BBC

Privreda i šećer: Šta znači to što je Srbije zamrzla cene pet osnovnih namirnica

123

BBC

Ukoliko ste prethodnih dana hteli da pravite tortu ili pekmez, velike su šanse da jedan od glavnih sastojaka – šećer, niste mogli da nabavite.

Rafovi u prodavnicama gde stoji pakovanje od kilogram ovog proizvoda, čija je cena zamrznuta od 15. novembra prošle godine, uglavnom su opusteli ovog maja, dok šećera u džakovima uglavnom ima, ali je i njegova cena znatno viša.

Vlade Srbije je 26. maja izmenila Uredbu o ograničenju cena, pa će maksimalna cena pakovanja šećera od jednog kilograma iznositi 89,99 dinara.

„Zbog velike razlike u ceni povećana je tražnja za pakovanjima od jednog kilograma i često ga nema u maloprodajnim objektima”, navodi se u saopštenju vlade.

„Uredba se donosi u cilju zaštite tržišta zbog naglog skoka cena kristal šećera u većim pakovanjima, imajući u vidu da je ograničena samo cena pakovanja od jednog kilograma”, dodaje se u saopštenju.

Uredbom se propisuje da trgovci na veliko kristal šećer moraju distribuirati u trgovinu na malo u roku od 15 dana.

Trka za litar više goriva ili kilogram brašna, šećera i ostalih namirnica povela se u Srbiji početkom marta.

Ni uveravanje najviših državnih funkcionera tih dana da nema potrebe za panikom i da zemlja ima „dovoljno svega što je potrebno” delovalo je da nije pomoglo.

Kupovina zaliha širom zemlje usledila je kao direktna posledica rata u Ukrajini i bojazni od nestašice i poskupljenja osnovnih životnih potrepština.

123

BBC/Jakov Ponjavić

Zašto nema šećera od jednog kilograma na rafovima?

Nadležni i stručnjaci izneli su nekoliko teorija o tome zašto je došlo do nestašice šećera od jednog kilograma u prodavnicama.

O šećeru je govorio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji tvrdi da nema razloga za zabrinutost.

„Nemamo problema sa količinama šećera koje imamo. Imali smo problema sa jednom firmom iz kolubarskog okruga i jednim tajkunom, nekim kamatarima, koji misle da je vreme da zarade veliki novac”, rekao je Vučić prilikom obilaska radova na deonice obilaznice oko Beograda.

Najavio je da će se BIA i državni organi baviti ovim slučajem, a građani će imati šećera, soli, brašna, ulja.

Rafovi se prazne jer je šećer potreban za pravljenje zimnice.

„Imate potražnju na tržištu koja je sada veća, jer kreće sezona pravljenja za kućne potrebe, pre svega sokova, džemova i tako dalje”, rekao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za N1.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da je potražnja za šećerom delom uzrokovala i panika kod potrošača koji „nisu zaboravili nestašice iz devedesetih”,

„Neko je očigledno u javnosti izazvao veštački nestašicu, što je za naš narod koji je prošao kroz razne nestašice i kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, dodatno uznemirio.

„Mi šećera imamo. Očigledno je bilo nekom u interesu da pusti tu informaciju da šećera ili nema ili su se ispraznile prodavnice”, izjavio je Prostran.

Da Srbija poseduje dovoljne količine šećera potvrdio je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, dodavši da je „u ovom trenutku na prostoru Srbije ima 140.000 tona šećera”.

Šta znači odluka o zamrzavanju cena?

„Vrlo jednostavno – ograničavaju se proizvođačke cene, cene na veliko i cene na malo za pet osnovnih životnih namirnica u naredna dva meseca”, kaže Kandić.

Dakle, kada uđete u prodavnicu cena brašna za vaše palačinke neće smeti da pređe nivo na kojem bila 15. novembra.

Pritom, neće postojati jedinstvena maksimalna cena, već će se vrednost proizvoda, kao i do sada, razlikovati u zavisnosti od prodajnog mesta.

To brašno bi negde moglo da bude skuplje, negde jeftinije, ali će cena u svakoj prodavnici biti ista kao što je bila 15. novembra.

Proizvođači ove proizvode pritom ne smeju isporučivati u manjim količinama od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a odluka o zamrzavanju neće važiti za sniženja, rasprodaje ili akcijske prodaje.

Za kršenje mera o zamrzavanju cena predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine, navodi se u odluci Vlade Srbije.

„Vlada Srbije će u slučaju potrebe produžiti ovu meru nakon isteka 60 dana”, izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Tržište nekretnina i nejednakost: Zašto zaselak u Leskovcu vredi koliko stan u Beogradu
The British Broadcasting Corporation

Zašto je ta mera doneta doneta?

„Ideja je bila da se preduprede poskupljenja koja su najavljena za tih pet osnovnih životnih namirnica”, ističe Kandić.

„Pre svega smo se rukovodili zaštitom životnog standarda stanovništva, a najviše onih ljudi koji su nešto siromašniji i žive skromnije od ostalih”, dodaje.

Iz Ministarstva trgovine su prethodno saopštili da je cilj bio otkloniti štetne posledice i sprečiti poremećaje na tržištu.

„Naravno da niko nije srećan kada donosimo ovakvu meru, jer smo svesni da svako administriranje i regulisanje tržišta može imati i određene posledice.

„Međutim, nismo želeli da se poskupljenje inputa i proizvođačkih cena prelomi preko pleća građana”, kaže Kandić.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da je država „pritisnuta povećanjem cena eksternog karaktera, a koja utiče i na domaće cene – i to u predizbornoj godini”.

„Taj rast cena je loša poruka za birače, zato ova mera treba kod ljudi da razveje sumnju da su prepušteni na milost i nemilost tržištu”, smatra.

„A na tržištu svako gleda da zaradi što više može”, dodaje.

U tom smislu, kaže, većina ljudi će je pozdraviti.

„Svinjski but, na primer, neće sa 400 dinara da poskupi na 500 pred praznike – a ide period slava, dva Božića, Nova godina… I u tom smislu je dobra mera.”

Međutim, Savić upozorava da mera zamrzavanja cena rezultate daje jednoročno, u kratkom roku, ali da dugoročno „doliva ulje na vatru inflacije”.

„Nadam se da neće trajati dugo”, kaže kratko.

A kakve bi mogle da budu posledice ovih mera?

Radmilo Savić, novinar nedeljnika Vreme, piše da bi zamrzavanje cena moglo da dovede upravo do nestašice tih proizvoda.

„Ako moram da prodajem robu po propisanoj ceni, a sve ostale cene neumoljivo rastu, onda mi se takav posao ne isplati, jer ću na njemu da gubim novac”, navodi.

„To dalje znači da ću na svaki način probati da izvrdam novi propis, jer, ako ne uspem, na kraju ću biti oštećen.”

Ekonomski podaci o privredi Srbije su u porastu, ali to ne znači da građani bolje žive.
The British Broadcasting Corporation

Koliko su cene porasle?

U Srbiji je u oktobru ove godine mesečna inflacija iznosila 0,9 odsto, a međugodišnja 6,6 odsto, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku.

Inflacija predstavlja kontinuiran rast opšteg nivoa cena, a povezana je sa padom kupovne moći novca.

Dakle, u slučaju inflacije, to brašno za palačinke kupujete za daleko veću cenu nego inače.

Tokom devedesetih godina, zbog ratova, sankcija i raspada Jugoslavije, inflacija je u Srbiji bili tolika da je jedan običan ručak koštao – milione.

„Zamrzavanje cena je metoda koja je i tada često korišćena”, priseća se Savić.

U poređenju sa decembrom 2020. cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, povećane su u proseku 6,4 odsto.

U oktobru su poskupeli transport (1,8 odsto), odeća i obuća (1,6 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,3 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,9 odsto), nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,6 odsto).

Rast cena je zabeležen i u grupama restorani i hoteli i obrazovanje (za po 0,5 odsto), alkoholna pića i duvan (0,3 odsto), rekreacija i kultura (0,2 odsto) i komunikacije i zdravstvo (za po 0,1 odsto).

„Dizel je od Nove godine poskupeo za 20 odsto, soja je otišla za 100 odsto, kukuruz je deset dinara poskupeo od žetve do jučerašnjeg dana”, kaže Kandić.

„Sve cene sirovina su porasle i to su stvari koje utiču na proizvođačke cene, a onda u lancu i na finalnu cenu”, dodaje.

U tom smislu je zamrzavanje cena i antiinflatorna mera.

„Tako je, ali je pre svega usmerena na zaštitu životnog standarda građana”, kaže Kandić.


„Ako laže koza – ne laže rog”

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, suočila se nedavno sa poskupljenjima.

Kako kaže, 11. oktobra 200 grama omiljene kafe kupila je za 239,99 dinara.

„Ako koza laže, rog ne laže – tu je račun”, rekla je Tabaković.

Tri dana kasnije, njena prijateljica istih 200 grama kafe platila je 369 dinara.

„Dovela sam prijateljicu u neprijatnu situaciju, pa se vratila i slikala raf”, navodi Tabaković.

Na Guglu je potom, ističe, proverila da se njena kafa prodaje u rasponu od 234 do 374 dinara.

Tabaković je izjavila da će se velikim trgovinskim lancima „kao bumerang vratiti to što pad prometa pokušavaju da nadomeste visokim cenama”.

„Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju i jeste neka vrsta bure, ali nije uragan, preživeli smo i teže”, izjavila je Tabaković.

„Naš brod nije šupalj, a ovaj kapetan sa ekipom je dokazao da ume da vodi ovaj brod”, dodala je.


Neki građani štede novac u bankama, dok se drugi odlučuju za `slamaricu`

BBC/ Jakov Ponjavic

Zašto su cene porasle?

Iz više razloga.

Iz Narodne banke Srbije saopštili su, na primer, da je na rast inflacije u Srbiji najviše uticao rast cena energenata i hrane.

Kako navode, na 60 odsto inflacije državna monetarna politika ne može da utiče.

Jedan od razloga porasta je i porast cena širom sveta.

„Svuda je nezamislivo visoka inflacija, ovaj cenovni šok je u svetskoj ekonomiji nezapamćen”, kaže Miroslav Zdravković, ekonomista koji se bavi makroekonomijom.

„Britanija, visokorazvijene zemlje Evropske unije, zemlje u regionu, poput Bugarske i Rumunije – svuda je isto”, dodaje.

On smatra da je taj rast cena splet više faktora, među kojima je, naravno i korona virus.

„Od niske osnovice prošle godine zbog karantina i mera zaključavanja, do ogromne količine novca kao finansijske pomoći privredama, a koji se kao višak pojavio na tržištima privrednih proizvoda i izazvao eksploziju cena”, navodi.

Sve to se, kaže, preliva i na Srbiju.

„Nemoguće je izbeći ih, deo smo globalizovanog sveta, nismo više pod sankcijama i nismo Severna Koreja, pa da budemo izolovani od robnih tokova”, objašnjava.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da je i krajem 20. veka dolazilo do cenovnih poremećaja koji su dolazili iz sveta, ali postoji i udar sa domaćeg tržišta.

„Znatno je manji poljoprivredni prinos nego prethodnih godina, što znači da cena poljoprivrednih proizvoda mora da ide gore”, navodi.

„Ljudi su imali troškove kakve su imali, oni ne mogu da budu manji, a kada dobiješ za trećinu ili polovinu manje kukuruza, onda njegova cena poraste – ne vredi, gledaš kako da kompenzuješ troškove”, dodaje.

Šta dalje?

Šta će se dešavati sa cenama – to niko ne zna.

Jedino je poznato da će cene pet osnovnih namirnica u Srbiji biti iste u narednih 60 dana.

„Jedan deo posledica će snositi proizvođači i trgovci, ali i država”, kaže Kandić.

„Ipak, za pojedine proizvođače ćemo imati određene intervencije u narednom periodu iz robnih rezervi, kako bismo im omogućili manji udar na cenu proizvodnje”, dodaje.

Kako navodi, veoma je nezahvalno pričati o cenama za neki duži period, jer Srbija „nije izolovano ostrvo u Evropi i svetu”.

„Neke analize pokazuju da bi do eventualnog smirivanja cena i vraćanja inflacije u očekivane tokove moglo da usledi do sredine sledeće godine”, kaže.

Makroekonomista Zdravković kaže da su u Kini cene krenule da padaju, tako da je pitanje da li je cenovni balon počeo da se izduvava.

„Samo je stvar predikcije kog intenziteta će biti kriza koja će nastupiti, jer cene posle ovolikog rasta nikada nisu dugo ostajale na ovom nivou”, kaže.

„Koliko su brzo rasle, iza toga se dešava cenovni slom”, dodaje.

Ekonomski stručnjaci kao jednu od metoda za borbu protiv rasta cena ističu staru parolu – kupujmo domaće.

„Ministarstvo trgovine je nekoliko puta radilo na toj akciji i rezultati su uvek bili katastrofalni”, kaže Ljubodrag Savić.

„Lepo je voleti svoju zemlju i biti patriota, ali ako treba da biraš između srpskog svinjskog buta od 450 dinara i uvezenog za 300, većina će kupiti jeftiniji…

„Patriotizam je u ekonomiji, što bi mladi rekli, izlizana fora – ne radi”.

Savić smatra da država više treba da interveniše robnim rezervama ulja, šećera i brašna, pa niko od trgovaca ne bi povećavao cene.

„U tržišnoj privredi neko će reći ‘alavi trgovci’ – da, jesu, ali tu nema alavosti.

„Svi gledaju da zarade što je moguće više, a svako od proizvođača da plati što je moguće manje i to je odnos ponude i potražnje.”


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 9 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 12 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 15 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 20 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 24 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend