BBC

Olaf Šolc u Beogradu: Priznanje Kosova nemački uslov za ulazak Srbije u EU, predsednik Vučić tvrdi da to „čuje prvi put”

šolc, vučić

Fonet/Milica Vučković
Nemački kancelar i predsednik Srbije na svečanom dočeku ispred Palate Srbija

Ono što u ponedeljak nije uspeo ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, u petak je učinio nemački kancelar Olaf Šolc – srpsko nebo, a i nebo srpskih suseda, ostalo je otvoreno za prvu posetu Olafa Šolca Beogradu otkad je izabran za naslednika Angele Merkel.

Tri sata, koliko je proveo u Beogradu, bila su mu dovoljna da prenese poruku o odnosima sa Kosovom, za koju zvanični Beograd tvrdi da je čuje „prvi put”.

„Mi smo danas čuli da se traži međusobno priznanje, a to nikad ranije iz Evrope nismo čuli i ja to razumem – stvari se menjaju na štetu Srbije, to se moglo predvideti.

„Ako mislite da treba da nam pretite što se trudimo da sačuvamo poredak UN, nemamo ništa protiv – vi vaš posao, mi naš posao”, rekao je posle sastanka predsednik Vučić.

Ono što je za Beograd bila premijera, za nemačkog kancelara je – poznata stvar.

„Naš stav po pitanju Kosova je dugo poznat, a možda sam samo rekao nešto što je očigledno”, zaključio je Šolc.

Decidno je, a to je novinarima preneo Vučić, i da se Srbija, kao kandidat za članstvo, pridruži sankcijama Evropske unije Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Prva poseta Olafa Šolca Beogradu podsetila je tako na onu najvažniju Angele Merkel, iz 2011. godine.

Posle tog sastanka, na kome tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić nije prihvatio zahteve Nemačke po pitanju Kosova, politička slika Srbije trajno se izmenila: Tadić je izgubio podršku Berlina i Brisela, pa i izbore 2012. godine, a na vlast su došli naprednjaci Aleksandra Vučića.

Posle Beograda i Prištine, Šolc na poziv grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa odlazi u Solun, gde će biti gost na radnoj večeri još jedne regionalne inicijative – Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, a ponovo će se sresti i sa predsednikom Srbije.

Dan kasnije, 11. juna, Šolc ide u Severnu Makedoniju, pa Bugarsku.

Olaf Šolc

Fonet/Milica Vučković

Šta je Šolc rekao u Beogradu?

Nemački kancelar opisao je kako očekuje da dođe do međusobnog priznanja Srbije i Kosova.

„Obe strane moraju da daju doprinos tome, da se stvari ne blokiraju, da se sastanci ne odgađaju.

„Za nas je napredak u dijalogu sa Kosovom potreban i želim da ohrabrim sve lidere da se dođe do pomaka, sklopi niz malih stvari koje će u zbiru unaprediti dijalog dveju zemalja.”

Predsednik Srbije tvrdi da razume poruku o potrebi za nizom malih koraka napred.

„Srbija nikad nije odustajala od dijaloga, nikad nije otkazala nijedan sastanak, prihvatila je svaki poziv, dokument o nestalim osobama mogli smo da potpišemo pre godinu dana”, rekao je predsednik Srbije.

Najavio je da je veoma blizu sklapanje sporazuma o nestalim osobama i energetici.

šolc, vučić

Fonet/Milica Vučković

Odlučan zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji

Oštre poruke nemačkog kancelara gotovo da su u drugi plan potisnule temu sankcija koje Srbija nije uvela Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

„Šolc je na decidan, oštar i jasan način tražio od Srbije da podrži restriktivne mere koje je EU donela protiv Ruske federacije”, preneo je atmosferu sa sastanka srpski predsednik.

Ništa manje jasan, nemački kancelar nije bio pred medijima.

„Očekujemo da se sankcijama pridruže sve zemlje kandidati za EU.

„Želja mnogih u Evropi je da se Srbija priključi sankcijama, a to se radi onda kada stvar nije gotova – i to je to”, kaže Šolc.

Odgovor Srbije će se čekati.

Ma kakav on bio u narednom periodu, o čemu će i kancelar Šolc biti blagovremeno obavešten, kaže Vučić.

„Ja sam govorio o našoj poziciji i specifičnosti situacije kada je reč o Kosovu i Metohiji, energetici i tradicionalnim odnosima sa Ruskom Federacijom.

„Što se tiče sankcija, mi imamo drugačiji stav iz mnogo razloga, jedan od razloga je kontrapitanje koje bih mogao da vam postavim – a u čemu je razlika kada neko izvede napad na Srbiju bez odluke Saveta bezbednosti UN i kad neko bez odluke SB UN izvrši napad na Ukrajinu?

„Mi Srbi se sećamo sankcija i ne mislimo da su sankcije uvek najbolja stvar”, rekao je Vučić.

Ipak, Vučić veruje Šolcu kada govori o tome da je on veoma posvećen napretku država Zapadnog Balkana na putu ka EU.

Vučić

Fonet/Milica Vučković
Aleksandar Vučić

Šta je Šolc rekao u Prištini?

Blic turneja nemačkog kancelara počela je ranojutarnjim letom za Prištinu.

Kiša i premijer Kosova Aljbin Kurti dočekali su Olafa Šolca koji je poslao jasnu poruku – evrointegracije Kosova čvrsto su povezane sa napretkom u dijalogu sa Srbijom.

„Kosovo i Srbija treba da kroz sveobuhvatan sporazum dovedu do političkih rešenja, a dijalog je put koji otvara Kosovu evropsku perspektivu.

„Sporazum bi na kraju trebalo da reši i kosovsko pitanje jer je nezamislivo da dve zemlje koje jedna drugu ne priznaju postanu deo Evropske unije – obe strane moraju da se približe jedna drugoj”, rekao je Šolc, a prenosi agencija Beta.

Priština, 10. jun 2022.

EPA/GEORGI LICOVSKI
Kurti i Šolc u Prištini

Kurti je posle sastanka ustvrdio i da Kosovo ima podršku Berlina za još jednu vrstu integracija.

„Zahtev za podršku Nemačke za članstvo Kosova u Savetu Evrope naišao je na razumevanje”, tvrdi kosovski premijer.

Kosovo je pre mesec dana zvanično podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, organizaciji koja se bavi zaštitom ljudskih prava i demokratije, a smatra se i predvorjem Evropske unije.

Kurti je dodao i da će Priština krajem ove godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju.

Ipak, pre svega toga, Beograd i Priština imaće još sastanaka jer je za jesen Olaf Šolc najavio novi samit inicijative Berlinski proces na kojem bi bilo potpisano nekoliko protokola oko slobode kretanja.

Berlinski proces često se vidi kao paralelan proces inicijativi Otvoreni Balkan, gde je ključna razlika ta što vlasti u Prištini žele da budu članice Berlinskog procesa, dok na sastanke regionalnih lidera Otvorenog Balkana ne žele da dolaze ni kao posmatrači.

šolc, vučić

Fonet/Milica Vučković

Da li će Šolc biti važan kao Merkel?

Gde god bi Angela Merkel putovala, jedna od tema bila je i – boja njenog sakoa.

Stilisti i analitičari su tako došli do zaključka da je na manje formalnim sastancima nosila ljubičasto, a da je u belom ili bež bila kada je želela da pošalje poruke mira.

Upravo je bež sakou bila u septembru 2021. godine, prilikom poslednje posete Srbiji.

Tada je Beograd i Tiranu odabrala kao lokacije za „oproštajnu žurku” – samo dve nedelje kasnije održani su izbori na kojima nije učestvovala.

Time je okončan njen 15 i kusur godina dug uticaj na političke prilike Balkana, gde bi mnogi lideri Muti (majka), kako joj je bio nadimak u Nemačkoj, mogli da zovu „političkom majkom”.

„Mađarski lider Viktor Orban je bio njen miljenik, takođe i hrvatski premijer Ivo Sanader, pa moja prijateljica Jadranka Kosor, Sanaderova naslednica”, izjavio je Boris Tadić u jednom od intervjua za BBC na srpskom.

Te 2011. godine, Tadić je odbio zahteve Angele Merkel po pitanju Kosova, čime je izgubio podršku Zapada, a ubrzo i izbore.

Olaf Šolc i Angela Merkel

Getty Images
Merkel je nešto više od 15 godina bila veoma važna za politiku Balkana – da li će tako i Šolc?

Tokom njenog mandata, Hrvatska je postala članica Evropske unije, za šta je, prema Tadićevim rečima, presudna bila upravo podrška Berlina.

Pokrenula je i Berlinski proces, inicijativu budućeg proširenja Evropske unije zemljama Balkana, a veliki uticaj je imala i na Briselski sporazum Beograda i Prištine.

„Mislim da bi Šolc, imajući u vidu trenutnu situaciju u svetu, odnos snaga u Berlinu, kao i sastav Bundestaga, mogao da bude važniji”, smatra Džihić.

Kako navodi, Merkel je region „držala visoko na agendi, ali joj se iz ove perspektive može prebaciti to što je reagovala prilično stabilokratski”.

„Pragmatičnim odnosom prema Vučiću omogućila je njegov rast i pretvaranje Srbije u de fakto autokratsko društvo”, smatra on.

„Kod Šolca je drugačije – njegova ministarka inostranih poslova (Analena Berbok) sve vreme insistira na spoljnoj politici orijentisanoj prema vrednostima.”

Berbok je u martu bila u Srbiji, kada je imala sastanke sa predsednikom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i šefom diplomatije Nikolom Selakovićem.

Najvažnija tema takođe je bila situacija u Ukrajini.

Angela Merkel i Vučić

Getty Images
Poslednja poseta Angele Merkel Srbiji, septembar 2021. godine

Na pitanje o važnosti Šolca za Balkan u odnosu na Merkel, Hof kaže da aktuelni kancelar do sada nije otkrio šta su tačno prioriteti njegove evropske politike.

On ipak veruje da će kancelar po pitanju Zapadnog Balkana „ići stopama Merkelove”.

„Zbog toga očekujem da Nemačka i dalje ima aktivnu ulogu na Balkanu”, kaže Hof.

Pribićević smatra da se Merkel i Šolc ne mogu porediti.

Kako navodi, reč je o dva potpuno drugačija doba, posebno imajući u vidu da je jedno bilo mirnodopsko, a drugo ratno.

„Nikako ne bih pravio paralele, jer je očigledno da se jedno vreme završilo, a drugo počelo sa novim kancelarom.

„Ipak, poseta nemačkog kancelara je svakako značajna, bez obzira ko tu funkciju vrši.”

Beograd, 23. avgust 2011.

ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images
Posle sastanka u Beogradu 2011. godine, Angela Merkel kao da je pokazala put silaska sa vlasti Borisa Tadića

Šta dalje?

Teško je reći, imajući u vidu da se situacija menja gotovo iz dana u dan.

U Srbiju je nekoliko dana pre Šolca trebalo da dođe i Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, što je sve komplikovalo.

„Poruka iz Berlina je bila – Šolcova poseta je upitna ako u Beograd dođe Lavrov, a Srbija bez pomoći Zapada ne znam kako bi mogla da izgura sledeći period”, kaže Džihić.

Međutim, ta poseta je otkazana zato što su Severna Makedonija, Crna Gora i Bugarska blokirale vazdušni prostor oko Srbije.

Džihić smatra da je Vučić posle tog otkazivanja „malo odahnuo”.

„Zna da je veliki deo javnosti proruski nastrojen, da zemlja zavisi od ruskog gasa i u tom smislu je strategija sedenja na tri-četiri stolice bila okej, ali je to sve teže i teže.”

„Ali ni Šolc ne može da izmakne sve njih – recimo, ne može ništa protiv kineske stolice, zato što i on donekle sedi na njoj, u širem geopolitičkom smislu.”

On zbog toga očekuje da se predsednik Srbije u budućnosti, „korak po korak, strateški približi poziciji Zapada”, iako će „ponovo igrati duplu igru”.

„Još malo će igrati na vreme i čekati, pošto ni mi sami ne znamo koliko će taj zajednički front prema Rusiji biti jak.

„Dakle, ići će malo prema Zapadu, ali i igrati na vreme, argumentima o ugroženosti zbog gasa – tako će pokušati da izgura narednih nekoliko meseci.”


„Greška je što smo predali naftnu i gasnu privredu Ruskoj Federaciji“
The British Broadcasting Corporation

Da li to znači da će Srbija uvesti sankcije Rusiji?

Džihić smatra da će „možda nešto sankcija i biti uvedeno”, ali da to neće biti pun obim, već „nešto simbolično, što bi pokušao da objasni Kremlju.”

„Njima bi rekao ‘pod velikim smo pritiskom, ali smo ipak na vašoj strani’, što je opet neka međupozicija.”

Ipak, kako kaže, činjenica da sve zavisi od toga „da li će jedan čovek da kaže A ili B, ustane na levu ili desnu nogu, upućuje na razaranje društva, institucija i države u Srbiji”.

Hof i Pribićević takođe kažu da je teško odgovoriti na pitanje šta će se dalje dešavati.

„Iako smo videli neverovatno jedinstvo u delu EU kada je reč o agresiji na Ukrajinu, što rat duže traje, veći će i biti izazov da se to jedinstvo održi”, navodi Hof.

„To bi moglo da umanji pritisak na Beograd da održi politiku neutralnosti”, ističe.

Pribićević tu naglašava da je Srbija zapravo samo „vojno neutralna, ali da je politički veoma opredeljena za EU”.

„Naši građani u ogromnom procentu, bez obzira na izjašnjavanje o podršci (koja je sve manja), gledaju u pravcu Evropske unije – tamo odlaze kao turisti, da žive, rade, kupuju frižidere, veš mašine, automobile, štede u tom novcu… Naš život je tamo.”

Jedno je sigurno, kaže – što rat bude duže trajao, to će biti teže po Srbiju.


Pogledajte video – Po čemu će Nemci pamtiti Angelu Merkel

Po čemu će Nemci pamtiti Angelu Merkel
The British Broadcasting Corporation

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 21 minut

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 17 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 14 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 10 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend