BBC

Rusija i Ukrajina: Da li je Kremlj samo privremeno zavrnuo gas Evropi

Evropa эkonomit. Basseйnы ne greюt vodu, akvaparki zakrыvaюtsя

AFP
Evropa эkonomit. Basseйnы ne greюt vodu, akvaparki zakrыvaюtsя

Rusija je svela isporuke gasa Evropi na istorijski minimum: Gasprom je zatvorio glavnu rutu, gasovod Severni tok ka Nemačkoj koji se prostire na dnu Baltičkog mora.

Tvrde da je to zbog desetodnevnih radova na održavanju, ali Evropa ipak strahuje da je to zauvek i priprema se za najgore.

U Nemačkoj već štede toplu vodu i smanjuju osvetljenje, dok se čitava Evropa priprema da uvede posebne mere, no ovoga puta na nivou Unije, a ne na nivou pojedinačnih država.

Plan će biti objavljen tokom ove nedelje.

„Situacija je krajnje ozbiljna i moguće je da će se kriza dodatno produbiti.

„Nije isključeno da će Rusija nastaviti da smanjuje isporuke gasa”, priznao je malo pre početka radova na održavanju gasovoda evropski komesar Kadri Simson.

Još pre tri godine, Gasprom je isporučivao u Evropu do 500 miliona kubnih metara gasa dnevno.

U maju ove godine – tek 250, na početku jula 140, pri čemu je za vreme radova na održavanju Turskog toka, čiji su kapaciteti manji, izvoz opao do skoro 100 miliona kubnih metara dnevno.

U narednih 10 dana se garantuje tek 75 miliona kubnih metara gasa dnevno.

„Potrebno je da se pripremimo za nova ometanja uvoza gasa, pa čak i za potpuni prekid sa ruske strane”, upozorila je Evropski parlament prošle nedelje Ursula Fon der Lejen, predsednica Evropske komisije.

„Bez zajedničkog plana o posebnim merama 27 zemalja EU neće moći da spasu 450 miliona građana i drugu po veličini ekonomiju sveta od opšte krize.

„Vreme za pojedinačno delovanje je prošlo. Stoga će Evropska komisija (koja je praktično vlada EU) već pri kraju ove nedelje predstaviti na uvid vlastima posebni plan borbe protiv energetske krize”, izjavila je Fon der Lejen.

Detalji plana još uvek nisu poznati, ali dve glavne postavke jesu.

Prva je solidarnost pri raspodeli postojećih rezervi i trenutnih isporuka, kako bi svi bili ravnopravni u ovoj krizi, bogate zemlje pomogle siromašnim i kako one koje poseduju gas ne bi isti čuvale ukoliko se u drugim zemljama rezerve sasvim iscrpe.

Druga je solidarno smanjenje potražnje, zasnovano na dogovoru o tome na čemu štedeti i koga prvog isključiti ukoliko ne bude dovoljno gasa za sve.

Putin preti energetskom katastrofom

Ruski monopolisti zavrću slavinu već godinu dana, počev od prošlog leta.

Smanjenje snabdevanja je protekle zime rezultiralo nestašicom u Evropi i rekordnim skokom cena, isprva gasa, a potom i svega ostalog.

A to se dogodilo još pre napada na Ukrajinu.

Od početka invazije, Kremlj je odabrao gas za glavno oruđe energetskog rata protiv EU, zato što Evropa ne može u potpunosti da odustane od ruskog gasa.

Poslednjih nekoliko godina, EU je svesno povećavala potražnju, u nadi da će zameniti „prljavi” ugalj i u Nemačkoj nepopularnu nuklearnu energiju čistijim gorivom, zarad borbe protiv klimatskih promena.

Gasna omča Kremlja oko vrata EU dovela je do kolapsa evropskog gasnog tržišta na kojem su cene bile povećane osam puta od početka prošle godine.

Gazoprovod iz Grecii v Bolgariю zapustili 8 iюlя. On pomožet Bolgarii perežitь rossiйskuю gazovuю blokadu

EPA
Gasovod iz Grčke u Bugarsku su otvorili ministri ovih zemalja 8. jula. To će pomoći Bugarskoj da preživi rusku gasnu blokadu.

Jedina prava alternativa ruskom prirodnom zemnom gasu je tečni prirodni gas (TPG) koji se trasnportuje tankerima preko mora.

Glavni snabdevači su SAD i Katar, ali je ponuda ograničena.

Prema procenama Blumberg Intelidžensa, Evropa može udvostručiti uvoz TPG-a do 2026. i pokriti 40 odsto sopstvenih potreba, što ipak neće biti dovoljno.

„Potencijal za zamenu ruskog gasa tečnim je praktično iscrpljen”, saglasni su analitičari istraživačkog centra Brugel.

„Samo smanjenje potrošnje gasa će omogućiti EU da se nosi sa daljim smanjenjem snabdevanja iz Rusije”.

Oni veruju da, ukoliko bi se u narednih 10 meseci smanjila potražnja za 15 odsto u odnosu na prosek od 2019. do 2021, Evropa bi mogla i bez Gasproma.

Pritom, neke države (uglavnom na zapadu i jugu) neće morati uopšte da štede, dok će druge (uglavnom na istoku i severu) biti prinuđene da nekako smanje potražnju za gasom za čak 50 odsto.

Ova neravnoteža i uslovljava zajednički evropski pristup problemu, pišu stručnjaci Brugela.

Rusija opravdava smanjenje isporuka tehničkim uzrocima.

Kremlj poriče učešće u krizi i smatra da je ona posledica reformi energetskog tržišta EU i zapadnih sankcija Rusiji.

Gasprom smatra da sankcije ometaju planirani remont turbina za kompresorsku stanicu gasovoda, te je zato snabdevanje umanjeno.

Takođe, sankcije usmerene protiv monetarnog sistema dovele su do toga da Kremlj obaveže Evropljane na plaćanje gasa putem ruskih banaka i tekućih računa u rubljama.

Onim zemljama koje su to odbile, kao što su Poljska, Finska i Bugarska, onemogućene su dalje isporuke.

Krajem prošle nedelje predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, zapretio je da će situacija biti samo lošija, sve do „katastrofe”.

„Dalja primena sankcija može dovesti do još teže situacije, bez preuveličavanja možemo reći čak do katastrofalnih posledica po svetsko energetsko tržište”, izjavio je on.

Hladni bazeni i mračne ulice

Evropljani ne sumnjaju da se Putin ne šali.

I pripremaju se za najgore.

Oni ne veruju da su isporuke smanjene iz tehničkih razloga zato što Gasprom može da poveća isporuke kroz Ukrajinu, ali to ne čini.

To se moglo videti nedavno, kada je krajem juna Gasprom zaustavio radi planiranog održavanja jedan od tri gasovoda ka Evropi – južni, koji prolazi kroz Tursku.

Tada nisu bile povećane isporuke ni na Severnom toku, ni kroz Ukrajinu.

naftovod

BBC

Evropa je uzdahnula – i počela da se priprema za potpunu gasnu blokadu.

Takva blokada bila bi obeležena krizom, restrikcijama električne energije i recesijom evropske privrede, koja se tek oporavila od pada tokom epidemije kovida 19, zato što se trenutnim obimom isporuka gasa ne mogu popuniti podzemna skladišta do oktobra ili novembra kada počinje zimska grejna sezona.

Trenutno su skladišta popunjena 61 odsto, što je malo više nego prošle godine, kada je Gasprom odlučio da svoja evropska skladišta drži praznim.

Ukoliko merila ne dopuze do 80 odsto, cene će porasti do prekomernih nivoa i potražnja će se urušiti sama od sebe.

Drugim rečima, ljudi će prestati da se greju, fabrike će stati, vlasti će biti prinuđene da nacionalizuju snabdevanje energentima na račun poreznih obveznika, uvesti restrikcije struje i kvote na snabdevanje osvetljenjem i grejanjem.

Za apokalipsu su prvi počeli da se pripremaju organizovani i razboriti Nemci koji trećinu gasa nabavljaju iz Rusije.

Nemačka je jedina zemlja EU koja je proglasila drugi nivo energetske opasnosti.

Sledeći i poslednji, treći, nivo je energetsko vanredno stanje u kojem državna elektromreža dobija ovlašćenje da ograničava i isključuje potrošače.

Zavod ThyssenKrupp

Reuters
Nemačka, industrijski motor Evrope, kupuje od Rusije trećinu svog gasa. Blokada bi rezultirala gubitkom 200 milijardi evra do kraja godine

Ne čekajući na to, Nemci štede unapred.

Nemačka štampa je puna izveštaja o restrikcijama.

U Berlinu i Minhenu voda u javnim bazenima na otvorenom je sada dva stepena hladnija nego ranije, u Kelnu prigušuju ulično osvetljenje na 70 odsto posle 11 uveče, a najveći stanodavac u zemlji Vonovia je upozorila stanare da će od sada noću grejati najviše do 17 stepeni Celzijusa.

Ukoliko Rusija u potpunosti isključi gas, pad ekonomske aktivnosti u Nemačkoj može dostići 13 odsto, zaključuju ekonomisti Prognosa, kojima je zadatak da situaciju analiziraju dalo bavarsko udruženje proizvođača fbv.

Uračunavši i posrednike i dobavljače, oni su procenili gubitak od skoro 200 milijardi evra samo u drugoj polovini 2022.

Šteta neće biti naneta samo vodećoj automobilskoj industriji, već i proizvodnji stakla, keramike i hrane, a takođe i proizvodnji čelika i tekstila.

Moguće je da će više od pet miliona ljudi izgubiti posao.

„Načinili smo strašnu grešku kada smo doveli Nemačku u ovakvu zavisnost od jedne zemlje u oblasti energenata.

„Ta zemlja je Rusija”, izjavio je ovog vikenda u intervjuu za Blumberg ministar privrede Nemačke Robert Habek, predstavnik partije Zelenih u koalicionoj vladi Olafa Šolca.

„Decenijama smo uvećavali zavisnost od ruskog gasa, a sada pokušavamo da je se rešimo za svega nekoliko meseci”, opisao je on razmer zadatka.


Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 52 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 48 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 45 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 41 minut

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend