BBC

Rusija i Ukrajina: Otkrivena masovna grobnica blizu Marijupolja, stigla vojna pomoć Ukrajini sa Zapada

Žena prolazi pored ruševina zgrada u istočnom Donbasu

Reuters
Žena prolazi pored ruševina zgrada u istočnom Donbasu

U danu kada je severozapadno od Marijupolja otkrivena masovna grobnica u kojoj je, kako ukrajinski zvaničnici kažu, sahranjeno hiljade ljudi, sa zapada stigla je obećana vojna pomoć Ukrajini.

Nadležni u Centru za informacionu otpornost analizirali su fotografije za BBC program Panorama, zaključivši da je otkriveno 1.500 novih grobova otkako je urađena poslednja analiza mesta u junu.

Ukrajinski zvaničnici sada veruju da je najmanje 25.000 ljudi poginulo u borbama u Marijupolju, a da je 5.000 do 7.000 stradalo pod ruševinama pošto su njihove kuće bombardovane.

Svedoci iz Marijupolja rekli su za BBC da su videli kako ruski vojnici poslednjih meseci vade tela iz ruševina uništenih zgrada i zakopavaju ih.

Potresna priča Olge Sagirove je uvid u ono kroz šta su mnogi u Marijupolju prošli.

Ona je jedina preživela u porodičnoj kući koju su Rusi bombardovali.

„Stalno sam plakala, muž je pokušavao da me umiri. Govorio je da ne treba da brinem, da ćemo proći kroz ovo“, kaže Olga.

Zapadni protivvazdušni sistem NASAMS i Aspid rakete na navođenje ciljeva u vazduhu stigli su u Ukrajinu, potvrdio je Olekij Reznikov, ukrajinski ministar odbrane.

Međutim, londonski Kraljevski institut za odbrambene studije upozorio je da bi Kijev mogao ostati bez raketa bez blagovremene pomoći sa zapada.

U tom slučaju bi Rusija mogla da ponovo ovlada nebom.

Ipak, ukrajinski ministar odbrane se zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama, Španiji i Norveškoj na dobijenim sistemima i njihovoj podršci.

Dobijeni sistemi mogu zaštite zemlju od ruskih dronova kamikaza, koji su, između ostalih, u poslednje vreme korišćeni kao glavno oružje u masovnim napadima na energetsku infrastrukturu zemlje.

Mapa

BBC

Dan 258.

  • Kod Marijupolja otkrivena masovna grobnica, zvaničnici veruju da je u tokom borbi i opsade ovog grada stradalo 25.000 ljudi
  • Gradonačelnik Kijeva pozvao stanovnike da budu spremni za evakuaciju ukoliko u gradu nestane struja i voda
  • Zapadne zemlje poslale sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajini
  • Rusija tvrdi da su Ukrajinci pogodili hidroelektranu u Hersonskoj oblasti
  • Turska predlaže da se sporazum o prevozu ukrajinskih žitarica produži za još godinu dana
  • U iščekivanju velike bitke za Herson – kako je na prvoj liniji fronta pročitajte ovde
  • Putin kaže da svi civili iz Hersona treba da budu evakuisani iz tog grada na jugu Ukrajine
  • Ruski predsednik potpisao je izmene zakona o mobilizaciji koje dozvoljavaju da se regrutuju i bivši osuđenici za teška krivična dela
  • Kijev tvrdi da je zbog ruskih napada na energetska postrojenja 4,5 miliona ljudi bez struje
  • Zemlje EU poslale su 500 agregata u Ukrajinu da joj pomognu u naporu da obezbedi redovno snabdevanje strujom
  • Međunarodna inspekcija pregledala tri lokacije u Ukrajini i saopštila da nije pronašla dokaze da Kijev priprema „prljavu bombu“
  • Iran potvrdio da je Rusiji isporučio dronove kamikaze, ali da je to učinjeno pre početka rata
ruski napadi na Ukrajinu 31. oktobra

BBC

Otkrivene nove masovne grobnice u Marijupolju

Potresna priča Olge Sagirove je uvid u ono kroz šta su mnogi u Marijupolju prošli.

Ona je jedina preživela u porodičnoj kući koju su Rusi bombardovali.

Njen suprug i roditelji su ubijeni, a kao i mnogi koji su tada pobegli iz grada, ona ne zna gde su njihova tela.

Olga je živela sa suprugom Valerijem u stambenoj četvrti Mariujpolja.

Iako je u tom delu grada bilo mirno, Olga i Valerij su provodili noći u podrumu.

„Stalno sam plakala, muž je pokušavao da me umiri. Govorio je da ne treba da brinem, da ćemo proći kroz ovo“, kaže Olga.

Kličko: „Budite spremni na evakuaciju u slučaju nestanka struje“

Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, rekao je da stanovnici treba da budu spremni da napuste grad ako dođe do potpunog nestanka struje.

Poslednjih nedelja milioni Ukrajinaca povremeno su ostajali bez struje i vode, jer su Rusi gađali i energetska postrojenja.

Prekidi struje su takođe mogući kako bi se izbegla preopterećenost sistema i omogućile popravke.

Oko 40 odsto ukrajinskog energetskog sistema je oštećeno ili uništeno u ruskim napadima.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, upozorio je da bi Rusija mogla da „usredsredi napade na infrastrukturu, pre svega na energetiku“.

Prema Ženevskoj konvenciji, u kojoj se navode humanitarni standardi za postupanje u ratu, ne smeju se napadati civilni objekti.

Govoreći na ukrajinskoj televiziji, Kličko je izjavio da bombardovanje civilnih objekata predstavlja „terorizam“ i „genocid“.

„Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne trebamo mi Ukrajinci. Njemu treba teritorija, potrebna mu je Ukrajina bez nas“, rekao je gradonačelik.

„Zato je sve ovo što se sada dešava je genocid. Njegov zadatak je da mi umremo, da se smrznemo ili da nas natera da pobegnemo iz naše zemlje da bi on mogao da je dobije“, dodao je Kličko.

Šta su Ukrajinci rekli o Hersonu?

U saopštenju ukrajinske vojske navodi se da ruska trupe „nastavljaju da flagrantno krše zakone i običaje ratovanja protiv civilnog stanovništva“.

U selu Kahovka, u oblasti Herson, tvrde u Kijevu, ruske vojska traži diverzantske grupe, zatim ih odvodi u Gornostavku i „iznuđuje iskaze mučenjem“.

U okupiranim naseljima Borovskoje i Ščedriščevo, u Luganskoj oblasti, prema navodima ukrajinske strane, ruska vojska sprovodi slične akcije – masovne pretrese, zaplene mobilnih telefona i otmice ljudi.

U Hersonu se ruska vojska oblači u civilnu odeću, zauzima prostorije civila i jača pozicije za ulične borbe, navodi se u saopštenju ukrajinske vojske.

„Ruski propagandni novinari planiraju da u gradu snimaju video materijale o navodnim napadima ukrajinske vojske na civilno stanovništvo“, navodi se u izveštaju.

uništena zgrada u Hersonu

EPA

Šta je Putin rekao o Hersonu?

Da bi svi civili trebalo da budu evakuisani iz tog grada na jugu Ukrajine kako ne bi bili izloženi granatiranju.

U razgovoru sa ljudima koji su se dobrovoljno prijavili da ratuju u Ukrajini u Moskvi, Putin je rekao da civili ne smeju da budu izloženi granatiranju i drugim opasnostima i da je zato neohodno da napuste Herson.

Već nekoliko nedelja se najavljuje bitka za Herson, navodno je to glavni cilj ukrajinske kontraofanzive.

Proruske vlasti u Hersonu su 22. oktobra objavile zahtev stanovnicima grada da „odmah napuste grad“ i pređu na levu obalu Dnjepra.

Ostanak u Hersonu, prema njihovim rečima, nije bezbedan, zbog mogućeg granatiranja ukrajinske vojske. Koliko je ljudi već otišlo i gde su otišli, ne zna se tačno.

Šest dana kasnije, 28. oktobra, proruske vlasti su saopštili su da je evakuacija završena, a iz grada, u kojem, prema njihovim procenama, živi 100.000 ljudi, otišlo je 70.000.

Stanovnici Hersona, sa kojima su razgovarali novinari BBC-ja, rekli su da je grad prazan i da u njemu gotovo ništa ne radi.

Iran: Jesmo snabdeli Rusiju dronovima, ali pre rata

Priznanje Irana da je snabdeo Rusiju dronovima kamikazama, za koje Kijev i Zapad tvrde da su iskorišćeni za masovne napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, izazvao je gnev kijevskih vlasti.

Teheran je u subotu, 5. novembra prvi put priznao da jeste snabdeo Rusiju dronovima kamikazama, ali kategorički tvrdi da je to učinjeno pre početka rata u Ukrajini.

„Rusiji smo isporučili ograničen broj dronova, ali nekoliko meseci pre rata“, rekao je ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolajan.

On je kao potpuno netačne nazvao tvrdnje da je Teheran isporučivao Rusiji ovo oružje i tokom rata, dodajući da se Iran zalaže za okončanje sukoba.

Tim dronovima, kako tvrde Kijev i Zapad, Rusija je značajno oštetila energetsku infrastrukturu, ostavivši 4,5 miliona Ukrajinaca bez struje.

„Teheran treba da shvati da će posledice saučesništva u zločinima agresije Rusije na Ukrajinu biti mnogo veće nego koristi od podrške Rusiji“, rekao je Oleg Nikolenko, portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.

SAD, EU i Velika Britanija uvele su sankcije Iranu zbog isporuke dronova Rusiji za upotrebu u sukobu.

Kako će zimsko vreme uticati na tok rata?

Za malo manje o mesec dana u Ukrajinu stiže zimsko vreme i to bi moglo da omete ukrajinske oružane snage u pokušajima da povrate teritoriju od Rusa.

Rusija bi takođe mogla da pokuša da utiče na to da se civilno stanovništvo smrzava, gađanjem elektrana i skladišta goriva.

Blatnjavi teren i duboki sneg otežaće brzo kretanje trupa i njihovih vozila.

To će ići na štetu ukrajinskih trupa, kaže Forbs Mekenzi, izvršni direktor obaveštajne službe Mekenzi, jer će im to onemogućiti brze prodore.

„Ukrajinci žele hladnu, tešku zimu sa smrznutim tlom da bi mogli brzo da manevrišu i opkole ruske snage“, kaže on.

„S druge strane, Rusi će želeti toplu, vlažnu zimu koja će zaustaviti Ukrajince.“

Pročitajte više u posebnoj priči.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Red Hot Chili Peppers
Pre 49 minuta

The Drummer

Red Hot Chili Peppers
Lathums
Pre 46 minuta

Say My Name

Lathums
Kings of Convenience
Pre 42 minuta

Fever

Kings of Convenience
Jamala
Pre 38 minuta

1944

Jamala
Joe Cocker
On Air!

Hard Knocks

Joe Cocker

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend