BBC

NATO bombardovanje 1999: Nove ili zapečaćene sudbine porušenih građevina

Zgrade Generalštaba u centru Beograda

Nemanja Mitrović
Zgrade Generalštaba u centru Beograda

Za meštane spomenik, za turiste atrakcija, za investitore šansa.

Stavovi i osećanja prema porušenim zgradama i zdanjima tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. su različiti, baš kao i njihove sudbine.

Na zgarištima pojedinih zgrada nikli su novi, moderni oblakoderi, neki objekti su obnovljeni ili ponovo izgrađeni uz novu namenu, dok postoje i primeri zdanja koja su i danas, 25 godina kasnije, u ruševinama.

„Ne postoji recept za najbolje rešenje jer je svaki slučaj jedinstven“, govori Aleksandar Staničić, arhitekta i profesor na Tehničkom univerzitetu u Delftu, u Holandiji, za BBC na srpskom.

I posle četvrt veka, arhitektonski ožiljci od bombardovanja vidljivi su širom Srbije – beogradski Generalštab i zgrada RTS-a, zemunska Komanda vazduhoplovstva, Artiljerijska oficirska škola u Ćupriji su samo neki od najpoznatijih.

Preciznih podataka o ukupnoj pričinjenoj materijalnog šteti tokom 78 dana bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, koju su činile Srbija i Crna Gora, nema.

Pozivajući se na studiju Građevinske direkcije iz 2006, mediji su preneli da su srušena ili oštećena 148 državna objekta visokogradnje, 44 mosta i 500 kilometara puteva i pruga.

Ni konačna računica nije poznata, pa se procene direktnih troškova kreću od četiri ili pet, pa do 50 milijardi dolara.

Generalštab u Beogradu

Levi deo kompleksa je Generalštab, a desna zgrada je Ministarstvo odbrane, dok se između pruža Nemanjina ulica

Nemanja Mitrović
Levi deo kompleksa je Generalštab, a desna zgrada je Ministarstvo odbrane, dok se između pruža Nemanjina ulica

Svakako najuočljivija, ali i najosporavanija, već godinama je sudbina zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu, nekadašnji Državni sekretarijat za narodnu odbranu (DSNO).

Građen od 1956. do 1965. godine po projektu Nikole Dobrovića, arhitekte, univerzitetskog profesora i akademika, kompleks koji čine ove dve zgrade našao se na meti NATO avijacije u noći između 29. i 30 aprila, kao i 8. i 9. maja 1999.

Do danas nije renoviran, a godinama se raspravljalo o sudbini ovih zdanja.

„To je deo opšteg nasleđa modernizma iz druge polovine 20. veka i predstavlja apsolutno remek-delo verifikovano i u svetskim razmerama“, govori Ivan Rašković, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja arhitekata Srbije, za BBC na srpskom.

Zdanje opisuje kao „dinamičnu arhitektonsku kompoziciju“ i redak, jedinstven beogradski primer urbanističkog kompleksa iz dva glavna dela koji zavise jedan od drugog.

Zgrada je 2005. proglašena za spomenik kulture, čime su utvrđene i mere zaštite.

Međutim, u maju je Vlada Srbije potpisala „ugovor o revitalizaciji“ ove zgrade sa kompanijom čiji je vlasnik Džerad Kušner, zet bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, što je izazvalo burne reakcije javnosti i stručnjaka.

Goran Vesić, potpisnik ugovora kao ministar građevinarstva, nije otkrio detalje, sem da zemljište ostaje vlasništvo Srbije, izdaje se na 99 godina i da će investitor morati da sagradi i memorijalni centar za žrtve NATO bombardovanja.

Međutim, mediji pišu, što je potvrdio i Kušner, o gradnji dve kule u kojima će biti luksuzni hotel, stambeni, poslovni i maloprodajni prostor.

„Kompleks je pod zaštitom kao arhitektonsko nasleđe tako da ga je nemoguće prodati.

„Ne može se menjati njegov spoljni izgled, po uslovima zaštite mora biti restauriran, a buduća namena može da bude neka druga, no to mora biti posledica i rezultat ozbiljnih analiza“, priča Rašković.

Više od 350 arhitekata, inženjera i drugih stručnjaka, pripremilo je Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba i zahtevaju, između ostalog, da se „ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira“, ali i „očuva njegova upravno administrativna namena“.

I Srpska akademija nauka i umetnosti usprotivila se ovim planovima vlade i pozvala da se kompleksu da „status kulturnog dobra od izuzetnog značaja“.


Pogledajte video: Noć kad je goreo Generalštab

Noć kada je goreo Generalštab
The British Broadcasting Corporation

Zgrada nekadašnjeg Saveznog MUP-a u Beogradu

Nekoliko stotina metara od Generalštaba, niz ulicu Kneza Miloša, nalazila se zgrada Saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Građena je u drugoj polovini 1940-ih, po projektu arhitekte Ludviga Tomorija, a gađana je nekoliko puta u aprilu i maju 1999.

„U arhitektonsko-istorijskom smislu imala je veliki značaj jer se radilo o jednom od retkih primera soc-realizma u jugoslovenskoj arhitekturi, projektovanom u periodu pre rezolucije Informbiroa 1948, i dalje pod velikim kulturnim uticajem Sovjetskog Saveza“, kaže profesor Staničić.

„Činjenica da se radi o jednoj od prvih saveznih zgrada u socijalističkoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata pokazuje koliki je značaj imala za tadašnju državu“, dodaje.

Porušeni ostaci kompleksa prodati su 2007. jednoj izraelskoj kompaniji za blizu 30 miliona evra, a potom je objekat 2016. kupio drugi investitor, takođe iz Izraela, i izgradio stambeno-poslovni kompleks „Skajlajn Belgrejd“ – tri staklene kule modernog dizajna.

Na mestu nekadašnje zgrade Saveznog MUP-a danas se nalaze tri nebodera i tržni centar izgrađenih u okviru stambeno-poslovnog kompleksa „Skajlajn Belgrejd"

Nemanja Mitrović
Na mestu nekadašnje zgrade Saveznog MUP-a danas se nalaze tri nebodera i tržni centar izgrađenih u okviru stambeno-poslovnog kompleksa „Skajlajn Belgrejd“

Staničić ocenjuje da „u urbanističko-prostornom smislu rešenje nije adekvatno jer se time značajno narušila prostorna kompozicija Kneza Miloša, jedne od najznačajnijih ulica u Beogradu“.

„Nažalost, takva praksa, uprkos nepovoljnom uticaju po prostorni razvoj grada, postala je poprilično uobičajena u periodu post-socijalističke tranzicije, posle demokratskih promena 2000. godine“, smatra Staničić.

Time je, kaže, „trajno narušen urbani pejzaž Beograda“.

Profesor Rašković, pak, smatra da je posredi „jedna pismena, savremena arhitektura“.

„Nije to nelogična praksa, to se radi i po svetu.

„Prostor se još uvek gradi i treba sačekati, ne samo da se završi, već i da se stanovnici malo naviknu“, kaže Rašković, podsećajući na primere palate Albanije i Beograđanke, koje su takođe nailazile na kritike tokom izgradnje.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Avalski toranj, Kineska ambasada i zgrada nekadašnjeg Ministarstva građevine u Beogradu

Neke od ruševina su rekonstruisane, zadržale namenu ili započele novi život posle bombardovanja poput zgrade nekadašnjeg Ministarstva građevine Kraljevine Jugoslavije, u Nemanjinoj 9 gde se danas nalaze, između ostalih, Apelacioni, Upravni i Vrhovni sud.

Izgradnja poslednjeg velikog javnog zdanja u monarhiji započeta je 1939, a završena je tokom nemačke okupacije uz izmene projekta arhitekte Gojka Todića.

„Predivna zgrada koja je bila teško oštećena sa unutrašnje strane. Međutim, restaurirana je u potpunosti i koristi se danas“, kaže Rašković.

Avalski toranj

Nemanja Mitrović
Novi Avalski toranj je otvoren za posetioce 21. aprila 2010. godine.

Do temelja je 29. aprila 1999. srušen i Avalski toranj, jedan od simbola Beograda, TV predajnik pušten u rad 1965. godine.

„Kada je počela restauracija, tehnologija više nije zahtevala takvu građevinu da bi telekomunikacije funkcionisale.

„Restauriran je iz simboličkih razloga da pokažemo da taj NATO zločin neće biti zaboravljen“, ocenjuje Rašković.

Današnji Avalski toranj je visok 204,68 metara, dva metra više od prvobitnog, građenog prema projektu arhitekte Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića.

Aleksandar Staničić kaže da je rekonstrukcija tornja „predstavljena kao pitanje nacionalnog ponosa“, dok su, na primer, inicijativu za obnovu zgrade RTS-a, odnosno podizanju spomen obeležja, pokrenule porodice žrtava.

„Jedina konstanta u čitavoj priči je potpuno odsustvo jasnog stava države prema ovim zgradama“, dodaje.

Zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici

Nemanja Mitrović
Zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici bombardovana je 23. aprila 1999. Tom prilikom je stradalo 16 radnika javnog servisa.

NATO je bombardovao zgradu RTS-a u centru Beograda 23. aprila 1999. u dva sata i šest minuta iza ponoći, kada je stradalo 16 radnika javnog medijskog servisa Srbije.

Zgrada nije obnavljana.

Nešto pre ponoći, 7. maja 1999. pogođena je i zgrada kineske ambasade u Beogradu, pet godina pošto je sagrađena po projektu kineskog arhitekte Cao Zenga i njegovog srpskog kolege Zlatomira Jovanovića

O zgradi se ne zna mnogo jer „državni objekti, pogotovu strane ambasade, po pravilu nisu umnogome dostupni javnosti“, objašnjava Staničić.

„Jakih gabarita sa izrazitom horizontalnošću prozorskih elemenata, arhitektonski se pristojno uklapala u moderni ambijent Novog Beograda“, dodaje.

Zgrada kineske ambasade tokom rušenja novembra 2010.

Reuters
Zgrada kineske ambasade tokom rušenja novembra 2010.

Na zgarištu bivše ambasade, juna 2016. kineski predsednik Si Đinping i njegov tadašnji srpski kolega Tomislav Nikolić položili su kamen temeljac za izgradnju Kineskog kulturnog centra.

„Arhitektonsko rešenje tog objekta je mnogo razigranije u odnosu na ambasadu koja je pojavno bila veoma rigidna, što ima smisla imajući u vidu njegovu otvorenu namenu.

„Zgrada gabaritom ne ugrožava postojeće objekte, a prostor Novog Beograda svakako dozvoljava ovakva savremena eksperimentisanja“, zaključuje Staničić.

ambasada kine, kineski kulturni centar u Beogradu

BBC/Predrag Vujić
Kineski kulturni centar u Beogradu izgrađen na mestu gde je nekada bila Ambasada Kine

Artiljerijska oficirska škola u Ćupriji

Porušena zgrada Artiljerijske podoficirske škole u okviru kasarne u Ćupriji već četvrt veka stoji netaknuta u centru ovog grada na oko 150 kilometara od Beograda.

Na mestu gde je još 1837. sazidana prva kasarna za srpsku vojsku, nedaleko od Velike Morave, 1911. osnovana je ova vojna škola.

„Ćuprija je bila garnizonsko mesto tako da je bilo sasvim logično da se nakon Prvog svetskog rata ovde školuju oficirski kadrovi za artiljeriju, dok je izgradnja velikog spratnog objekta je završena 1936. godine“, govori Dušan Stamenković, hroničar ovog grada, za BBC na srpskom.

Artiljerijska oficirska škola u Ćupriji

Dušan Stamenković
Artiljerijska oficirska škola u Ćupriji počela je sa radom 1911.

Ćuprija je bombardovana 8. aprila i 29. maja.1999, i većina zgrada u krugu kasarne je uništena.

„Deo objekata u krugu kasarne je obnovljen, dok je velika zgrada kasarne iz 1936. ostala u istom stanju kao posle bombardovanja.

„Ćuprija je još uvek garnizonsko mesto, iako u kasarni više ne postoji artiljerijska oficirska škola, kao ni škola za obuku regruta, odnosno vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka“, objašnjava Stamenković.

Ove promene su uticale i na život u gradu jer više nema „nepreglednih kolona vojnika koji su sredom, subotom i nedeljom punili poslastičarnice, bioskope i kafane“, zaključuje.

Zgrada Televizije Novi Sad

Nova zgrada Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu

Alma Kovčić
Nova zgrada Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu

Na Svetski dan slobode medija 3. maja 1999. gađana je zgrada Televizije Novi Sad, današnje Radio-televizije Vojvodine.

„Nismo verovali da će zgrada biti bombardovana, kao ni RTS, ali to se dogodilo i ona je u potpunosti uništena“, govori Blažo Popović, novinar i programski koordinator u kabinetu generalnog direktora RTV-a, za BBC na srpskom.

On je neposredno pre napuštanja zgrade, u poslednjoj epizodi njegove emisije Otkopčano, ugostio rok novinara Aleksandra Žikića u ulozi stručnjaka za viski.

Pozvali su gledaoce da im pišu kako bi dobili „kutiju za led ili flašu“ jer se „tada to moglo“.

„Kada smo se vratili posle bombardovanja u zgradu, našao sam pisma gledalaca koji su želeli da dobiju te poklone – bila je to tužna scena redakcije koja je uništena totalno“, kaže Popović.

Zgrada na desnoj strani Dunava, u novosadskom naselju Mišeluk, iseljena je pre prvog od nekoliko bombardovanja, te ljudskih žrtava nije bilo, a sklonjen je i dobar deo arhive.

„Gađana je više puta bez ikakvog razloga jer nikog nije bilo tu, nejasno je zašto smo bombardovani toliko puta“, pita se Popović.

Iz jedne od „najmodernijih televizijskih zgrada“ u bivšoj Jugoslaviji, čiji su temelji postavljeni 1973, „postali smo podstanari u neuslovnom objektu gde se program nije mogao organizovati na pravi način“.

„U poslovnoj zgradi Naftne industrije Srbije (NIS) kancelarije smo pretvarali u studije“, priseća se Popović, nekadašnji generalni direktor RTV-a.

Na ruševinama stare, novembra 2017. počela je izgradnja nove zgrade Radio-televizije Vojvodine, koja je useljena ove godine.

„Mi stariji imamo taj sentiment, čak i brojni penzioneri koji dolaze da se druže, volimo što je ponovo naša zgrada.

„A mladima je svejedno, oni vole da rade u lepim uslovima i ne razmišljaju o tome na simbolički način – da li je ta zgrada bombardovana ili nije i da li je nekad postojala“, kaže Popović.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Bjesovi
Za 2 minuta

Aikido

Bjesovi
Colbie Caillat
Za 6 minuta

Bubbly

Colbie Caillat
Bob Seger
Za 9 minuta

Still the Same

Bob Seger
Lp
Za 12 minuta

Golden

Lp
Maneskin
Za 16 minuta

Feel

Maneskin

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend