BBC

Pravosuđe: Koliko za takse, koliko za advokate – ima li u Srbiji prava za siromašne

Pravo i pravda

Getty Images/Jakov Ponjavic

Darko* iz Novog Sada ima 43 godine i za sebe kaže da „ima dosta iskustva sa sudovima i advokatima“.

Napadnut je dok je vozio gradski autobus, zbog čega je nešto kasnije, „iz principa, zato što ništa nije urađeno da se zaštite vozači“, tužio preduzeće za pretrpljene bolove i strah.

„Troškovi postupka su bili veliki, nije mi bilo svejedno, jer na kraju, ako izgubiš, sve ide na tebe, ali mi je advokat rekao da dobijamo 100 odsto i dobili smo, tako da mi je sve nadoknađeno“, kaže Darko, koji nije želeo da mu se objavi prezime, za BBC na srpskom.

Međutim, kako kaže, da mu je advokat rekao da će biti neizvesno rekao bi mu – „neka hvala“.

Advokat Čedomir Kokanović smatra da „u Srbiji, kao i bilo gde drugde u svetu, kada nemate para, situacija sa pravom i pravdom nije baš najsjajnija“.

„Ako nemate novca, ili neki komercijalno dobar slučaj, da vas advokat zastupa besplatno, pa da se naplati od toga što naplati za vas, sve druge opcije nisu tako sjajne“, navodi Kokanović u razgovoru za BBC na srpskom.

Prenatrpanost sudova dugo je jedan od najvećih problema srpskog pravosuđa.

Tokom 2022. godine, pred sudove u Srbiji stiglo je 1,8 miliona slučajeva, a rešeno je 2,1 milion, navodi se u izveštaju Evropske komisije, dok je presude moguće čekati i do 754 dana u proseku.

Od naknada do tarifa

Prva prepreka pristupu pravu su sudske takse, iako postoji mehanizam oslobađanja troškova postupka, ali se oni vrlo retko donose, navodi za BBC Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), a druga plaćanje zastupanja na sudu.

Advokatske tarife pritom su tokom 2023. poskupele.

Njihova cena, kada su u pitanju prekršaji ili parnice, zavisi od vrednosti spora i vrste postupka.

Jedan izlazak na ročište za razvod braka, na primer, iznosi 29.250 dinara.

„Povećali smo naknade, s obzirom sva druga na poskupljenja svih ovih godina i uskladili ih sa visinom inflacije“, kaže za BBC na srpskom Dušan Bratić iz Advokatske komore Srbije.

„Ali svesni smo da je platežna moć ljudi takva da ne mogu uvek da plate zastupanje advokata. U velikom broju slučajeva je novac prepreka građanima da zaštite njihova prava, to je tačno.“

U krivičnom postupku, iznos varira u odnosu na zaprećenu kaznu.

Ukoliko ona iznosi do tri godine zatvora, odbrana, zastupanje kod tužioca i razgovor sa okrivljenim u pritvoru ili zatvoru – po započetom satu – iznosi 31.500 dinara.

„Za najmanji spor teško da bilo šta može bez 100 evra da se uradi, toliko je bilo koji papir koji ide u sud ili pojavljivanje pred njim, do više hiljada evra za neke parnice, posebno oko vlasništva stanova“, dodaje Kokanović.

Jedno od rešenja je i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, donet 2018. godine, ali Filipović kaže da u praksi veliki broj ljudi ostaje van njegovog domašaja.

Iz Ministarstva pravde do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.

Dušan Silni

BBC

O (ne)ulasku u postupak i međusobnoj ispomoći

Darko je na sud hteo i kada se povredio na putu do posla, što nisu hteli da mu priznaju kao povredu na radu, ali je od tužbe odustao.

„Advokat nije bio siguran da će dobiti, rekao je da će biti 50:50, kako sud proceni, i nije hteo da se izlaže trošku.“

A usluge advokata su skupe, kaže.

„Imate neke koji zastupaju stranke u parničnim postupcima i uzimaju 15 odsto od odštete, ali vi da platite sudske troškove.

„Međutim, samo za pokretanje parnice je potrebno i do 50.000 dinara, što ljudi dobiju nazad kad dobiju slučaj, ali meni jedan advokat kaže da ljudi često neće da se upuštaju u to, čak i kad im on govori da će sigurno pobediti.“

Zbog toga su, navodi, pojedini advokati promenili pristup.

Uzimaju i 25 odsto odštete od klijenta, ali plate i sve troškove postupka, koje posle dobiju nazad ako pobede.

Od sudskog postupka odustala je i Natalija iz Beograda, čiji je plac namenjen za eksproprijaciju, ali za čiji otkup njenoj porodici, smatra, nije ponuđeno dovoljno novca.

„Advokati su nam rekli da možemo da uđemo u pravni spor sa državom oko toga, ali da nam to ne preporučuju, jer je dugotrajan proces i često sa negativnim ishodom“, kaže Natalija za BBC na srpskom, ne želeći da otkriva prezime.

„Za ulaganje primedbe u postupku javne rasprave, uslugu sudskog veštaka, pravno savetovanje i nekoliko pojavljivanja tražili su nam 3.000 evra, a to sve bez kasnijih ročišta i zastupanja, što finansijski ne bismo mogli da iznesemo, pa smo odustali.“

Da su usluge advokata mnogima skupe, saglasan je i Dušan Bratić iz Advokatske komore Srbije.

Kao olakšavajuću okolnost, on ukazuje na odredbu u propisima koja advokatima dozvoljava da naplaćuju i do 50 odsto niže sume od iznosa tarife, što kaže da mnogi i čine, jer je u praksi „teško ostvariti iznos i cenu koja je proklamovana“.

Tako se, ističe, ublažava i finansijski udar na građane.

„Kad smo u Beogradu, gde ima malo više privrede, malo više dobrostojećih ljudi, onda sve i ide nekako, a što smo dalje, to je situacija sve tužnija“, dodaje advokat Kokanović.

„Ali i advokati su deo naroda – sirotinja i bogatstvo su i među njima podjednako raspoređeni.“

Sudnica

Reuters

Poslednjih godina se na društvenim mrežama, pre svega na Fejsbuku, pojavio čitav niz grupa za besplatnu pravnu pomoć.

Njihovi članovi, anonimno ili javno, iznose pravne glavolomke koje ih muče, da bi potom ostali članovi davali savete.

„To je tužna slika ljudi koji se međusobno ispomažu, ali gde često nema nijednog pravnika, nijednog advokata.

„Sve se svodi na ‘bio sam tamo, radio sam ovako, onako’ i njihova iskustva, što je često potpuno pogrešno“, kaže Kokanović.

Advokat Igor Milosavljević, administrator grupe „Besplatna pravna pomoć – Pravni centar Niš“, kaže da njegova Fejsbuk zajednica na dnevnom nivou razmeni dvadesetak poruka.

„Imovinski problemi, posledice porodičnih nesuglasica oko nasleđivanja ili komšijskih odnosa, problemi sa legalizacijom, ali ono što najčešće radim su razvodi, starateljstvo i nasilje u porodici“, kaže 46-godišnji Milosavljević za BBC.

Za jug Srbije, koji naziva „dolinom gladi“, novac je ogroman problem pri ostvarivanju prava, smatra.

„Nije stvar samo u grupi, postoji i kancelarija u kojoj radim, a koja već 12 godina pruža besplatnu pravnu pomoć u Nišu i okolini, iako se javljaju i iz drugih delova Srbije.“

O lekovima: Besplatna pravna pomoć

Davanjem saveta bez naknade, Milosavljević se bavi na osnovu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz 2018. godine.

„Cilj ovog zakona je da se svakome omogući delotvoran i jednak pristup pravdi“, jedna je od prvih njegovih rečenica.

Nju mogu da dobiju državljani Srbije i osobe bez državljanstva, kao i strani državljani sa stalnim nastanjenjem u Srbiji, ali uz dva uslova: da je reč o korisniku socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, ili nekome ko bi plaćanjem pravne pomoći ispunio uslove da postane korisnik socijalne pomoći i dečijeg dodatka.

„Taj je kriterijum toliko nedefinisan i uopšten da može da ga tumači kako ko hoće“, smatra Milosavljević.

„U Nišu imate dosta porodica gde jedna osoba radi za minimalac i na taj način izdržava porodicu, ali nije zvanično socijalno ugrožena, a kada odbijete struju, hranu i komunalne troškove, njima je i 1.000 dinara mnogo da plate advokatu.“

Prema zakonu, besplatna pravna pomoć sastoji se od „pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane“.

Zahtev za njeno odobravanje podnosi se isključivo organu opštinske ili gradske uprave, koja potom advokate plaća po manjoj tarifi, od čega država 50 odsto vraća opštini.

„Kada bi trebalo da odem u opštinu i ubedim nekoga da mi treba besplatna pravna pomoć i popunim to sve, ne znam da li bih umeo“, kaže advokat Kokanović.

„Čitajući zakon, treba vam pravna pomoć da biste dobili besplatnu pravnu pomoć.“

Na pitanje koliko je ljudi u poslednjih pet godina tražilo besplatnu pravnu pomoć, iz Ministarstva pravde do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili.

„Veliki broj ljudi ostaje van domašaja te pomoći“, kaže Milan Filipović iz Jukoma.

Kao veliki problem, on navodi i to što mnogi ne znaju da mogućnost besplatne pravne pomoći postoji.

„Sve zavisi od grada do grada, od opštine do opštine – negde postoje dobro umreženi sistemi, kancelarije i službe koje decenijama rade savršeno, a negde uopšte ne postoji.“

Veliki broj opština, na primer, na godišnjem nivou za to predviđa oko 100.000 dinara, što je dovoljno za „možda dva predmeta“, dodaje.


Srbija i pravosuđe: Protest podrške dvema tužiteljkama
The British Broadcasting Corporation

Odbrana po službenoj dužnosti

Besplatna pravna pomoć ne odnosi se na krivična dela, ali to ne znači da oni koji ne mogu da priušte advokata neće imati odbranu.

Za krivična dela, za koja je propisana kazna zatvora od najmanje osam godina, odbrana je obavezna i tom slučaju sud će dodeliti advokata po službenoj dužnosti.

Njega plaća država.

„Službena odbrana bazira se na tome da u određenim slučajevima neko mora da ima advokata, jer je to njegovo ljudsko pravo, hteo to ili ne“, objašnjava Kokanović.

Branilac po službenoj dužnosti moguć je i za dela sa kaznama višim od tri godine zatvora, ukoliko neko ne može da plati advokata, ali isključivo po zahtevu okrivljenog.


O lekovima: Oslobađanje troškova postupka

Iznos sudskih taksi zavisi od vrednosti samih postupaka, što može biti komplikovano izračunati, zbog čega postoje i kalkulatori koji to urade za vas.

U Zakonu o parničnom postupku se navodi da će sud od troškova postupka osloboditi sve stranke koje nisu u mogućnosti da snose troškove.

Isto se navodi i u Zakonu o sudskim taksama, koje neće biti obaveza za sve kojima bi plaćanjem bila ugrožena socijalna sigurnost.

Međutim, iako smatra da sudovi imaju „široku mogućnost suda da oslobode građane troškova postupka“, Filipović kaže da se to u praksi „retko dešava“.

„Problem je i što zakon nije propisao rok u kom sud donosi odluku o tome, a odluka se obično donosi uz samu presudu, što je za mnoge već kasno.

„Sudovi pritom ne vode evidenciju, tako da ne znamo koliko je građana podnosilo zahtev, koliko je odbijeno, koliko usvojeno.“

Palata pravde u Beogradu

BBC
Palata pravde u Beogradu

Advokat Bratić kaže da je suština u „kapitalističkom društvenom sistemu, gde se sve vrednuje kroz novac“, pa sudovi „posluju kao preduzeća“.

„Njihova upotreba se valorizuje u novcu i prikazuje kroz potrošnju u budžetu.

„Država teži da snosi što manje troškova, kako bi imala više novca za druge potrebe koje smatra prioritetnijim.“

Otuda, ističe, podizanje taksi za sud iz godine u godinu, iako to nije „u skladu sa mogućnostima građana“.

„Sada imamo situaciju da građani u imovinskim sporovima, za inicijalni akt kojim traže sudsku zaštitu, treba da plate i po 97.000 dinara, pa još toliko za presudu.

„Sudovi su pritom i vrlo ažurni kod prinudne naplate sudskih taksi, pa određuju izvršenja i plene građanima imovinu.“

U isto vreme, ističe da su sudovi prenatrpani, sudije imaju desetine predmeta, što znači da njihovi prihodi zbog visokih taksi „daleko prevazilaze stvarne troškove rada“.

„Tek 20 odsto se vraća u pravosudni budžet, za plate zaposlenih u pravosuđu, njihove troškove i održavanje zgrada, a čak 80 odsto ostaje u budžetu Srbije.“

On smatra da sudske takse treba prilagoditi, a razliku, ako ona postoji, nadomestiti iz budžeta.

Budućnost

Jedno od rešenja za bolju dostupnost sudova svima Bratić vidi u jakom istražnom načelu, „kao u periodu socijalizma“.

„To znači i da neuka osoba može da zatraži sudsku zaštitu tako što će pisati sudu kakav problem ima i sud će, čak i ako taj neko nije angažovao advokata, ukoliko proceni da mu zaista pripada pravo koje traži, biti dužan da istražuje i izvodi dokaze.“

Da bi sve bolje funkcionisalo, smatra, potrebno je zaposliti dodatne sudije i državne službenike, kako bi se „pravilno i blagovremeno vršila pravda“.

U Srbiji je za to vreme već dugo u toku, po zahtevu Evropske unije, reorganizacija institucija, što u praksi znači smanjenje broja zaposlenih u javnom sistemu.

Milan Filipović iz Jukoma kao jedno od osnovnih rešenja navodi i to da ljudi moraju biti bolje informisani o njihovim pravima.

„Započinju postupke, a ne znaju ni koliko će trajati, ni koliko će koštati, ni kolika je verovatnoća da će dobiti na kraju.

„I onda nemaju dovoljno para za advokata, ili ga izgube tokom postupka, pa izgube i čitav slučaj zbog formalnosti, iako su možda bili u pravu na početku.

„Onda moraju da nadoknade i troškove druge strane, što mogu da budu ozbiljno velike sume i ozbiljno veliki problemi.“

Zato kao jednu od najboljih mogućnosti vidi mirno rešavanje sporova.

„Ona se vrlo malo koristi u našoj zemlji, a mnogo je bolje sve rešavati bez uplitanja suda i sudskih troškova, nego ići u parnicu koja može da traje godinama“, zaključuje.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Ekatarina Velika
Za 0 minuta

Pored Mene

Ekatarina Velika
Tam Tam
Za 5 minuta

Jockey

Tam Tam
Lacni Franz
Za 9 minuta

Naj Ti Poljub Narise Ustnice

Lacni Franz
Greentea Peng
Za 13 minuta

Hu Man

Greentea Peng
Barry De Vorzon
Za 15 minuta

Theme From the Warriors

Barry De Vorzon

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend