BBC

Nemačka, Srbija i Kosovo: Nastavak dijaloga i sankcije Rusiji ključne teme

Srbija i Evropska unija se „ne slažu o svakom detalju” kada je reč o sankcijama Rusiji, ali ne treba prevideti da je Beograd „jasno i nedvosmisleno” zastupao stav da je invazija na Ukrajinu neprihvatljiva, ocenili su Aleksandar Vučić i Olaf Šolc posle sastanka u Berlinu.

„Bili smo pod sankcijama čitavu deceniju i zato imamo drugačiji sentiment prema sankcijama, ali je Srbija dobro razumela poruku i Nemačke i svih ostalih”, kazao je Vučić na konferenciji za medije.

Predsednik Srbije i nemački kancelar razgovarali i o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, a Šolc je kazao da je napredak u tom procesu od ogromnog značaja, zbog očuvanja mira i stabilnosti na Balkanu.

„Sva otvorena pitanja treba da se reše u okviru dijalogu. To zahteva hrabrost i odlučnost, sve dogovorene obaveze moraju da se ispoštuju, jednostrani potezi tu nisu od koristi”, istakao je nemački kancelar.

Šolc je imao i odvojeni sastanak sa Aljbinom Kurtijem, kosovskim premijerom koji je kazao da Kosovo namerava da bude „konstruktivna i proaktivna strana”, uz zaključak da je „uzajamno priznanje u centru dijaloga”

Vučić i Kurti dan će završiti na neformalnoj večeri sa specijalnim evropskim predstavnikom za Zapadni Balkan Miroslavom Lajčakom, koji je takođe pozvan u Nemačku.

Obojici su današnji susreti sa Šolcom bili prvi sastanci u Berlinu sa naslednikom Angele Merkel.

Ipak, ovo nije bio prvi put da se srpski i kosovski lideri sa nemačkim zvaničnicima sastaju u istom danu – slično je bilo i krajem aprila 2019.

Tada su se u okviru diplomatskog Berlinskog samita sa nemačkom kancelarkom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom sreli balkanski lideri, a odnose Beograda i Prištine i tada je obeležavalo upadljivo odsustvo sastanaka na najvišem nivou.

Šta su rekli Vučić i Šolc o odbijanju Srbije da uvede sankcije Rusiji?

Vučić je naveo da se Srbija u Ujedinjenim nacijama izjasnila po pitanju pravne i političke prirode sukoba u Ukrajini.

„Jedino je izjašnjavanje Srbije bilo ili neočekivano ili delimično očekivano, za razliku od svih ostalih. Mi nismo otvorili poglavlje 31 (u pregovorima sa EU) i imamo obavezu da se postepeno usklađujemo sa odlukama EU.

Kancelar Šolc je bio vrlo jasan, na vrlo snažan način je ponovio zahteve Nemačke i to je sve što imam da kažem”, dodao je Vučić.

On je na pitanje novinara da prokomentariše činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i oceni da li će to uticati na njen put ka EU kratko odgovorio da ne treba prevideti da je Srbija u više navrata osudila napad Rusije.

Šolc je, na pitanje da li će neuvođenje sankcija Rusiji uticati na put Srbije ka EU kratko odgovorio da ne treba prevideti da je Srbija u više navrata osudila napad Rusije.

„Srbija je u više navrata jasno i nedvosmisleno u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija zastupala stav Evropske unije da se radi o napadu Rusije na Ukrajinu i da je to neprihvatljivo.

Činjenica da se ne slažemo u svakom detalju jeste tema naših razgovora, ali na kraju krajeva ne treba prevideti taj stav i takvo ponašanje Srbije”, rekao je Šolc.

Šta su Šolc, Vučić i Kurti rekli i dijalogu Beograda i Prištine?

Olaf Šolc je rekao da Zapadni Balkan ima evropsku budućnost i da je interesu EU da zemlje tog regiona postanu članice Unije.

„Razgovarao sam sa predsednikom Vučićem koliko je važan napredak u dijalogu Beograda i Prištine koji treba da vodi do sveobuhvatnog sporazuma”, rekao je nemački kancelar posle sastanka sa predsednikom Srbije.

Vučić je istakao da dijalog sa Prištinom nije lak za Srbiju.

„A rekao sam kancelaru Šolcu zašto nije lak. Daćemo sve od sebe da idemo ka kompromisnom rešenju, da pronalazimo kompromisna rešenja, ali ta rešenja ne mogu biti samo naše želje”, naveo je.

Aljbin Kurti i je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Šolcom izjavio da Nemačka treba da pomogne Kosovu da krene napred i zatražio viznu liberalizaciju.

„Dijalog treba da bude fokusiran na uzajamno priznavanje”, rekao je Kurti i naglasio da to treba da bude centralno pitanje dijaloga.

Kurti je najavio i da će Kosovo podneti zahtev za članstvo u Savetu Evrope i Partnerstvu za mir i da za to očekuju podršku Nemačeke.

Meseberg, 4. maj 2022.

Reuters
Nemački kancelar Olaf Šolc, domaćin susreta sa balkanskim liderima

Svet u ratu, ponajmanje sa virusom

Kada su se predstavnici Balkana i Evrope rastali u Berlinu u aprilu 2019. godine, nisu mogli ni da sanjaju kakve promene će ubrzo uslediti u čitavom svetu.

Krajem te godine, u Kini je registrovan virus korona, a borba sa pandemijom poremetiće diplomatski i ekonomski život u najmanje dve godine.

U februaru 2022. godine Rusija je napala Ukrajinu, pokrenuvši ratni sukob sa nesagledivim posledicama ne samo po zemlju na koju je izvršila invaziju.

I dok je odgovor na pandemiju tema koja polako pada u zaborav, rat u Ukrajini dominiraće susretom u Berlinu – posebno onim sa srpskim predsednikom.

Lideri Srbije i Kosova razgovaraju sa nemačkim kancelarom u danu u kome Evropska unija najavljuje sankcije koje će zaustaviti uvoz ruske nafte, pokušavajući da o tome izgradi jedinstven stav koji bi uključio i zemlje izvan EU.

Srbija se opredelila da ne uvodi sankcije Rusiji uprkos stalnim pozivima iz Evrope da to učini, dok istovremeno priznaje Ukrajinu u njenim granicama i pridružuje se rezolucijama u međunarodnim telima kojima se osuđuje ruska agresija.

Zvaničnici u Prištini pridružili su se ograničenjima koja je uvela Evropa, iako Ukrajina ne priznaje nezavisnost Kosova.

Otvoreni Balkan i zatvorena pregovaračka vrata

U aprilu 2019. godine, Angela Merkel i Emanuel Makron uspeli su da na isti sastanak pozovu tadašnja rukovodstva Srbije i Kosova dok je briselski dijalog bio u prekidu.

Kosovo je uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije, a zvanični Beograd poručio da se neće sastajati sa predstavnicima Prištine sve dok se ova mera ne izmeni.

U širem društvu, Beograd i Priština našli su se za berlinskim stolom, ali ni ta inicijativa nije unapredila dijalog.

I pred sastanak sa Olafom Šolcom, zvaničnici Srbije i Kosova mesecima se zvanično nisu sreli – od poslednjeg briselskog sastanka prošlo je skoro godinu dana.

Uprkos sve većem broju specijalnih predstavnika za Zapadni Balkan – imaju ih EU, SAD, Velika Britanija i Nemačka – dijaloga Srbije i Kosova odavno nije bilo manje.

Ni tehničke delegacije ne uspevaju da se dogovore oko rešenja za registarske tablice koje se i dalje prelepljuju nalepnicama, iako je rok trajanja tog sporazuma istekao.

U takvom ambijentu, regionalne inicijative, pre svega za ekonomsku saradnju, potpuno su u drugom planu – iako jedna od njih nosi ime upravo Berlina.

Berlinski proces je diplomatska inicijativa pokrenuta 2014. godine sa ciljem bržeg integrisanja Zapadnog Balkana u EU i ekonomskog povezivanja zemalja, ali serija sastanaka regionalnih lidera do sada nije suštinski ubrzala procese.

Na tu inicijativu glasno se pozivaju regionalni lideri koji ne žele učešće u, u međuvremenu nastaloj, inicijativi Otvoreni Balkan.

Srbija, Severna Makedonija i Albanija pokrenule su sopstveni proces ekonomskog povezivanja i olakšica za poslovanje, pozivajući i ostale regionalne igrače da im se pridruže.

Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo do sada nisu pozitivno odgovorile na ovaj poziv.

Skoplje, jul 2021.

FoNet
Srpski predsednik Aleksandar Vučić, nekadašnji makedonski premijer Zoran Zaev i albanski premijer Edi Rama (sleva) sa panoramom Skoplja u julu 2021. godine

Novi akteri – svi sem jednog

Tri dinamične diplomatske godine u potpunosti su izmenile spisak učesnika sastanka Nemačke, Srbije i Kosova.

Umesto Angele Merkel, nemačku vladu vodi Olaf Šolc, dok važnu ulogu u koaliciji ima i stranka Zelenih, čija je kandidatkinja Analena Berbok preuzela resor diplomatije.

Iako se od nje očekivalo da promeni politiku prema Zapadnom Balkanu, vidljivih promena za sada nema – iako je Berbok već bila u regionalnoj turneji.

Uz nju, važan činilac u kreiranju nemačke politike je i specijalni izaslanik Manuel Zaracin.

Miroslav Lajčak predstavlja evropsku diplomatiju, preuzevši vođenje dijaloga Beograda i Prištine od Federike Mogerini – sa jednako malo uspeha.

Priština, februar 2021.

Reuters
Aljbin Kurti

Politički akteri u Prištini menjali su se nekoliko puta.

U aprilu 2019. godine, Kosovo su u Berlinu predstavljali predsednik Hašim Tači, koji danas čeka suđenje u pritvoru Specijalnog suda za zločine na Kosovu, i premijer Ramuš Haradinaj, čija stranka je u opoziciji.

Kosovo predstavlja premijer Aljbin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenje, koji je u prethodne tri godine dvaput postajao predsednik vlade, a jednom već i bio smenjen.

Jedini nepromenjeni akter berlinskog susreta biće predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nekoliko nedelja pre susreta sa Šolcom, Vučić je ubedljivo pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora i sebi osigurao još jedan petogodišnji mandat.


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 51 minut

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 48 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 44 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 40 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend