Psihologija i Sigmund Frojd: Izrazi koje koristite a da toga niste svesni

Prošlo je više od 80 godina od smrti Sigmunda Frojda, a reči i izrazi koje je on popularisao duboko su ukorenjene u popularnoj kulturi i svakodnevnom govoru.

Kako je frojdovski žargon postao toliko rasprostranjen?

Imate Frojda u udžbenicima.

Bradati bečki erudita koji je osnovao psihoanalizu. Frojd o kom akademici nikad ne prestaju da raspravljaju.

A onda je tu i drugi Frojd. Kafanski Frojd. Onaj na kog biste mogli da aludirate kad pominjete snove ili verbalne omaške ili nekoga kome se sviđa vlastita majka. Njegov odnos prema prvom Frojdu u najboljem slučaju je površan.

Prisluškujte neki razgovor i velika je verovatnoća da ćete čuti, pre ili kasnije, neki koncept koji je izmislio ili popularisao osnivač slobodnih asocijacija.

Edipov kompleks. Poricanje. Id, ego i superego. Libido. Želja za smrću. Analna faza. Odbrambeni mehanizmi. Usmeravanje. Falusni simboli. Projekcija. Transferencija. I, naravno, frojdovska omaška.

I nije samo Frojdova terminologija sveprisutna u popularnom leksikonu.

On sam je po sebi postao pridev.

• Ključ uspeha – razmišljaj kao Ajnštajn
• Kako pobediti paralizu u radu kao Ernest Hemingvej
• Kada sme da se veruje instinktu

Neki frojdovski izrazi

• Nesvesno (ili podsvesno): Frojd je tvrdio da je veći deo onoga o čemu razmišljamo skriveno od našeg svesnog uma, pohranjeno u našem nesvesnom ili podsvesnom; zabranjene želje i neprihvatljive misli mogu da promaknu na izvitoperen način u snovima i „frojdovskim omaškama“.
• Edipov kompleks: Frojdov izraz za složeni set emocija koje se javljaju između dece i njihovih roditelja – nazvan po tragičnoj ličnosti Sofokleove grčke drame: on je, ne znajući za to, ubio oca i oženio se majkom
• Id, ego i superego: „Strukturalna“ teorija uma, koja ga deli na id – svet nekoordinisanih i instinktivnih apetita, superego – koji igra kritičku i moralizatorsku ulogu, i ego – koji želi da postigne ravnotežu između ta dva.

Izvor: Frojdov muzej

Drugi intelektualci Dvadesetog veka mu po tome nisu ravni.

Ni Sartr, Čomski a ni Ajnštajn. Filmske recenzije u tabloidima retko se gađaju imenima kao što su Fuko ili De Bovoar.

Ali svi znaju o čemu govorite kad pominjete Frojda. Ili makar misle da znaju. Podsvest. Potisnuta seksualnost. Snovi. Problemi sa majkom i ocem.

„Ne morate da čitate Frojda da biste živeli u svetu u kom je Frojd važan ili da biste razmišljali na frojdovski način“, kaže Stefan Marianski iz Frojdovog muzeja u Londonu.

Sve što treba da uradite je da konzumirate masovnu popularnu kulturu proizvedenu od sredine Dvadesetog veka pa nadalje.

Frojd je bio u prednosti zato što je bio izuzetno dobar pisac, koji je ilustrovao psihoanalizu referencama na dela velikih umetnika kao što su Šekspir, Dostojevski i Leonardo Da Vinči.

Ali psiholog Oliver Džejms, autor Ljubavnog bombardovanja, smatra: „Razlog zbog koga je Frojd postao tako velika sila u kulturi jeste što je prvo uveden u popularnu kulturu preko filmova.“

Počev od trilera zasnovanog na psihoanalizi Alfreda Hičkoka Začaran iz 1945. godine, u kinematografiji imate obilje direktnih referenci na Frojda.

Najistaknutije, praktično čitav opus Vudija Alena – kao što on sam kaže na početku filma Eni Hol: „Nikad nisam prošao period latentnosti“.

Potom je tu odnos oca i sina u Imperiji uzvraća udarac, pa čak i u Povratku u budućnost.

„To je praktično Edipov kompleks“, kaže Marianski.

„Logika u Povratku u budućnost praktično je ista kao u Psihu.“

A onda imate romane toka svesti Virdžinije Vulf i Džejmsa Džojsa.

Salvadora Dalija i nadrealiste.

Porodicu Soprano i Frejžera.

Film iz 2011. godine Opasni metod sa Vigom Mortensenom kao Frojdom u glavnoj ulozi.

Ili praktično bilo šta sa potisnutim sećanjem, sekvencom snova ili likom sa incestuoznim impulsima.

Nije previše ovoga strogo – u smislu u kom bi akademici koristili taj izraz – frojdovski.

Jaz između kafanskog Frojda i onoga o čemu je Frojd stvarno pisao često je ogroman.

Iako je veći deo njegovih razmišljanja – ponajviše o „infantilnoj seksualnosti“ – doživljavan kao opasno radikalan za njegovog života, masovni mediji su se retko doticali zahtevnijih aspekata njegovog dela.

„Mislim da većina nas ima samo neodređen, možda odbrambeno neodređen, osećaj o čemu je Frojd zapravo govorio, dobrim delom zato što nam se u oblasti popularne kulture njegovo delo često prenosi razvodnjeno, prijemčivije, svedenijih uvida i složenosti – i, pretpostavljam, težine – pretvoreno u prijatnu i umirujuću fantaziju“, kaže doktor Nikolas Rej, koji predaje Frojda na Univerzitetu u Lidsu.

Najčešće se na kraju filma potisnuta sećanja vrate, junakinja stekne uvid u vlastitu psihu i publika dobije zadovoljavajući pripovedački zaključak.

Ali, iako je možda Frojd naširoko pogrešno shvaćen i predstavljen, a Edipovi kompleksi prikazani u TV serijama prilično drugačiji od Edipovog kompleksa izloženog u Tumačenju snova, ne može da se porekne da njegovi koncepti ostaju predmet masovne fascinacije javnosti.

To je sve utoliko fascinantnije kad se ima u vidu da je veći deo onoga o čemu je Frojd pisao prevaziđeno naknadnim istraživanjem i da su se u nekim akademskim krugovima njegove teorije našle na meti žestokih napada – ponajpre feministkinja, koje smatraju koncepte kao što su zavist prema penisu ženomrzačkim i optužuju ga za ignorisanje dokaza da su neki od njegovih pacijenata bili žrtve zlostavljanja kao deca.

Frojd i dalje ima poklonike, među kojima je i Oliver Džejms, koji kaže da su njegova pisanja o snovima, podsvesti i ulozi ranog detinjstva i dalje validna.

Ali Marianski priznaje da se „Frojd danas uglavnom čita na katedrama za društvene nauke“, a ne među naučnicima.

Većina ovoga, međutim, mimoilazi laike.

Ono što je možda još važnije, kaže Marianski, frojdovski jezik je popularisan tokom ere posebno velike opsednutosti samim sobom.

Sigmund Frojd 1856-1939

• Austrijski neurolog i osnivač psihoanalize, smatra se jednim od najuticajnijih i kontroverznih mislilaca Dvadesetog veka
• Rođen u Frajbergu, u Moraviji (Danas Pribor u Češkoj Republici). Njegova porodica se preselila u Lajpcig, a potom skrasila u Beču, gde je Frojd studirao medicinu
• Razvio je teoriju da ljudi imaju podsvest u kojoj su seksualni i agresivni impulsi u stalnom sukobu za prevlast sa odbranom od njih
• Njegovo najvažnije delo Tumačenje snova objavljeno je 1900. godine i u njemu se snovi objašnjavaju preko nesvesnih želja i iskustava
• Objavio je Ego i id 1923. godine, u kom je sugerisao novi strukturalni model uma, podeljen na „id“, „ego“ i „superego“
• Ubrzo nakon što su nacisti anektirali Austriju 1938. godine, Frojd se preselio iz Beča u London, gde je umro naredne godine

Izvor: BBC Istorija

„Gledano iz istorijske perspektive, on je deo opšteg pokreta tokom kog su ljudi počeli više da se zagledaju u same sebe“, kaže Marianski.

„Došlo je do širokog zaokreta u našoj kulturi – kako konceptualizovati samog sebe?“

Ali ima mnogo toga u Frojdovim delima što čini da neprekinuto prisustvo njegovih izraza deluje neusklađeno.

Njegove teorije o potiskivanju u velikoj meri pripadaju svetu pre seksualne revolucije.

„Sada kada mladi ljudi imaju slobodu da rade šta god žele i govore o čemu god žele, veoma je zanimljivo da im je Frojd i dalje veoma interesantan“, kaže Džejms.

To nesumnjivo neće sprečiti ljude da biraju i koriste frojdovske izraze kako oni misle da treba u službi velike aktivnosti 21. veka – stavljanja sebe i drugih na psihijatrijski kauč.

Kao što je V.H. Oden pisao o Frojdovoj smrti: „Nama on više nije osoba / već čitava klima mišljenja“.

Što je malo elegantnije sročeno nego „kafanski Frojd“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk