BBC

Kosovo i registarske tablice: Šta izlazak iz institucija menja u životima Srba

Severna Mitrovica, 6. novembar 2022.

Reuters
Pripadnici KFOR-a u severnoj Mitrovici

Ulice bez policije, sudovi bez sudija i tužilaca, skupštine bez političara.

Slika četiri opštine na severu Kosova posle odluke lokalnih Srba da napuste kosovske institucije ne uliva poverenje onima koji u njima žive.

„Šetajući ulicom, bukvalno nikoga nisam video sa osmehom i vedrinom na licu, u kafanama se samo priča o tome, a niko ne barata pouzdanim informacijama – sve je jedna velika nepoznanica, niko ne zna šta dalje.

„Razgovarao sam sa ljudima koji već brinu od čega će živeti sutra“, kaže za BBC na srpskom Ivan koji živi u jednoj od ovih opština, a ne želi da mu se u potpunosti otkrije identitet.

Iako lokalne institucije u delu Kosova gde žive Srbi južno od reke Ibar i dalje nesmetano funkcionišu, emocije nisu mnogo drugačije.

„Moramo da pratimo šta se dešava, to je normalno – mi smo uz našu braću.

„Napetost je velika, a mi smo ovde u manjini pa više ćutimo jer ne pomaže ni da se bunimo“, kaže Žarko Žarić iz sela nadomak Istoka, na zapadu Kosova.

Predstavnici Srba odlučili su da napuste kosovske institucije pošto je Vlada Kosova uvela najpre opomene, a od 21. novembra i kazne od 150 evra za sve koji ne žele da promene srpske registarske oznake za gradove na Kosovu u one sa oznakama Republike Kosovo.

Prema proceni Dželjalja Svečlje, ministra policije Kosova, ukupno je 578 policajaca napustilo posao, prenosi agencija Beta, dok portal Kossev piše da su srpske sudije i tužioci napustili radna mesta, a da su najhitnije predmete preuzele njihove albanske kolege.

Ostavke su podneli i predsednici četiri opštine na severu Kosova, kao i poslanici i ministri Srpske liste.

Severna Mitrovica, 6. novembar 2022.

EPA
Predstavnici Srpske liste Dalibor Jevtić, Goran Rakić i Igor Simić (sleva)

Od apatije do iznenađenja i neizvesnosti

Iako su politički predstavnici Srba sa Kosova okupljeni u Srpskoj listi, bliskoj zvaničnom Beogradu, nekoliko puta najavljivali izlazak iz institucija Kosova, masovnost izlaska bila je iznenađenje za mnoge.

„Koliko god da se ovakva odluka najavljivala, svi su pre svega mislili da će se to odnositi samo na političke predstavnike.

„Ovo je iznenadilo ljude, a da ne govorimo o apatiji koja je odavno zahvatila celo ovdašnje društvo, ovu šaku jada onih koji su ostali“, kaže Ivan iz jedne od severnih opština.

Zvečan, 5. novembar 2022.

Reuters
Policajci srpske nacionalnosti uniforme su skidali pred televizijskim kamerama

On kaže da je skidanje policijskih uniformi bilo posebno simbolično.

„Ne možemo da kažemo da je bezbednosna situacija i ranije bila dobra, ali mesto bez policije deluje sablasno i dosta ljudi se oseća nezaštićeno, jer nema reda i zakona.“

Dok su Srbi imali predstavnike u skupštini Kosova i pre početka pregovora Beograda i Prištine, do masovnijeg zapošljavanja Srba u drugim kosovskim institucijama, kao što su policija i pravosuđe, došlo je 2013. potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Napuštanje radnih mesta otvorilo je još jedan problem.

„Mnogi su povlačenjem iz institucija ostali bez plata, gledaju kako će to da se rešava, da li će Srbija da učini nešto.

„Postoji veliki broj porodica koje žive samo od kosovske plate, a mnogi govore o tome da ih je neko ranije pozvao da uđu u te institucije iz kojih danas izlaze, da ništa nisu uradili svojevoljno“, navodi Ivan.

Pre četiri godine, u selo kod Istoka, na severu metohijske kotline koja se prostire zapadnim delom Kosova, iz izbeglištva se vratio Žarko Žarić.

Realnost vožnje automobila sa kosovskim tablicama za Srbe južno od reke Ibar nije ništa novo.

„Nas nisu ni pitali, mi smo bili blokirani i nismo mogli da tražimo bilo šta – ili da se ovako ponašamo, ili nam ne bi bilo opstanka.

„Silom prilika smo građani drugog reda, dok je u severnom delu drugačije, pa mogu da se bore.“

U vremenima naraslih napetosti, Žarić kaže da se menja i komunikacija sa drugim zajednicama.

„Mi nemamo tenzije sa komšijama.

„Prava ili imamo ili nemamo – ali ih ne tražimo, samo se borimo da nas ne diraju i da obrađujemo sopstvena imanja.“

Severna Mitrovica, 6. novembar 2022.

Reuters
Za tablice koje izdaje Srbija, bez obzira na grad, na Kosovu važi režim nalepnica kojima se prekrivaju oznake državnosti

Ko može da reši problem

Na buduće korake u krizi koja je počela pitanjem registarskih oznaka, a dovela u pitanje čitav Briselski sporazum Srbije i Kosova, moglo bi da utiče nekoliko strana: Priština, Beograd, kosovski Srbi, kao i međunarodna zajednica.

„Ako Priština pokuša da nedostatak organa reda nadomesti time što će poslati vlastite policajce, to može biti veliki problem unutar zajednice, dovesti i do sukoba.

„Postoji i osećaj olakšanja, čini mi se da ljudi koji su bili u kosovski institucijama u njih ušli zato što je takva direktiva iz Beograda, a da su se oni sami pitali, nikada ne bi ni ušli u njih“, kaže Miodrag Marinković, izvršni direktor Centra za afirmativne socijalne akcije, iz Severne Mitrovice.

Marinković kaže da postoje i oni kojima ova situacija odgovara.

„Vidim i da one opcije koje zagovaraju podelu Kosova rekom Ibar ovu situaciju vide kao priliku da se uđe u političku dinamiku koja će voditi ka takvom rezultatu.“

Severna Mitrovica, 6. novembar 2022.

EPA

Ipak, on kaže da je najvažnije da u međunarodnoj zajednici postoji svest kuda događaji mogu da odvedu.

„To se videlo i 31. jula, kada smo imali naoružane ljude na barikadama i duge cevi iz Prištine koje su krenule da te barikade razbiju.

„Mislim da su SAD i EU videle destruktivni potencijal svega toga i tu polažem nade da će biti pritisaka pre svega na Kurtija da odustane od ovih mera i privoli se razgovorima.“

Barikade na severu Kosova postavljene su 31. jula, dan uoči isteka tadašnjeg roka za zamenu tablica kosovskih gradova koje izdaje Srbija, za one sa oznakama Republike Kosovo.

Barikade su uklonjene pošto je Vlada Kosova odložila rok najpre do 1. novembra, a potom i uz faznu primenu pravila do proleća naredne godine.

S druge strane, Branimir Stojanović, nekada član Srpske liste koji je na poslednjim izborima bio nezavisni kandidat za gradonačelnika Gračanice, kaže da u centralnom delu Kosova nema drastičnijih promena i da život „relativno normalno funkcioniše“.

„Problem je što će oni koji u institucijama treba da vode računa o ljudima sada još manje vremena tome da posvećuju.

„Imaće savršen izgovor za tako nešto, a to dovodi do još veće broja ljudi koji odlaze sa Kosova.“

Krize poput ove, s druge strane, smanjuju i mogućnosti organizovanja snažnijih političkih alternativa za Beogradu blisku Srpsku listu.

„Bilo koja kritika, koliko god da je dobronamerna, a naše bi bile samo takve, ne nailazi na razumevanje tih ljudi da treba da bude u korist onih koju tu žive, da se nešto promeni na bolje.

„Ono što smo mi naučili je da ove krize ne traju dugo, da nisu jednostavne i da stvaraju potrese, ali da se bar brzo završe“, zaključuje Stojanović i napominje da tad dolazi trenutak za političko aktiviranje izvan Srpske liste.

Severna Mitrovica, 6. novembar 2022.

EPA
Centar severne Mitrovice okićen je zastavama Srbije

Kriza kao posledica odsustva pregovora’

analiza Boda Vebera, Savet za politike demokratizacije iz Berlina, Nemačka

„Trenutna kriza posledica je toga što mi već pola decenije de fakto nemamo politički dijalog koji je od rastuće krize, preko spora oko Zajednice srpskih opština, klizio u potpunu blokadu.

„U pregovorima o razmeni teritorija 2020. je, uz pomoć glavnih pregovarača EU i SAD, pretvoren u sopstvenu suprotnost.

„Od kada ga predvodi specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak, nastao je određeni međuperiod sa pažnjom na nižerangiranim, bilateralnim pitanjima, u kojima ipak ne može biti mnogo napretka jer ih je većina povezana sa statusnim pitanjem, što upravo vidimo na primeru tablica.

„U isto vreme, vidimo po prvi put jednostrane poteze Kurtijeve vlade, što nije protivno slovu, ali jeste duhu političkog dijaloga, te je izraz nastale štete na ugledu Brisela i Vašingtona koja je nastala epizodom o razmeni teritorija.

„Nemačko-francuska inicijativa ima za cilj da se dijalog vrati suštini, ali mislim da ponovo suviše nisko cilja.

„Potrebno je suštinsko resetovanje pregovora o sveobuhvatnom, konačnom sporazumu, uz uključivanje najviših zvaničnika iz Berlina, Vašingtona i Pariza.

„Bio bi to svojevrsni masterplan koji kao završnu tačku ima priznavanje Kosova od strane Beograda, što je bilo implicitno prihvaćeno na početku dijaloga 2013-14. godine.

„Do tih pregovora, treba naći prelazna rešenja za sporna pitanja kao što su tablice.

„Sve drugo su samo demonstracije strogoće Prištine i Beograda, pri čemu kosovski Srbi redovno završavaju kao kolateralna šteta.“


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Piloti
Za 1 minut

Tajna Je U Tebi Skrivena

Piloti
Virgins
Za 5 minuta

Rich Girls

Virgins
Soft Cell
Za 8 minuta

Darker Times

Soft Cell
Red Hot Chili Peppers
Za 12 minuta

The Drummer

Red Hot Chili Peppers
Lathums
Za 15 minuta

Say My Name

Lathums

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend