BBC

Moda i ekologija: Ne kupuju novo, čuvaj životnu sredinu

U njenoj knjizi Loved Clothes Last iz 2021. godine, Orsola de Kastro, osnivačica globalne kampanje Fashion Revolution, šalje krik upozorenja.

„U godinama dok sam pretraživala skladišta polovne odeće, videla sam stotine savršenih komada napuštenih samo zbog pokvarenog rajsferšlusa.

„Na kraju krajeva, koji je smisao trošiti vreme i novac na popravku pokvarenog rajsferšlusa kada je na kraju brže, jeftinije i beskrajno zabavnije kupiti novi komad garderobe, sa potpuno funkcionalnim rajsferšlusom?

„Ali možemo li, molim vas, stati i razmisliti šta radimo kada izgubimo nadu u onaj koji se pokvario? I šta se dešava kada umesto toga odlučimo da ga popravimo?”

Pitanja De Kastro su samo dva od mnogih sa kojima se suočava moda u 21. veku.

Sve je teže umanjiti ekološku i društvenu štetu koju industrija uzrokuje.

Stope korišćenja prirodnih resursa su stratosferske, kao i nivoi zagađenja i otpada, dok su globalni lanci snabdevanja prožeti eksploatacijom.

Konačno, sektor je odgovoran za između dva i osam procenata ukupnih globalnih emisija gasova staklene bašte, u zavisnosti od toga koju studiju čitate.

Ovo su činjenice koje oduzimaju dah, s obzirom na to da je, nakon određenog trenutka, ovo industrija koja trguje nebitnim stvarima.

Veoma malo nas u prestonicama širom sveta koji vole modu zaista ima potrebu za više odeće.

Ipak, bez obzira na to, odbacuje se, između 80 i 100 milijardi komada godišnje.

Biti kreativan sa odećom koju posedujemo, umesto da uvek kupujemo novu, pomaže životnoj sredini

Getty Images
Biti kreativan sa odećom koju posedujemo, umesto da uvek kupujemo novu, pomaže životnoj sredini

Moda se bori da odgovori na izazov sa zamršenim mapama puta i izveštajima koji obuhvataju niz planova za povećanje energetske efikasnosti u lancima snabdevanja, prelazak na obnovljive izvore energije, ulaganje u materijalne inovacije bez sintetike, jačanje inicijativa za socijalnu pravdu i rešavanje pitanja okrutnosti prema životinjama.

Ali, iako su ovi napori dobronamerni, oni su suprotstavljeni industriji koja je već megalitska po svom uticaju.

Većina od tih 80 do 100 milijardi komada odeće – što je konzervativna procena – već završi spaljena ili na deponiji nakon samo nekoliko nošenja.

Pandemija je zadala udarac.

Sada je globalna modna prodaja na putu da nadmaši nivoe iz 2019, prema McKinsey Fashion Scenarios.

Učesnici kampanja sve češće tvrde da je jedan od najlakših načina da se smanji uticaj mode manja kupovina (daleko manje, samo tri nova komada odeće godišnje, prema kampanji Take the Jump), tako da odeća koju već posedujemo traje duže.

U osnovi, modna industrija mora značajno da se smanji.

Za generaciju kupaca koji su napumpani konstruisanim željama i trenutnim zadovoljenjem, ovo može biti teško zamisliti – ali brojke su nepobitne.

Istraživanje koje je sprovela dobrotvorna organizacija za zaštitu životne sredine Wrap pokazuje da bi produženje veka odevnog predmeta za samo devet meseci moglo da smanji njegov uticaj na životnu sredinu do 10 procenata.

Zamislite šta bi se moglo postići tokom decenija.

Faktori koji doprinose uključuju kupovinu kvalitetne odeće, spremnost vlasnika da nose istu stvar iznova i iznova i njihovu sposobnost da se o njoj brinu.

Ovo može zvučati lako za postizanje, ali da jeste, to bismo već uradili.

Sada, međutim, ulozi su previše zastrašujuće visoki da se ne bi pokušalo.

Na kraju krajeva, prošlo je nešto više od jedne generacije otkako smo izgubili umetnost održavanja odeće.

Tamo gde su nekada naše bake i deke živeli štedljivim životom u kome se krpilo, većina potrošača danas se navikla na model nošenja, habanja i bacanja.

Savršeni komadi De Kastro sa polomljenim patentnim zatvaračima su simptomi dubokog odvajanja od načina na koji se odeća pravi.

Ali sada je važnije nego ikada da se zapitamo zašto je toliko naše odeće na bazi nafte.

Da li je viskoza u tom džemperu poreklom iz drevnih šuma. Kakvo je krzno životinje ušlo u taj pom pom.

Zašto samo manjina radnika u tekstilnoj industriji dobija platu dovoljnu za život – i da li još želimo da učestvujemo u pokretanju čitavog ovog uništenja.

De Kastro je knjizi dala podnaslov „Kako radost ponovnog nošenja i popravke odeće može biti revolucionarni čin”.

Istina je. Potrebna nam je revolucija.

Prvi korak je ponovni susret sa sopstvenom garderobom.

Dobrotvorna organizacija za ponovnu upotrebu tekstila Traid’s 23 Percent Campaign pokrenuta je 2019. kako bi se istakao procenat odeće koje su Londonci ostavili nenošenu u svojim ormarima.

Sem Vir je osnivač Lotte.V1, usluge stajlinga jedan na jedan, čiji je cilj da oživi odnos prema našoj odeći.

„Mnogi od nas ne koriste ono što poseduju jer smo naučeni da pronalazimo stilska rešenja kroz potrošnju”, kaže stilista, sa dugim iskustvom u kampanjama visokog profila.

„Stajling omogućava ljudima da se izraze i zabavljaju sa odećom, bez kupovine nove, da podstaknu kreativnost i da istinski nose svoju odeću. Radi se o učenju interakcije sa modom, van potrošnje, i o stvaranju odnosa sa našim stvarima.”

Odakle da počnemo?

„Rezervišite dva sata jedne nedelje i otvorite svoj garderober”, nastavlja ona. „Potražite komade koje niste nosili mesecima ili više. Možda je to jedna svečana bluza.

„Ovde stajling može da pomogne. Uparite ga sa opuštenim teksasom, nečim što biste nosili samo tokom vikenda. Dodajte štikle i blejzer.

„Pomoću stajlinga uzeli ste predmet koji ste nosili samo u jednoj postavci i učinili da on funkcioniše za bezbroj drugih. Kreativnim stajlingom haljine mogu da postanu suknje ili topovi.

„Staro ponovo postaje novo. Kao da ste upravo otišli u kupovinu, a opet nikada niste napustili svoj orman.”

Može biti od pomoći ako ste dobro kupili za početak, kaže Miha Mekler, predavačica menadžmenta proizvodnje na Londonskom fakultetu mode.

„Problem je način na koji kupujemo. Ako kupujemo kvalitet, odeća traje duže.”

Započnite izbegavanjem brzih modnih brendova i njihovih sjajnih reklamnih kampanja prepunih slavnih i krenite pravo ka etičkim etiketama koje se ponose veštinom izrade.

Čak i tada, proverite sami: težina predmeta i kvalitet njegovih detalja mogu vam reći mnogo.

„Testirajte odeću”, kaže Viktorija Dženkins, tehnološkinja za odeću i osnivačica brenda za prilagodljivu odeću Unhidden.

„Povucite, dohvatite, pogledajte šav. Da li je uredan i pedantan – ili pun labavih niti? Vidite li ispupčenja, gde se konac vidi na mestima zatezanja na šavu?

„Da li odeća ima kukice za vešanje koje sprečavaju da gubi oblik? Da li postoji šav duž ramena majice da se spreči da se izobliči ako je okačena?

„Da li je porub čvrst ili se lako može odvojiti? Ima li senčenja na tkanini? Ima li nedostataka u naštampanim delovima koji su veći od onoga što biste očekivali?”

Sledeći korak je briga.

U eseju Sapuni i deterdženti iz 1954, semiotičar Rolan Bart je pisao o upotrebi pene – koja nije striktno neophodna u procesu čišćenja – u reklami za deterdžent:

„Ono što je važno jeste umetnost prikrivanja abrazivne funkcije deterdženta pod slasnom slikom supstance, istovremeno duboke i prozračne, koja može upravljati molekularnim redosledom materijala bez oštećenja”.

I dalje postoji ideja da pranje nekako obnavlja i osvežava, ali je, u stvari, kako Bart ističe, prilično destruktivno.

Većina stručnjaka za održivu odeću se slaže: manje perite odeću – i perite je hladnijom vodom, pravilno sortirano, sa nežnim, prirodnim deterdžentima za veš, i naopako kako biste sprečili bledilo boje i otisaka.

Godine 2019, dizajnerka Stela Mekartni je to najbolje izrazila kada je za Obzerver rekla:

„Pravilo je da ne čistite. Pustite da se prljavština osuši i obrišite je. U suštini, u životu važi pravilo: ako apsolutno ne morate da čistite, nemojte to čistiti.

„Ne bih menjala grudnjak svaki dan i ne bacam stvari u mašinu za veš samo jer je nošena. I sama sam neverovatno higijenski posvećena, ali nisam ljubitelj hemijskog čišćenja ili bilo kakvog čišćenja, zaista.”

„Nega odeće je još nešto gde ljudi svakodnevno greše”, kaže Mekler.

„Perem mnogo odevnih predmeta, posebno finijih stvari, čak i farmerke, na programu za vunu, osim ako nisu stvarno prljave.”

Razmislite o tome da okačite blago zaprljane komade u kupatilu dok se tuširate i dozvolite pari da obavi posao.

Izbegavajte sušenje u mašini. Istresite svoju odeću i okačite je da se osuši.

A onda uživajte u ekološkim prednostima vaše nove rutine.

Prema EPA programu energetske efikasnosti Energy Star, prosečna mašina za pranje veša koristi 25.000 litara vode godišnje, otprilike upola manje nego što biste popili tokom života.

Osim toga, svaki put kada peremo, ispiramo hemikalije i mikrovlakana iz sintetičke odeće u preopterećene vodene tokove.

Konačno, većina emisija proizvedenih tokom faze „u upotrebi” životnog ciklusa predmeta potiče od pranja i sušenja u mašini.

Prekinite to i u osnovi ste modno održiva osoba.

Imati i čuvati

Kada očistite odeću, oduprite se želji da je bacite na pod ili da je gurnete na zadnji deo sofe.

Pravilno skladištenje čini pola posla u nezi odeće.

Glavni saveti obuhvataju držanje očišćene odeće dalje od sunčeve svetlosti i toplote, u hladnim, suvim prostorima, sa dovoljno prostora između njih da dišu.

Profesionalna organizatorka Katrina Hasan koristi Konmari metodu sređivanja.

„Svesnost i pozitivna promena navika su u srcu procesa”, kaže ona.

„A ključni princip je da skladištite stvari tako da možete sve lako da vidite. Kada tačno znate šta posedujete, mnogo je veća verovatnoća da ćete o tome i brinuti.”

Periodične procene vam omogućavaju da se povežete sa svojim predmetima i procenjujete njihov kvalitet iznova i iznova.

Tada je vreme da počnete da se bavite praktičnim radom.

„Svi smo odlagali stvari u ormar kada je dugme otpalo, ali bilo bi sjajno kada bismo mogli samo da uradimo osnovne stvari poput uvlačenja konca u iglu, ušivanja dugmeta, popravljanja šava”, tvrdi konsultantkinja za održivi razvoj Tesa Solomons.

„(Nedostatak ovih veština) zaustavlja mnoge ljude na prvoj prepreci, ali samo one bi spasile odeću koja se šalje na deponiju – ili u dobrotvorne prodavnice gde neko drugi mora da se bavi njom.

„Plus, to vam daje sjajan osećaj dostignuća, znanje da to možeš. To je fantastična, radosna stvar.”

Ne nedostaju onlajn resursi za novu šnajderku: i Repair What You Wear i Fixing Fashion Academy nude ohrabrujuće video tutorijale za početne veštine.

Drugi sajtovi, kao što je The Clothes Doctor, podižu ga na nivo „kako popraviti grudnjak” i „kako isheklati zakrpu na farmerkama”.

„Pogledajte video zapise o tome šta želite da popravite”, savetuje Solomons.

„I uživajte. Stavite stvari koje su vam potrebne oko sebe na jedno mesto. Uključite divnu muziku i dajte sebi vremena. Onda to ne postaje obaveza. To je izbor.”

Prihvatite vidljivo krpljenje, gde se ljudi podstiču da spasu odeću na kreativne načine koristeći šavove u kontrastnim bojama, vezene motive i zakrpe.

Ne samo da to oslobađa od pritiska pokušaja postizanja savršenstva, već je i zabavno.

„Imam par tamnoplavih pantalona sa žutim dugmetom – jer nisam mogla da nađem tamnoplavo dugme da zamenim izgubljeno”, kaže Solomons.

„Sada volim to dugme. Ono menja celu stvar.”

Raeburn, brend sa sedištem u Londonu koji je posvećen odgovornom i inovativnom dizajnu, domaćin je različitih radionica na kojima su polaznici pozvani da dizajniraju i prilagode sopstvene predmete, koristeći otpatke iz ateljea.

Ali ako se ovo i dalje čini nezgodnim, „uposlite nekoga ko voli da krpi”, kaže Solomons.

„Postoji mnogo ljudi koji menjaju način na koji razmišljamo o krpljenju, jedan po jedan šav.”

Stručnjaci za popravke u etičkom brendu Toast spašavaju bilo koju Toast odeću kao deo besplatne usluge „obnove”.

Onlajn Reture Bespoke spaja pocepanu odeću i talentovane mlade reciklere.

Džanel Hana, konsultantkinja za dizajn u konsultantskoj kući za održive izvore White Weft, pokrenula je uslugu krpljenja i popravke teksasa tokom lokdauna.

„Oduševljena sam koliko je popularna”, kaže ona.

„Ljudi mi ne dolaze sa jednim ili dva para farmerki, dolaze mi sa pet ili šest pari koje nisu nosili godinu, dve, tri godine, ali jednostavno nisu hteli da ih bace.

„Ljudi žele opcije oko popravki. A jednostavno nisu znali da postoje.”

Donošenje odluke da se nešto popravi duboko menja naš odnos prema komadu odeće.

„Kada ljudi odluče nešto da poprave, oni ulažu u taj predmet”, kaže Solomons, čiji vez sada ukrašava odeću desetina klijenata.

„Ljudi mi dolaze sa stvarima koje su dugo bile u njihovim ormanima ili u njihovim porodicama, koje su imale život. Kada tome još nešto dodam, još više ih vole. Meni to mnogo znači.”

U svetu masovne proizvodnje, gde hiljade artikala koji izgledaju potpuno isto izlaze iz fabrika svakog minuta svakog dana, obećavajući lakoću i udobnost, to je nešto posebno.

„Kada nešto vidno popravite, to postaje individualno”, kaže Solomons.

„To menja naš odnos prema našoj odeći i gradi vezu sa njom. Ljudi koji dolaze kod mene shvatili su da njihova odeća ima vrednost, a ne cenu. I ta vrednost je nešto čemu ne možemo da stavimo cenu.”

Sinergija sa De Kastro, idejom tihe revolucije, je upečatljiva.

„Danas, u zoru klimatskog sloma generacije, poslednja poruka #lovedclotheslast koju delimo kada popravljamo i menjamo odeću prevazišla je pokazivanje originalnosti u odeći”, piše De Kastro.

„Sada je moto da se čin brige o odeći proteže na čin brige o životnoj sredini i označava našu zahvalnost vrednovanjem rada ljudi koji prave stvari koje nosimo.”

Ona nastavlja:

„Čuvajte odeću koju imate sa ponosom, smanjite nove nabavke i radite to sa vrstom zaraznog entuzijazma koji zrači radošću.

„Jer jedine stvari koje su nam sada potrebnije su drveće, kitovi, ptice i pčele – ne odeća.”


Čile, otpad i garderoba: Ovo je najveća deponija stare garderobe na svetu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 8 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 11 minut

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 15 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 19 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 23 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend