Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u 144. dan, a na udaru se našao Nikolajev, strateški grad na jugu zemlje gde Moskva pokušava da proširi kontrolu.

Aleksandar Senkevič, gradonačelnik Nikolajeva rekao je da su ruske rakete pogodile industrijski i infrastrukturni objekat u gradu, a još nema informacija o žrtvama.

Moskva je kao cilj postavila osvajanje čitavu ukrajinsku obalu Crnog mora sve do granice sa Rumunijom, a Nikolajev je važna tačka u tom planu.

Aleksej Reznikov, ukrajinski ministar odbrane rekao je u intervjuu za BBC da veruje da je moguće okončati rat pre kraja godine.

On je kazao i da je Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine naredio generalštabu da „pripremi planove za oslabađanje cele Ukrajine, pa i teritorija okupiranih od 2014. godine”.

• Koji je Putinov sledeći korak posle zauzimanja Luganska
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

Dan 144. – najnovije

• Ruske snage iz vazduha gađale su fabriku svemirskih raketa u Dnjepropetrovsku, a troje ljudi je poginulo
• U ruskom napadu na mesto Vinica u centralnoj Ukrajini poginulo 24 ljudi, 68 je povređeno, među kojima i četvoro dece, tvrde ukrajinske vlasti
• Predstavnici Ukrajine i Rusije u Turskoj postigli načelan dogovor o deblokadi izvoza žitarica – više o krizi sa hranom pročitajte ovde62103069
• EU priprema novi paket sankcija Rusiji, ali se neće odnositi na uvoz ruskog gasa jer mnogo zemalja Evrope zavisi od ovog energenta, kaže češki premijer
• Britanac koga su zarobile proruske snage u Donjecku preminuo u zatvoru – više o tome pročitajte ovde
• Severna Koreja je treća zemlja, posle Rusije i Sirije, koja je priznala nezavisnost otcepljenih ukrajinskih regiona – samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike
• Pjongjang odgovorio Kijevu: „Ukrajina nema pravo da nas kritikuje što smo priznali separatističke republike”
• U ratu je do sada poginulo više od 5.000 civila, kažu UN
• Ukrajinske vlasti tvrde da je do sada poginulo 352 dece

Vlasti u Dnjepropetrovsku savetuju stanovništvo da napusti grad

Dnjepropetrovsk, grad koji je poslednji pretrpeo napade iz vazduha, bio je mesto u kojem su mnogi stanovnici Donbasa našli utočište.

Sada bi mogli da dođu u situaciju da ponovo beže pred ruskim napadima, pošto je Boris Filatov, gradonačelnik ovog mesta u centralnom delu Ukrajine, posavetovao stanovnike da napuste grad.

„Ovde nema mesta za žene, decu i stare, a oni koji mogu da odu treba to da učine”, rekao je on.

„Uništili su aerodrom gađajući ga raketama nekoliko puta, pogađali su sva predgrađa, kao i most u centru grada, skladišta nafte i servisne stanice, ali građani su nastavili da tvrdoglavo ignorišu sirene za vazdušnu uzbunu”, objasnio je gradonačelnik.

Dodao je da se nada da će građani ovoga puta poslušati, posebno nakon „tragedija u Kremenčiku i Vinici”.

Rakete koje su pogodile Dnjepropetrovsk ispaljene su iz aviona koji su preleteli Kaspijsko jezero, dok su projektili kojima je gađana Vinica stigli iz podmornica u Crnom moru, rekli su iz ukrajinske vojske.

U Vinici poginula četvorogodišnja devojčica

Sara Rejnsford, Vinica

Na travi ispred smrskanih, ugljenisanih ostataka robne kuće, na boku leže ružičasta kolica, umrljana krvlju.

Pripadala je devojčici Lizi.

Četvorogodišnjakinja je bila jedno od troje male dece koja su poginula kada su ruski projektili pogodili centar Vinice.

Njena majka, Irina Dmitrijeva, teško je povređena u napadu.

Poznato je da su 23 osobe izgubile život, a još osam se vodi kao nestalo.

Još desetine su u bolnici.

Nedugo pre nego što su projektili pogodili Vinicu, Irina je postavila video na internet.

Bio je prelep sunčan dan i mala Liza se smejala, gurajući roze kolica, dok su razgovarali o odlasku kod njenog logopeda.

„Liza je bila veoma vesela, volela je da dolazi kod nas. Bila je veoma ljubazno dete.

„Za njenu majku je bila ceo smisao njenog života. Ludo ju je volela.

Ne mogu ni da zamislim kakva je to tragedija za porodice”, rekla je porodična prijateljica Valerija Korol za BBC.

Napad na Vinicu – fotografije

U napadu na grad Vinica poginulo je 23 ljudi, među kojima troje dece, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je to „teroristički akt”.

Vinica ima oko 370.000 stanovnika.

Predsedništvo Ukrajine saopštilo je da su krstareće raketama Kalibr lansirane sa podmornice u Crnom moru.

Dan posle napada, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je cilj raketnog napada bila zgrada gde se održavao sastanak predstavnika oružanih snaga Ukrajine sa stranim dobavljačima oružja.

Ukrajina je odbacila tvrdnje da je pogođen vojni cilj, navodeći da su u napadu poginule 23 osobe i da je pogođen kulturni centar koji su koristili penzionisani ratni veterani.

Ukrajinske službe za vanredne situacije objavile su fotografije ruskog napada na grad Vinicu u centralnom delu zemlje.

Granatirana autobuska stanica u Donjecku, dvoje ljudi poginulo, ruski mediji

Pozivajući se na vođu samoproglašene Donjecke narodne republike Denisa Pušilina, ruski mediji javljaju da su ukrajinske snage u četvrtak raketirale autobusku stanicu u okrugu Vorošilovski u Donjecku.

Prema ovim izveštajima, u granatiranju su stradala dva civila u gradu, a još šestoro je povređeno.

Pušilin smatra da je napad izveden iz haubica koje Ukrajini isporučuju SAD.

Ukrajinska komanda u četvrtak nije potvrdila napade na Donjeck.

BBC ne može nezavisno da proveri tvrdnje.

„Ukrajina je zauvek izgubila Zaporožje”

Član glavnog saveta regionalne administracije Zaporoške oblasti, na jugu Ukrajine, Vladimir Rogov ocenio je da je Zaporoška oblast zauvek izgubljena za Ukrajinu i da vlast u Kijevu treba da se pomiri s tim.

Rogov je za RIA Novosti rekao da većina stanovnika Zaporoške oblasti budućnost vidi u sastavu Rusije.

„Zbog toga smo počeli pripreme za referendum. U planu je formiranje izbornih komisija.

„Režim Zelenskog shvata da će na ovom referendumu izgubiti, pa koristi poslednju priliku da granatiranjem i terorističkim napadima zastraši stanovništvo”, ocenio je Rogov.

Dodao je da neće biti odlaganja referenduma, ali da je osnova za njegovo održavanje bezbednost.

Ranije je saopšteno da bi referendum o ulasku Zaporoške oblasti u sastav Ruske Federacije mogao da bude održan početkom jeseni, verovatno u prvoj polovini septembra.

Hersonska oblast i deo Zaporoške oblasti oblasti oko Azovskog mora, na jugu Ukrajine, nalaze se pod kontrolom ruskih snaga.

Evropa: Pred nama je teška zima

Niz lidera evropskih zemalja, među kojima i francuski predsednik Emanuel Makron, kaže da Evropa treba da se pripremi za najteži scenario – ostanak bez ruskog gasa.

Na to upozorava i šef energetskog giganta Šel, navodeći da se ne može se isključiti racionalnije trošenje energije u Evropi.

Ben van Beurden je rekao da je pred nama „zaista teška zima u Evropi”, sa „značajnim” porastom cena energije.

Cene energenata su skočile ranije ove godine nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.

Rusija je optužena da koristi gas „kao oružje” ograničavajući isporuke kao odgovor na sankcije EU.

• Rusko zavrtanje gasa Evropi: Privremeni plan ili trajna odluka
• Upozorenje u Evropi: Preti nam potpuni prekid isporuke ruskog gasa
• Rusija od početka rata zaradila 97 milijardi dolara na izvozu energenata, EU najveći kupac

Češki premijer: Novi paket sankcija EU neće se odnositi na ruski gas

Evropska unija priprema sedmi paket sankcija Moskvi, ali se neće odnositi na ruski gas, jer previše zemalja članica EU neće moći brzo da im se prilagode, rekao je češki premijer Petr Fijala u intervjuu za Rojters.

Prema njegovim rečima, novi paket sankcija uključivaće zabranu uvoza ruskog zlata, proširenje liste robe dvostruke namene koja je zabranjena za izvoz u Rusiju, a biže pogođeno i više pojedinaca.

Evropska komisija bi trebalo da predstavi paket u narednim danima i države članice mogu da ga odobre odmah posle toga, rekao je Fiala.

„Ono što je definitivno problematično jeste uključivanje energenata u paket sankcija, jer se mora poštovati pravilo da sankcije treba da imaju veći uticaj na Rusiju nego na one koji ih uvode. Određeni broj zemalja zavisi od ruskog gasa”, kaže češki premijer.

Češka, koja od 1. jula predsedava EU, jedna je od takvih zemalja.

Pre početka rata u Ukrajini, Evropska unija je iz Rusije uvozila 40 odsto svih potrebnih količina gasa.

Fijala je rekao da Česi čine sve što mogu da smanje zavisnost od ruske energije, ali to se neće desiti ove zime.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti”: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva”
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca”
• „Gde ćemo sva ta tela”: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina” – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk