BBC

Rusija i Ukrajina: Putin proglasio delimičnu mobilizaciju, masovna hapšenja na protestima u nekim gradovima

Recruitment poster

Reuters
Poster za regrutaciju u Rusiji

Ruski predsednik Vladimir Putin poziva hiljade dodatnih vojnika da se bore u Ukrajini nakon što je ruska vojska pretprela neuspehe na bojnom polju.

Putin je rekao da je delimična mobilizacija neophodna da bi se obezbedio ruski teritorijalni integritet i „zaštitio narod u oslobođenim oblastima” u Ukrajini.

Najava se odnosi na 300.000 vojnih rezervista.

Oni čine delić od oko 25 miliona ruskih rezervista – ljudi koji su odslužili vojni rok koji je u Rusiji obavezan.

Zapadne zemlje su osudile najnoviji Putinov potez, a u više od 30 gradova u Rusiji organizovani su protesti na kojima je uhapšeno više od 1.300 ljudi, prema ruskim nevladinim organizacijama za ljudska prava.

Mobilizacija je prva od Drugog svetskog rata i usledila je što je Ukrajina ovog meseca postigla uspeh u brzoj kontraofanzivi na severoistoku zemlje.

Ukrajinske snage su ponovo zauzele ključne gradove i sela u oblasti Harkova, na severoistoku, i ostvarile su izvestan napredak u južnoj oblasti Herson.

Petina ukrajinske teritorije, međutim, i dalje je pod ruskom kontrolom.

U televizijskom obraćanju naciji, Putin je optužio Zapad da želi da vidi oslabljenu Rusiju i poručio da će odgovoriti svim raspoloživim sredstvima.

„Ne blefiram”, rekao je Putin.


Pogledajte deo Putinovog obraćanja:

Rusija i Ukrajina: Putin najavio delimičnu vojnu mobilizaciju
The British Broadcasting Corporation

Najava delimične mobilizacije nije bila veliko iznenađenje s obzirom na niz poteza koji su joj prethodili – najpre izmena Krivičnog zakona koji se odnose na rat, a potom i priprema „referenduma” na okupiranim ukrajinskim teritorijam.

Prema rečima ruskog predsednika, a posle njega i ministra odbrane Sergeja Šojgua, mobilizaciji podležu oni koji su služili vojsku i imaju posebne vojne veštine i odgovarajuće iskustvo.

Svi mobilisani će proći dodatnu vojnu obuku, dodao je Putin.

O mogućnosti pune ili delimične mobilizacije u Rusiji se mnogo govorilo još početkom maja.

Tada se verovalo da Vladimir Putin može da tempira objavu potpunog rata Ukrajini do Dana pobede 9. maja, a posle toga bi odmah usledila objava mobilizacije.

Ali to se nije desilo.

Mnogi su to videli kao rezultat strahovanja vlasti da bi takav potez mogao izazvati nezadovoljstvo u ruskom društvu.

Ukupno će, prema rečima ministra odbrane Sergeja Šojgua, biti mobilisano 300.000 ljudi i dodao je da „neće biti mobilizacije studenata”.

Ukupan broj rezervista u Rusiji je mnogo veći – oko 25 miliona, dodao je.

Šojgu je rekao i da je do sada u Ukrajini poginulo 5.937 ruskih vojnika.

To je znatno niže od procena koje su iznosile ukrajinske vlasti i američki i britanski obaveštajci.

Ministarstvo odbrane Rusije poslednji put je izvestilo o gubicima u martu, kada je saopšteno da je poginuo 1.351 vojnik.

BBC na ruskom vodi spisak žrtava ruskih vojnika u Ukrajini zajedno sa publikacijom Medijazona i timom dobrovoljaca i do 16. septembra povrdili su podatke o 6.476 poginulih vojnika i oficira.

Mnogi šefovi ruskih regiona već su počeli da izveštavaju da su počeli rad na delimičnoj mobilizaciji.

Šta je Putin rekao o referendumima i poruka Zapadu

President Putin

Reuters

Putin je tokom obraćanja optužio Zapad da ucenjuje Rusiju.

Rekao je da Moskva ima „mnogo oružja da odgovori”.

„Kada je ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, sigurno ćemo iskoristiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju da zaštitimo Rusiju i naš narod. Ovo nije blef”, rekao je on.

U obraćanju Generalnoj skupštini UN, američki predsednik Džozef Bajden Bajden je pozvao sve nacije da se ponovo obavežu i posvete jačanju režima nerazvijanja nuklearnog oružja.

„Sjedinjene Države su spremne da sprovedu ključne mere kontrole naoružanja

„Nuklearni rat se ne može dobiti i nikada se ne sme voditi”, poručio je Bajden.

Putin je rekao i da ljudi koji žive u delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom, ne žele da budu „pod jarmom neonacista”.

Dodao je da Moskva „podržava narod” koji planira održavanje referenduma o pripajanju Rusiji u tim oblastima Ukrajine.

Zapadne zemlje oštro su osudile Rusiju zbog pripremanja „referenduma” u delimično okupiranim oblastima Ukrajine.

Više od 1.000 uhapšenih na protestima u ruskim gradovima, tvrde nevladine organizacije

Moscow police detaining woman at anti-mobilisation protest

AFP
Policija u Moskvi hapsi demonstrante koji se protive mobilizaciji

Posle poziva nekoliko nevladinih organizacija i opozicionih aktivista, na ulice više od 30 ruskih gradova izašle su grupe demonstranata, izražavajući protest zbog odluke o delimičnoj mobilizaciji.

Moskovsko tužilaštvo prethodno je saopštilo da je učešće u protestima i nedozvoljenim „masovnim događajima” kažnjivo delo za koje može sledovati „zatvor do 15 godina”.

Prema tvrdnjama nevladinih organizacija u Rusiji, na protestima je do sada uhapšeno više od 1.300 ljudi.

Prema podacima OVD-Info, organizacije koju su ruske vlasti označile za „stranog agenta”, najviše privedenih bilo je u Moskvi i u Sankt Peterburgu.

Moscow protest - scuffle with police, 21 Sep 22

AFP
Protesti i hapšenja u Moskvi

Snimak hapšenja u Sankt Peterburgu:

OVD-Info navodi da je početka rata u Ukrajini, na raznim antiratnim akcijama u Rusiji privedeno oko 16.500 ljudi.

Dopisnik Vol Strit Džornala Metju Laksmor izvestio je sa protesta u Irkustku, objavivši sliku žene sa plakatom „Ne mobilizaciji”.

Žene zahtevaju da im ne diraju muževe, sinove i braću.

I u centru Beograda u sredu uveče održan je antiratni protest nekoliko stotina ljudi među kojima su bili i ruski državljani.

Na skupu je bila i Jevgenija Grinjenko iz Brijanska u Rusiji.

„Moja porodica je u Rusiji živela blizu granice sa Ukrajinom, a muž je vojni obveznik.

„U strahu od mobilizacije, mi smo još u martu odlučili da odemo iz naše zemlje. Volimo našu otadžbinu, ali smo kategorički protiv odluka koje trenutno donosi rusko rukovodstvo”, rekla je ona za BBC.

Jevgenija

BBC
Jevgenija Grinjenko

Dmitrij iz Moskve, 42-godišnji IT-jevac, rekao je da je došao na protest kako bi iskazao protivljenje sa potezima rukovodstva Rusije.

„Kada sam se jutros probudio, shvatio sam da sam i ja mogao da dobijem vojni poziv. To je bio jedan od motiva da u martu napustim Rusiju, moja supruga se brinula da mogu da me mobilišu.

„Ovo što se jutros desilo je drugi najveći udarac posle objave rata Ukrajini. Zato sam večeras došao da kažem da sam protiv”, rekao je on za BBC.

Među okupljenima je bilo i srpskih državljana.

„Došli smo iz solidarnosti sa ruskim građanima koji protestuju u Rusiji.

„Ako oni imaju hrabrosti da izađu i usprotive se mobilizaciji pored svih pritisaka i opasnosti da budu uhapšeni i prebijeni, ovo je najmanje što mi možemo da uradimo”, rekao je Beograđanin Aleksandar Kokotović za BBC.

protest

BBC
protest

BBC

Reagujući na Putinovu objavu o mobilizaciji, Pokret Vesna predložio je izlazak na sverusku protestnu akciju.

„Ne grobovima!”, napisali su na društvenim mrežama.

„Hiljade ruskih muškaraca – naših očeva, braće i muževa – biće bačeni u ratnu mašinu za mlevenje mesa.

„Za šta će ginuti? Zbog čega će majke i deca suze liti? Za Putinovu palatu?”.

Aleksej Navaljni, pritvoreni ruski opozicioni političar, govorio je o mobilizaciji na sudskom ročištu po njegovoj tužbi protiv države.

„Jedno ne razumem. Vojska broji milion ljudi, nacionalna garda 350 hiljada, Ministarstvo unutrašnjih poslova je još milion i po, do dva, a toliko je ljudi i u FSIN-u.

„Zašto pozivati civile, odnosno pet miliona begunaca koji će juriti tamo-amo širom zemlje. I na to će milion policajaca trčati za njima da ih mobilišu”, rekao je Navaljni tokom ročišta.

Govoreći o mobilizaciji dodao je da „ništa nije jasno, ali je jasno da je sve loše”.

„Već je jasno da se zločinački rat koji traje, pogoršava, produbljuje, a Putin pokušava da u sve ovo uvuče što više ljudi”, izjavio je protivnik predsednika Putina.

Njegov kolega Ivan Ždanov, u Rusiji prepoznat kao „strani agent”, rekao je na Jutjub kanalu Popularna politika da je tim Alekseja Navaljnog spreman da podrži svaku akciju protiv rata.

Još jedan bliski saradnik Navaljnog, Leonid Volkov, takođe označen kao „strani agent”, sugerisao je da se potpuna mobilizacija krije pod „delimičnom mobilizacijom”.

„Samo što će u siromašnim i depresivnim regionima relativno lako moći da popune kvote, a u prosperitetnijim krajevima biće racije ili će jednostavno zgrabiti svakoga ko im padne šaka, jer dobrovoljaca nema.”

Feministički antiratni otpor (FAS) takođe je podržao proteste.

„Jedan od najvažnijih antiratnih protesta kroz istoriju je protest žena i protest majki.

„Juče su čečenske majke već najavile da će učestvovati u njihovoj akciji protiv rata. Danas je pokret Vesna najavio akciju protiv mobilizacije. i mi se kao feministički pokret pridružujemo pozivu”, napisale su.

Publikacija Verstka je istraživala reakciju javnih ličnosti u pograničnim Belgorodskim, Kurskim i Brjanskim regionima.

Komentarišući vest o mobilizaciji, korisnici društvenih mreža napisali su da nisu spremni da pošalju rodbinu u rat i predložili da se mobilišu, pre svega, pristalice rata i zvaničnici.

Projekat „Podrška” pokrenuo je uslugu internet bota koji pruža savete o mobilizaciji – pre svega onima koji ne žele da ratuju.

Opozicioni pokret „Meka moć” pokrenuo je peticiju protiv mobilizacije na sajtu change.org.

Nekoliko sati posle Putinovog obraćanja, peticija ima već 139.000 potpisa.

Jagma za kartama za letove iz Rusije

Putinovo obraćanje izazvalo je bojazan da nekim muškarcima neće biti dozvoljeno da napuste Rusiju, iako je ministar odbrane zemlje rekao da će poziv biti ograničen na one sa borbenim iskustvom.

Karte za današnje direktne letovi iz Moskve za Istanbul u Turskoj i Jerevan u Jermeniji – obe destinacije koje Rusima dozvoljavaju ulazak bez vize – danas su rasprodati.

Čak i većina ruta sa presedanjima, poput one od Moskve do Tbilisija u Gruziji, takođe je bila nedostupna, dok su najjeftiniji letovi od ruske prestonice do Dubaija koštali više od 300.000 rubalja (skoro 5.000 dolara), što je pet puta više od prosečne mesečne plate Rusa.

Tridesetogodišnji Jevgenij, koji već neko vreme živi u Velikoj Britaniji kaže za BBC da je zabrinut da će njegov 55-godišnji otac biti pozvan u vojsku.

„U velikom sam šoku, veoma sam tužan i ljut zbog mobilizacije.

„Pričam sa mamom i pokušavamo da shvatimo da li će neko iz naše porodice, neko od moje braće ili otac, morati da ide u rat. Mama mi je rekla da sam iz Rusije otišao baš na vreme”, dodaje.

Kaže i da mnogi njegovi prijatelji „prate vesti, kako bi shvatili da li će im biti dozvoljeno da danas ili sutra napuste zemlju”.

„Teško je zamisliti šta ova mobilizacija može da znači za ljude u Ukrajini, stidim se sopstvene zemlje. Ne želim ovaj rat”, navodi Jevgenij.

Kakve su reakcije Zapada?

Putinova najava delimične mobilizacije izazvala je osudu saveznika Ukrajine.

Holandski premijer Mark Rute nazvao je mobilizaciju „znakom panike”, dok je nemački kancelar Olaf Šolc nazvao „činom očaja”.

Džilijan Kigen, ministarka spoljnih poslova Velike Britanije, opisala je pretnju Vladimira Putina Zapadu kao „zastrašujuću”.

„To je ozbiljna pretnja, ali on ju je već upućivao”, kaže Kigen za BBC.

Ona je dodala da Putinove komentare treba shvatiti „ozbiljno” i pozvala Zapad da ostane smiren uprkos pretnjama.

Ben Volas, britanski ministar odbrane, kaže da Putinova odluka da mobiliše vojne rezerviste zbog rata u Ukrajini pokazuje da njegova invazija propada.

„On i njegov ministar odbrane šalju desetine hiljada stanovnika u smrt, loše opremljene i loše vođene”, piše u saopštenju koje je Ministarstvo odbrane objavilo na Tviteru.

„Nikakve pretnje i propaganda ne mogu sakriti činjenicu da Ukrajina pobeđuje u ovom ratu, da je međunarodna zajednica ujedinjena i da Rusija postaje globalna parija.”

Delimična mobilizacija je „pokušaj dalje eskalacije rata u Ukrajini”, ocenio je premijer Češke Petr Fjala.

Češka je bila prva zemlja koja je Ukrajini poslala teško naoružanje nakon početka ruske invazije, a nastavlja da je snabdeva tenkovima, helikopterima i artiljerijskim sistemima.

„To je samo još jedan dokaz da je Rusija jedini agresor u ovoj situaciji”, dodao je Fjala.

Premijer Holandije Mark Rute smatra da su referendumi na okupiranim teritorijama i mobilizacija „nisu ništa drugo, osim znaci da je Kremlj u panici”.

putin

Reuters

Delimična mobilizacija vojnih rezervista koju je naredio predsednik Putin znak je „slabosti”, kaže američka ambasadorka u Ukrajini.

„Lažni referendumi i mobilizacija su znaci slabosti, ruskog neuspeha”, Bridžit Brink je napisala na Tviteru.

„Sjedinjene Države nikada neće priznati rusko pravo na navodno anektiranu ukrajinsku teritoriju, a mi ćemo nastaviti da stojimo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno”, dodala je ona.

Aleksej Navaljni, pritvoreni ruski opozicioni političar, govorio je o mobilizaciji na sudskom ročištu po njegovoj tužbi protiv države:

„Ništa nije jasno, ali je jasno da je sve loše”, rekao je Aleksej Navaljni govoreći o mobilizaciji tokom sudskog ročišta.

„Već je jasno da se zločinački rat koji traje, pogoršava, produbljuje, a Putin pokušava da u sve ovo uvuče što više ljudi”, izjavio je protivnik predsednika Putina.


Delimična mobilizacija će imati mali neposredni efekat

Pol Adams, dopisnik za diplomatiju

Potrebni su meseci da se mobiliše, opremi i organizuju novi kontingent vojnika, čak i ako oni koji su pozvani imaju iskustvo.

Osim ako Rusija ne počne da šalje nove snage na front u etapama, one neće biti učestvovati u borbama do sledećeg proleća.

S obzirom na katastrofalne ruske materijalne gubitke, Moskva će možda imati problem da opremi nove jedinice za efikasnu borbu.

Koristeći sofisticiranu zapadnu opremu, ukrajinska vojska je napravila pustoš u sudaru sa ruskom okupacionom mašinom, dižući u vazduh deponije municije, komandna mesta i baze iza linija fronta.

Kremlju postaje sve teže da organizuje i opremi snage koje su već na frntu, a kamoli nove.

A šta je sa trupama koje već su već u Ukrajini? Smatra se da su već demoralisane.

Neki će sada saznati da im se ugovori produžavaju, baš kada se nazire duga, teška zima.


Delimična mobilizacija za „odbranu domovine

Stiv Rozenberg, urednik, Moskva

Sve do danas, Kremlj je tvrdio da se „specijalna vojna operacija” odvija po planu.

Sada više nije tako.

Proglašenjem „delimične mobilizacije” rezervista, Vladimir Putin je priznao da je Rusiji potrebno još vojnika na bojnom polju.

Predsednik Rusije nije pokazao ni najmanji nagoveštaj žaljenja zbog odluke da napadne Ukrajinu.

Šef države je okrivio Zapad za sve poteškoće koje su zadesile Rusiju i optužio ga da želi da „uništi tu zemlju”.

Rusija će, kako je rekao, „iskoristiti sva rasploživa sredstva da odbrani teritorijalni integritet koji je u opasnosti”.

S obzirom da sa na teritorijama u Ukrajini koje je okupirala Rusija spremaju referendumi o pripajanju, to je jasna poruka Kijevu i Zapadu:

„Ne pokušavajte da vratite zemlju koju smo zauzeli i koju ćemo smatrati našom”.

Da bi poentirao na kraju, Putin je i zapretio:

„Oni koji pokušavaju da nas ucene nuklearnim oružjem treba da znaju da vetrovi mogu da se okrenu i počnu da duvaju u njihovom pravcu”.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 12 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 9 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 5 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 1 minut

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend