BBC

Rusija i Ukrajina: Međusobne optužbe zaraćenih strana oko nuklearke, UN pozivaju na demilitarizaciju zone oko elektrane u Zaporožju

zaporožje, nuklearna elektrana

Reuters

Dok Ujedinjene nacije pozivaju zaraćene strane da obustave borbe oko najveće evropske nuklearne elektrane u Zaporožju, Rusija i Ukrajina se ponovo međusobno optužuju za nova neprijateljstva.

Obe strane su saopštile da je u četvrtak odjeknulo 10 eksplozija u objektima oko elektrane. Rusi tvrde da su uspešno odbili sve napade i pokušaje Ukrajinaca da gađaju elektranu.

Na sednici Saveta bezbednosti UN, sazvanoj zbog situacije oko nuklearke, šef UN-ove agencije za nuklearnu energiju Rafael Grosi upozorio je da se svet nalazi u teškom trenutku, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš kaže da bi situacija mogla da se pretvori u katastrofu.

I Kina i SAD pozvale su da se stručnjacima UN-a dozvoli hitna poseta elektrani, ali na slične zahteve u prošlosti do sada nije reagovano.

Amerika je ranije pozvala na uspostavljanje demilitarizovane zone oko elektrane: „Borbe u blizini nuklearne elektrane su opasne i neodgovorne”, rekao je portparol Stejt departmenta.

Međutim, ruski predstavnik u UN rekao je da demilitarizacija nije opcija, sugerišući da će to postrojenje učiniti ranjivijim na „provokacije” i „terorističke napade”.

Više o najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi pročitajte ovde.


Dan 170. – najnovije

  • Rusi i Ukrajinci se međusobno optužuju za nestabilnu situaciju oko najveće evropske nuklearne elektrane u Zaporožju
  • UN traže demilitarizaciju zone oko nuklearne elektrane
  • Oprečne informacije o uzroku eksplozija u ruskoj vojnoj bazi na Krimu – više o tome pročitajte ovde
  • Ukrajinci ljuti na Amnesti internešenel, iz međunarodne organizacije kažu: „Ostajemo pri izveštaju” – više o izveštaju pročitajte ovde
  • Letonski parlament usvojio je deklaraciju u kojoj se Rusija proglašava „terorističkom državom”, a njene akcije u Ukrajini predstavljaju „ciljani genocid nad ukrajinskim narodom”. Poslanici Skupštine Letonije su pozvali sve zemlje članice EU da „odmah ograniče izdavanje viza građanima Rusije i Belorusije”
  • Iz Kremlja odgovoreno da je to „nacistička ideologija”
mapa pre i početka invazije

BBC

Nuklearna elektrana u Zaporožju –

Nuklearna elektrana i njena okolina u centralno-istočnoj Ukrajini bili su granatirani prošle nedelje, a Rusija i Ukrajina su se i tada međusobno optuživale za napade.

Ruske snage mesecima drže ovu nuklearnu elektranu pod kontrolom i upozoravaju da Ukrajinci namerno gađaju to područje što bi moglo da dovede do katastrofe gore nego černobiljske, sredinom 1980-ih godina.

Ukrajina kaže da je Rusija to mesto pretvorila u vojnu bazu, započinjući odatle napade znajući da je malo verovatno da će ukrajinske snage uzvratiti.

Moskva tu tvrdnju negira.

U saopštenju u četvrtak, ukrajinska nuklearna agencija Energoatom iznela je tvrdnju da su „ruski osvajači ponovo granatirali fabriku u Zaporožju i teritorije u blizini nuklearnog objekta”.

Navodno je pogođena administrativna kancelarija, kao i vatrogasna stanica koja se nalazi u blizini elektrane.

Ruska strana je u četvrtak izvestila o napadima ukrajinske vojske na elektranu.

Prema tvrdnjama ruskih i proruskih snaga, ukrajinske snage koriste višecevne raketne sisteme i tešku artiljeriju, ali su svi projektili neutralisani i oboreni.

Tvrdnje obe strane nisu nezavisno proverene.

Na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku u četvrtak, Rafael Grosi je ponovo pozvao da se Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) dozvoli inspekcija elektrane.

„Ovo je ozbiljan i težak trenutak i IAEA mora joj biti dozvoljeno da izvrši misiju u Zaporožju što je pre moguće”, rekao je on.

U najnovijem obraćanju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao da „samo potpuno povlačenje Rusa iz Zaporožja garantuje obnavljanje nuklearne bezbednosti za celu Evropu”.

Fabrika u Zaporožju se nalazi u gradu Enerhgdar, na jugoistoku Ukrajine uz levu obalu reke Dnjepar.

Sastoji se od šest reaktora sa vodom pod pritiskom i skladišti radioaktivni otpad.

Posle zauzimanja kompleksa, Rusija je zadržala ukrajinsko osoblje.

Do sada zvaničnici UN-a za nuklearni nadzor nisu bili u mogućnosti da pregledaju elektranu.

Oprečne informacije o eksplozijama na Krimu

Dva dana posle serije eksplozija u ruskoj vojnoj vazduhoplovnoj bazi na Krimu nema jasnih i preciznih informacija šta se zapravo dogodilo.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da baza Saki nije bila granatirana, a ukrajinski zvaničnici tvrde da nisu izvršile napad.

Međutim, pozivajući se na neimenovanog predstavnika ukrajinske vlade, list Vašington post objavio je da su eksplozije na ruskom vojnom aerodromu u Novofedorivki rezultat operacije ukrajinskih specijalnih snaga.

U članku se ne precizira o kojoj jedinici je reč, međutim, ranije su zapadni mediji pisali da ukrajinske Snage za specijalne operacije organizuju akcije u dubokoj pozadini ruskih trupa, kao i na teritoriji Rusije.

Satelitski snimci Planet Labsa, koja prati stotine satelitskih kanala preko Ukrajine, prva su nezavisna potvrda da je baza možda oštećena.

Snimci pokazuju velike površine spaljene zemlje posle ekslozija.

Glavne piste baze izgleda da su netaknute, ali se čini da je najmanje osam letelica oštećeno i uništeno.

Nekoliko kratera je jasno vidljivo. Najviše ih je u delu baze na otvorenom gde je bilo parkiranih aviona.

Ali još nije jasno kako je baza oštećena i čime.

Više o eksplozijama na Krimu pročitajte ovde.


Ukrajini obećano 1,5 milijardi evra

Na međunarodnoj donatorskoj konferenciji u Kopenhagenu Ukrajini je obećano 1,5 milijardi evra za opremu i obuku vojske.

„Sve zemlje učesnice obećale su podršku, obuku, deminiranje i konkretne donacije”, izjavio je Morten Bedskov, danski ministar odbrane i dodao da će novac će upotrebljen tokom ove i naredne godine.

Tačni iznosi donacija zemalja nisu saopšteni.

Danska je najavila pomoć od 114 miliona dolara, čime je od početka ruske invazije na Ukrajinu dala gotovo 417 miliona dolara.

Velika Britanija, koja je bila zajednički domaćin skupa sa Danskom, obećala je 300 miliona evra.

Sledeća donatorska konferencija planirana je sredinom septembra.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 38 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 35 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 31 minut

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 27 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend