BBC

Rat u Bosni i Hercegovini i genocid u Srebrenici: „Svaki mi je dan težak, nema šta da me obraduje”

Bosnian Muslim women cry over the coffins of those murdered at Srebrenica

Getty Images

Saliha Osmanović više od dve decenije bez najvoljenijih dočekuje Bajrame, najveći muslimanski praznik.

„Svaki mi je dan težak, nema šta da me obraduje”, priča ona za sarajevsko Oslobođenje.

Ona je jedna od hiljadu žena iz Srebrenice u Bosni i Hercegovini koja je izgubila dete, muža, brata, oca u masakru pre 27 godina koji su počinile snage Srba iz Bosne i Hercegovine.

Na 27. godišnjicu genocida, u Memorijalnom centru Srebrenica Potočari danas su ukopani posmrtni ostaci još 50 žrtava i sada je u mezarju ukupno 6.721 telo žrtve.

Prema podacima vlasti Federacije Bosne i Hercegovine i međunarodnih sudova i organizacija, u Srebrenici je ubijeno više od osam hiljada ljudi.

Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu, za zločin u Srebrenici ukupno je osuđeno 47 ljudi na više od 700 godina zatvora.

Zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Hagu su osuđeni nekadašnji predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Radovan Karadžić i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.

Zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine, jedini je na prostoru bivše Jugoslavije koji je pred međunarodnim sudovima okarakterisan kao genocid.

Sve vlasti u Srbiji su do sada odbijale da taj zločin okarakterišu kao genocid.


Pogledajte video o Srebrenici:

Podsećanje na događaj koji i pored presude Međunarodnog suda pravde, vlasti u Srbiji ne nazivaju genocidom.
The British Broadcasting Corporation

Šta se desilo u Srebrenici?

Jedinice Srba iz Bosne zauzele su 11. jula 1995. grad Srebrenicu.

Za manje od dve nedelje, njihove snage su sistematski ubile više od 8.000 Bošnjaka (bosanskih muslimana) – što je najgori čin masovnog ubijanja na evropskom tlu od kraja Drugog svetskog rata.

Ratko Mladić, komandant Vojske RS poručio je prestravljenim civilima da se ne plaše za živote, dok su njegove snage počinjale pokolj.

Ubijanja danima nisu prestajala.

Lako naoružane mirovne snage Ujedinjenih nacija, u onome što je proglašeno „bezbednom zonom” UN, nisu ništa uradile dok je nasilje besnelo oko njih.

Bivši generalni sekretar UN Kofi Anan kasnije je izjavio: „Tragedija Srebrenice će zauvek progoniti istoriju Ujedinjenih nacija”.

Ratko Mladic (centre) arrives in Sarajevo in 1993

Getty Images
Ratko Mladić sa oficirima Vojske RS

Srpske snage zauzele su Srebrenicu 1992. godine, ali ju je ubrzo potom ponovo zauzela Armija Bosne i Hercegovine.

Usledili su žestoki sukobi.

U aprilu 1993. godine, Savet bezbednosti UN proglasio je enklavu „bezbednom zonom… oslobođenom bilo kakvog oružanog napada ili bilo kakvog drugog neprijateljskog čina”.

Ali opsada je nastavljena.

Zalihe su bile pri kraju, a malobrojne snage holandskih vojnika koje su delovale kao mirovne snage UN-a, nisu mogle da se odupru.

Snage Srba iz Bosne su 6. jula 1995. godine sprovele žestoku ofanzivu na Srebrenicu.

Snage UN-a su se predale ili povukle u grad, a napredovanje Srba su malo usporili vazdušni udari NATO-a.

Enklava je pala u roku od pet dana.

Ratko Mladić je trijumfalno prošetao gradom sa drugim generalima.

Oko 20.000 izbeglica pobeglo je u glavnu holandsku bazu UN.

Ubijanja su počela u narednim danima.

Dok su muslimanske izbeglice ulazile u autobuse za evakuaciju, snage Srba izdvojile su muškarce i dečake iz gomile i odvele ih na streljanje.

Hiljade je pogubljeno, a zatim buldožerima gurnuto u masovne grobnice.

Izveštaji pokazuju da su neki živi zakopani, dok su neki odrasli bili primorani da gledaju kako im ubijaju decu.

A mass grave for victims of the Srebrenica massacre

Getty Images
Jedan od prizora iz grobnice
Forensic experts dig up mass graves in Bosnia

Reuters
Nove grobnice se i danas otkrivaju

Više od 25 godina posle masakra, još se otkrivaju nove grobnice i žrtve.

Izveštaj iz 2002. okrivio je holandsku vladu i vojne zvaničnike da nisu sprečili ubistva.

Cela holandska vlada je podnela ostavku posle izveštaja.

Vrhovni sud zemlje je 2019. godine potvrdio presudu da je Holandija delimično odgovorna za 350 smrtnih slučajeva u Srebrenici.

Tribunal UN-a u Hagu osudio je Mladića 2017. godine za genocid i druge zločine.

On se krio po završetku rata 1995. godine i pronađen je tek 2011. u kući rođaka na severu Srbije.

Srbija se od tada izvinila za zločin, ali i dalje odbija da prihvati da je to bio genocid.


Pogledajte video iz Srebrenice:

Iza zidina Fabrike akumulatora u Srebrenici 27 godina kasnije
The British Broadcasting Corporation

Srebrenica, 27 godina kasnije

Oko 5.000 marama vijori se na vetru u Memorijalnom centru u Potočarima, na istoku Bosne i Hercegovine.

One simbolično pričaju priču žena koje su preživele genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

Umetnička instalacija Majčina marama posvećena je herojskoj ulozi i doprinosu bosanskohercegovačkih žena”, rekla je Velma Šarić, direktorka i osnivačica Centra za postkonfliktna istraživanja, koji, zajedno sa Udruženjem Pokret ‘Majke enklava Srebrenica i Žepa’ i Memorijalnim centrom Srebrenica-Potočari, organizuje ovaj projekat.

Ko je sve bio u Srebrenici?

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit Potočare je nazvao svetim mestom na kojem oseća teret „neuspeha međunarodne zajednice da zaštiti one koji su bili izloženi pretnji da će biti ubijeni”.

„Moramo da pomognemo sledećim generacijama da ove postane grad nade”, rekao je Šmit, osuđujući negiranje srebreničkog genocida.

Svi oni koji su na bilo koji način učestvovali u izvršenju genocida u Srebrenici moraju doći pred lice pravde, poručio je predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović pre komemoracije povodom 27. godišnjice genocida.

„Dve reči su uvek najvažnije kada god dođemo na ovo sveto mesto. Jedna reč je istina, a druga je pravda. Nastavićemo da se borimo za istinu i pravdu.

„Svi oni koji su na bilo koji način učestvovali u izvršenju genocida u Srebrenici moraju doći pred lice pravde i nećemo se proći dok ne postignemo taj cilj”, rekao je Džaferović.

U Potočare je došao i crnogorski premijer Dritan Abazović, poručivši da „prošlost ne možemo promeniti, ali možemo promeniti budućnost”.

Izrazio je razočaranje što na Balkanu, kako je rekao, i dalje živi „duh mržnje, razdora i podela”, koji se sada „ne manifestuje ratnim dešavanjima, ali se manifestuje kroz politiku”.

„Genocid nije počinjen nad Bošnjacima, već nad ljudima, nisu ga počinile vojske nego politike zla … zbog toga mora da menjamo stvari”, rekao je Abazović.

Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, došao je u Srebrenicu i izjavio je da je ta stranka razočarana odnosom vlasti Srbije, ali i gotovo cele javne scene.

„Srbija, nažalost, nikako da smogne snage da se suprotstavi političkim idejama koje su dovele do ratova, zločina i, na kraju, do genocida.

„Godišnjica ubistva više od 8.300 dečaka i muškaraca bošnjačke nacionalnosti za najveći deo naše političke elite ne postoji”, rekao je Čanak, prenosi Oslobođenje.

Dodao je da se celi svet danas priseća žrtava srebreničkog genocida, na javnim institucijama Evrope zastave su danas istaknute na pola koplja, a da u Srbiji to nije slučaj.

„Genocid se i dalje negira, a po medijima paradiraju osuđeni ratni zločinci i samozvani analitičari koji ponavljaju ratničku retoriku devedesetih godina.

„Srbija ostaje zarobljena u lavirintu u kom i dalje luta i ne uspeva da se modernizuje”, rekao je Čanak.


Beograd i sećanje na Srebrenicu

Dok je u Beogradu poslednjih godina sve više grafita i murala kojima se veliča Ratko Mladić, nevladine organizacije obeležavaju masakr u Srebrenici skupovima i tribinama.

I ove godine, predstavnice organizacije Žene u crnom okupile su se u centru Beograda 10. jula uveče, noseći transparente: „Srebrenica – ime genocida” i „Uklonite mural ratnog zločinca Ratka Mladića”.

Srebrenica, Žene u crnom

Fonet/Milica Vučković
Srebrenica, Žene u crnom

Fonet/Milica Vučković

Skup je kao i prethodnih godina obezbeđivala policija, a priveden je mladić koji je dobacivao.

Srebrenica, Žene u crnom

Fonet/Milica Vučković
Članovi organizacije Žene u crnom su u centru Beograda nosili papire sa brojem: 8372. Reč je o trenutnim procenama ubijenih u Srebrenici

U mirnoj atmosferi, ali iza zatvorenih vrata prostorija u centru Beograda, u ponedeljak 11. jula nekoliko nevladinih organizacija održalo je tribinu posvećena genocidu u Srebrenici.

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekla je da civilno društvo treba da pomogne da pravna kvalifikacija genocida postane deo javnog diskursa.

Sead Spahić, advokata, rekao je da je gonocid u Srebrenici utvrđen sudskim odlukama, ali se u Srbiji i dalje poriče.

„Poricanje je danas došlo dotle da se kaže ‘to se desilo, ali nismo mi krivi, nego oni'”, rekao je Spahić.

Skupu je prisustvovalo nekoliko desetina ljudi, a obezbeđivala ga je policija u civilu.


Do sada su dvojica predsednika Srbije bila u Srebrenici na dan obeležavanja zločina – Boris Tadić i Aleksandar Vučić.

Tadić je u Potočarima, mestu gde je napravljen memorijalni centar, bio 2010. godine i poklonio se žrtvama.

Ali bilo je onih koji su mu zviždali.

Tadić je posetio Srebrenicu pre nego što je Ratko Mladić izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, kako se tada zvao.

„Ja, kao predsednik Srbije, nikada neću odustati od traganja za preostalim krivcima. Tu pre svega mislim na Ratka Mladića.

„Tada ću smatrati da sam dovršio jedan deo svog posla. Posle toga potrebno je da narodi pruže ruku jedni drugima i da nastavimo da živimo kao ljudi, kao što smo i nekad živeli”, rekao je tada Tadić.

Vučićeva poseta pet godina kasnije, međutim, bila je obeležena težim incidentima.

Predsednik Srbije tada je napadnut kamenicama i plastičnim flašama i obezbeđenje ga je trčećim korakom ispratilo do automobila.

Muslim refugees flee Srebrenica 1993

Getty Images
Muslimanske izbeglice iz Srebrenice

Nekoliko godina kasnije, Vučić je za TV Pink rekao da se u Srebrenici dogodio strašan zločin i da za to opravdanje ne postoji.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, rekla je za TV Prva 2021. godine da se u Srebrenici dogodio strašan zločin, ali da zvaničnicima Srbije tamo nije mesto dok se ne procesuiraju napadači na Vučića tokom posete 2015. godine.


Bratunac i Srebrenica

Bratunac i Srebrenicu razdvaja samo 11 kilometara, nalaze se u istom entitetu Republika Srpska, ali ih spaja mučna, teška, krvava sudbina.

U Bratuncu, mestu na istoku Bosne i Hercegovine, 12. jula 1992. godine ubijeno je više desetina Srba.

Predstavnici vlasti Republike Srpske tvrde da je području Podrinja tokom rata život izbilo više od 3.600 ljudi.


Pogledajte i ovaj video:

Izložba obuće stradalih Srebreničana
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 1 minut

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 58 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 54 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 50 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend