BBC

Obrazovanje u Srbiji: Zašto su deci školske obaveze sve veći teret

đaci se javljaju na času

PA Media

Da su đačke torbe teške – nije ništa novo, ali manje se zna da su učenicima podjednak teret i svakodnevni školski zadaci.

Skoro dve trećine dece u Srbiji oseća da su opterećeni školskim obavezama, što je bezmalo dvostruko više u odnosu na ranija ispitivanja, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

„Ovaj podatak ni za koga nije iznenađenje.

„Isti rezultat bismo dobili i da smo pitali nastavnike ili roditelje kako se osećaju – bezbrižnost je već duže vreme proterana iz škole“, kaže Eleonora Vlahović, iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za BBC na srpskom.

Ona kao veliku prekretnicu vidi kovid pandemiju posle koje „više ništa nije isto“.

„Batutovo“ istraživanje rađeno je neposredno pošto su se deca iz režima onlajn nastave vratila redovnom školovanju.

„Doživljaj povećanog opterećenja školskim obavezama treba posmatrati u svetlu organizacije nastave u periodu koji je prethodio samom Istraživanju“, navode iz „Batuta“ u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Ovo ispitivanje deo je veće međunarodne studije Svetske zdravstvene organizacije o zdravlju školske dece, koje je pokazalo da je skoro polovina adolescenata navela da oseća određeno ili veliko opterećene školskim obavezama.

Oni čije su škole bile zatvorene veći broj dana tokom pandemije, češće su odgovarali da osećaju pritisak, podaci su SZO.

„Iskustvo adolescenata treba čuti i uzeti ga u obzir tokom postpandemijskog oporavka“, navodi se.

Radne navike i nove okolnosti

Sa odličnim ocenama u knjižici i diplomama sa takmičenja, Majda Starčev završila je krajem maja Gimnaziju u Pančevu.

Iako priznaje da je bilo „napornih i teških perioda, posebno u osnovnoj školi, kada se takmičila iz više predmeta“, ova 19-godišnjakinja kaže da joj školske obaveze nikada nisu bile teret.

Voli da uči, ima raznovrsna interesovanja i nije joj jasno zašto đaci imaju doživljaj da su opterećeni.

Ona kaže da je tokom pandemije ozbiljnije shvatala školske obaveze, te da je osetila olakšanje kada se sa drugovima vratila u školske klupe.

„Moguće je da je đacima bilo teško da vrate radne navike posle onlajn nastave i da se zato osećaju opterećeno“, govori.

Dvanaestogodišnji Vasilije iz Valjeva, učenik sedmog razreda, kaže da povremeno ima previše obaveza.

„Posebno kada dobijemo dugačak domaći zadatak iz matematike i srpskog jezika.

„Često ne mogu sam da uradim, pa mi pomaže neko iz porodice“, kaže.

škola

BBC/Predrag Vujić

„Batutovo“ istraživanje, koje je obuhvatilo skoro 4.000 učenika petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, pokazalo je da su devojčice značajno češće navodile da su opterećene školskim obavezama.

Kada se uporede odgovori iz 2018. i 2022. godine, najveća razlika beleži se kod devojčica u sedmom i petom razredu.

Dok je 2018. godine 18 odsto učenica petog razreda osnovnih škola imalo ovakav osećaj, četiri godine kasnije, taj procenat je iznosio 52 odsto.

„Bilo je dosta perioda kada je zbog nepovoljne epidemiološke situacije održavana onlajn nastava, što je bilo posebno zahtevno za učenike petog razreda usled prelaska sa razredne na predmetnu nastavu, kao i za učenike prvog razreda srednje škole zbog većeg obima gradiva“, navode iz Batuta.

Eleonora Vlahović kaže da se ne zna kome je bilo teže – da li prvacima, petacima ili onima koji su tek upisali srednju školu, tako da skoro godinu i po dana nisu ni poznavali sve drugove iz odeljenja.

„To je bilo vreme neizvesnosti, kada smo videli da postoje situacije u kojima ne možemo da donesemo odluke, već se stvari odigravaju mimo vas“, navodi rukovoditeljka Centra za razvoj programa i udžbenika.


Devojčice i stariji više osećaju pritisak

Od januara 2020. do decembra 2022, škole su u proseku bile zatvorene 138 dana u 22 države obuhvaćene analizom, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

Đaci čije su škole bile duže zatvorene češće su osećali da su pod pritiskom školskih obaveza.

Devojčice i stariji adolescenti su češće navodili da osećaju opterećenje školskim obavezama, dok je više od četvrtine dece kazalo da je kovid pandemija imala negativan ili veoma negativan uticaj na njihov uspeh u školi.

Podaci su pokazali i da su deca koja su imala veću podršku vršnjaka i nastavnika ređe navodila da su opterećena.

„Samo oko 20 odsto učenika je navelo da veoma voli školu tokom pandemije“, navodi se.

Istraživanje je pokazalo i da su deca iz porodica boljeg društveno-ekonomskog statusa češće navodila da osećaju opterećenost i da manje vole školu, s tim da je pandemija imala manji uticaj na njihov školskih uspeh.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Promenjena atmosfera

Nije, međutim, samo korona ostavila posledice, veruje Eleonora Vlahović.

„Za taj osećaj, koji oni definišu kao opterećenje, kriva je atmosfera u kojoj se odvija školovanje.

„To je vrlo teško promeniti, jer se ne radi o konkretnim i pojedinačnim problemima“, navodi.

Deca danas imaju mnogo vannastavnih aktivnosti, koje umesto da se odviju u relaksiranom okruženju kakve su nekada bile školske sekcije, sada se odvijaju u privatnim školicama.

„Uz to, njihove navike su poremećene: nedovoljno spavaju, do kasno ostaju budni uz ekran, bude se umorni i svaki fizički i psihički napor im teže pada“, dodaje.

Ona ističe da se promenio i odnos prema školskom uspehu.

„Najmanje je one dece koja imaju zdrav odnos, a mnogo više onih koji su ili preterano zabrinuti, ili imaju ležeran stav, za koji je isto pitanje koliko je autentičan, a koliko je mehanizam odbrane“, govori.

Vlahović, koja iz sebe ima dugogodišnje iskustvo nastavnika i školskog psihologa, kaže da se i povećao broj adolescenata kojima je narušeno mentalno zdravlje.

„Sve mlađa deca traže psihološku pomoć zbog problema sa anksioznošću i napadima panike“, dodaje.

„Batutovo“ istraživanje beleži da je „opterećenje školskim obavezama povezano sa češćom pojavom zdravstvenih tegoba kao što su glavobolja, bol u stomaku, bol u leđima, vrtoglavica, ali i psiholoških tegoba u vidu osećanja tuge, napetosti, nervoze i predstavlja indikator stresa povezanog sa školom.


Od plesa na ulici do stipendije: Neverovatan put mladog baletana iz Nigerije
The British Broadcasting Corporation

Druženje i podrška su najbolja zaštita

Osvrćući se na prethodnih 12 godina školovanja, Majda zaključuje da je za sve to vreme postojalo suviše veliko interesovanje za ocene.

„I đaci i profesori gledaju samo da se dobije ocena, a znanje i razumevanje naučenog je zanemareno“, veruje.

Ona smatra da, dok je u osnovnoj školi gradivo bilo primerenog obima, u srednjoj, kada se đaci već polako usmeravaju u određenom pravcu, uče i mnogo toga nepotrebnog.

„Trebalo bi da više budemo upućeni na one predmete koje su nam važni u zavisnosti od smera koji smo odabrali“, kaže.

Vasilije ima predmete koje voli i one u kojima manje uživa, poput matematike, srpskog, istorije.

Ono što je za njega bez sumnje najbolje u školi to je – druženje.

„Odlično. Ekstra je“, tako ga opisuje.

Fizičko

BBC

„Batutovo“ istraživanje pokazalo je i da 63 odsto đaka veruje da ima veliku podršku drugih učenika u odeljenju, što je za nekoliko procenata više nego 2018. godine.

Takođe, procenat đaka koji veruju da imaju veliku podršku nastavnika skoro da je nepromenjen, i iznosi oko 40 odsto.

Ovi podaci pokazuju da je „uprkos situaciji, obrazovni sistem primenio raspoložive mehanizme i pružio podršku učenicima“, veruju u Batutu.

Ipak, istraživanje je pokazalo i da 12 odsto dece u Srbiji kaže da veoma voli školu, što je manje od evropskog proseka, i nešto manje u poređenju sa podacima za Srbiju iz 2018.

Škole su danas mnogo bolje opremljene, a uslovi za rad znatno bolji, međutim to ne prati i veće zadovoljstvo dece, kaže Eleonora Vlahović.

„Mi stariji imamo dokaze da se deca ne osećaju lagodno i moramo da mislimo o tome.

„Nije im sve potaman. Naš zadatak je da im pokažemo da je život lep, a da škola treba da bude mesto radosti, smeha i razigranosti“, zaključuje.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Lp
Pre 27 minuta

Golden

Lp
Maneskin
Pre 24 minuta

Feel

Maneskin
Frank Turner
Pre 21 minut

The Gathering

Frank Turner
Miss 600
Pre 19 minuta

Ladies Do (What Ladies Do)

Miss 600
Pretenders
On Air!

I Got You Babe

Pretenders

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend