni pokazuje nam „kako se ona besprekorno kretala između tih persona prebacujući se sa privatne na profesionalnu” i njenog izuzetnog emocionalnog raspona dok je to radila.

S druge strane, opet, puki broj „verzija” Silvije Plat samo nas sprečava da saznamo koja je od njih prava.

Najsveobuhvatnija biografija Silvije Plat do danas je Crvena kometa Heder Klark.

Upitana za svoje ciljeve dok je pisala tu knjigu, Klark za BBC Kulturu kaže da je želela da pokaže da „gotovo stalna tema pisanja Silvije Plat nije depresija, već sveta misija postajanja piscem”.

Njeno interesovanje za Plat počelo je dok je radila doktorat na Univerzitetu u Oksfordu o severnoirskim pesnicima.


Književnost u novo doba:

Buktjuberi i bukstagremeri: Oni čitaju i pričaju o knjigama
The British Broadcasting Corporation

Pre toga, „i ona je postala žrtva reduktivne ideje da je Plat bila avatar mraka i katastrofe” kao posledica dominantnog predstavljanja Silvije Plat u medijima.

Međutim, čitajući njena dela za časove koje je držala, Klark je shvatila da je ova „izuzetno sofisticirana, puna duha i, da, duhovita” i tako dobila želju da preokrene „seksističku gomilu laži” koja joj je uvaljena.

Knjiga koja je nastala najbliža je najiscrpnijoj biografiji koju je bilo koji pisac napisao o životu i delu Silvije Plat.

Klark takođe piše o odnosu koji je Plat imala sa Sekston, istakavši njihove razlike i veću važnost Silvije Plat za Sekston nego obrnuto.

Utisak koji stičete na osnovu knjige je bogatog i složenog života kakav nije prikazan ni u jednom mnogo kraćem delu pre njega.

Ona povremeno nagoveštava buduću sudbinu Silvije Plat, ogrešivši se suvišnim predskazivanjem, uključujući poetske ukrase kao što su „stakleno zvono se spušta” koji je udaljavaju od verodostojnosti kojoj inače teži.

Zanimljivo je da čak i ove knjige, koje su i te kako svesne opasnog uticaja koji su spekulacije i mitologizacija imale na opšti doživljaj Silvije Plat, umeju s vremena na vreme da skliznu u isti registar.

Ipak, Klark je optimistična da se studije Silvije Plat razvijaju na pozitivne načine.

Uzdržavajući se od tradicionalnog feminističkog fokusa na Plat kao autorku ispred svog vremena, koji je bio dominantan u doskorašnjem akademskom diskursu, njeni doktoranti proučavaju delo Silvije Plat iz transnacionalne i perspektive invaliditeta.

Ti uglovi su, zauzvrat, važni za razmatranje uticaja koji su putovanja Silvije Plat i disonanca identiteta koju je osećala kao Amerikanka u Engleskoj, imali na njeno pisanje.

Bitni su i za proučavanje kako se mentalna bolest Silvije Plat odražavala na njen život i rad, istovremeno uzevši u obzir sramotu vezanu za to u eri u kojoj je mentalna bolest bila manje shvaćena nego što je danas.

Silvija Plant

Alamy
Mesto Silvije Plat u kolektivnoj kulturnoj svesti postalo je definisano njenom smrću, na način koji je ponekad prikrivao njenu umetnost

Ove nove perspektive nastavljaju da imaju pristup sve većem izvoru materijala kako se arhive Silvije Plat šire.

Pored objavljivanja pisama, Kukil, koja je kustoskinja arhive Silvije Plat na koledžu Smit u SAD-u, sada radi sa Amandom Golden, vanrednom profesorkom engleskog sa Njujorškog instituta za tehnologiju, na proširenom i ispravljenom izdanju Sabranih pesama.

Zbirku je prethodno priredio Ted Hjuz, a ovo će objaviti Fejber i Fejber.

Moguće je i da će jednog dana isplivati nekompletni rukopis izgubljenog romana Silvije Plat Dvostruki okret, kao i dva druga dnevnika.

Šta god da je još preostalo da se pojavi, međutim, Sivlija Plat će verovatno zauvek ostati veća zagonetka od većine kulturnih ikona – delom zbog prerane smrti, što znači da nikad nije dobila priliku da ispriča njenu priču onako kako je ona želela.

A delom, što je postalo sve očiglednije, zbog mnoštva persona koje je Plat umela da preuzme u različitim okruženjima i u komunikaciji sa različitim ljudima, otežavajući da se sazna kad je bila iskrena a kad je pisala sa vragolastim osmehom na licu.

Možda ćemo nastaviti da mislimo da stičemo sve jasniju sliku o tome ko je ona bila, ali „prava” Silvija Plat zauvek će ostati neuhvatljiva.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Send this to a friend