BBC

Rusija i Ukrajina: U četiri ukrajinske oblasti glasanje na nepriznatim referendumima o pripajanju Rusiji, Komisija UN kaže da ima dokaza o ratnim zločinima ruskih snaga

Učastok v Donecke

Reuters

Dok se u delovima Ukrajine nastavljaju borbe, u četiri regiona pod kontrolom proruskih vlasti Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju, počelo je glasanje na nepriznatim referendumima o pripajanju Rusiji.

Ovo glasanje, koje će trajati pet dana, zaključno sa 27. septembrom, Ukrajina i zapadne sile proglasile su nelegitimnim.

Aneksija bi mogla dodatno da pogorša situaciju, jer bi ruska teritorija bila na udaru oružja koje Zapad isporučuje Ukrajini.

„Pokušaje Ukrajine da vrati Donbas i druge teritorije, Rusija će smatrati napadom na njenu zemlju ako odluka bude pozitivna na referendumima”, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Dodao je da će posle donošenja odluke o pridruživanju Ruskoj Federaciji, ruski ustav početi da važi na ovim teritorijama.

Talas ruske emigracije, koji traje od februara i početka invazije na Ukrajinu, dobio je novi zamah kada je predsednik Rusije Vladimir Putin naredio mobilizaciju stanovništva.

U tri aviona iz Rusije koja su u noći između 22. i 23. septembra sletela u Beograd, našli su se mahom putnici koji tvrde da su karte kupili nedeljama unapred, ali i poneki mladić koji je rezervisao mesto u danu objave o delimičnoj mobilizaciji.

Više o tome čitajte ovde.


Iako Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da se već prvog dana javilo 10.000 dobrovoljaca, ima i onih koji napuštaju zemlju, jer ne žele da učestvuju u ratu.

Deo Rusa zaputio se u Beograd, koji je od februara jedina neprekinuta vazdušna veza Rusije sa Evropom.

Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:

Dolazak Rusa u Beograd
The British Broadcasting Corporation

Dan 212.

  • U četiri ukrajinske oblasti pod proruskom kontrolom u toku je glasanje na nepriznatim referendumima o pripajanju Rusiji – više o referendumima pročitajte ovde
  • „Posle referenduma, Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas smatrati napadom na svoje zemlje”, kaže portparol Kremlja
  • U Izjumu je završena ekshumacija tela iz masovne grobnice
  • Od početka rata, poginulo je više od 9.000 ukrajinskih boraca, saopštilo Ministarstvo odbrane Ukrajine
  • Iz ruskog Ministarstva odbrane tvrde da je poginulo više od 61.000 ukrajinskih vojnika, a da je istovremeno život izgubilo 5.937 ruskih vojnika
  • Odluka ruskog predsednika Rusije da proglasi delimičnu mobilizaciju izazvala je proteste širom zemlje, uhapšeno je više od 1.400 ljudi
  • Amerika ozbiljno shvata ruske nuklearne pretnje, kaže portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za BBC
Delovi Ukrajine pod kontrolom ruske vojske

BBC

vojnik glasa na referendumu

Reuters
Rusija je dozvolila medijima pristup nekim biračkm mestima, poput ovog u Lugansku

Kako protiču nepriznati referendumi?

U petak, 23. septembra u delovima Ukrajine koji su pod vlašću proruskih snaga – Donjecku, Luganjsku, Zaporožju i Hersonu – počelo je glasanje za pripajanje Rusiji.

Ukrajinski izvori tvrde da vojnici idu od vrata do vrata i prikupljaju glasove.

„Morate usmeno da se izjasnite i vojnik obeleži odgovor na listu koji zadržava”, kaže stanovnica Energodara u Zaporoškoj oblasti za BBC.

U Hersonu, na jugu Ukrajine, ruski vojnici čuvaju kutije na glasačkim mestima u centru grada.

Glasanje od vrata do vrata je „zbog bezbednosti”, navode ruski državni mediji.

„Glasanje na biračkom mestu biće omogućeno samo 27. septembra”, navodi ruska državna agencija TASS.

„Ostalim danima biće organizovano glasanje u mesnim zajednicama i od vrata do vrata”.

Stanovnica Melitopolja rekla je za BBC da su dvojica lokalnih „kolaboracionista” došla u pratnji ruskih vojnika u stan njenih roditelja da im daju glasački listić.

„Otac je zaokružio da se protivi pripajanju Rusiji, a majka je pitala šta će se desiti ukoliko budu protiv, a oni su odgovorili ‘Ništa’, ali je ipak zabrinuta”.

Iako nema dovoljno dokaza za ove tvrdnje, prisustvo naoružanih ljudi koji sprovode glasanje je u suprotnosti sa tvrdnjama Moskve da je ovo slobodan ili pošten proces.


Koja su pitanja na referendumu?

  • U nepriznatim samoproglašenim „narodnim republikama” Lugansku i Donjecku pitanje na listiću je: „Da li podržavate da Rusija anektira republiku kao federalnu jedinicu?”
  • U Zaporožju i Hersonu, na listiću je pitanje „Da li ste za otcepljenje od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i postepenu aneksiju kao federalna jedinica Rusije?”
  • U Lugansku i Donjecku listići su štampani samo na ruskom jeziku
  • U Zaporožju i Hersonu listići su štampani na ruskom i ukrajinskom jeziku

Izvor: TASS


Glasanje, koje će trajati do 27. septembra, organizovano je sa ciljem pripajanja ovih oblasti Rusiji, a iz Kremlja je poručeno da će, u slučaju da ishodi budu pozitivni, te teritorije biti smatrane ruskim.

„Posle referenduma, Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas smatrati napadom na svoje zemlje”, poručio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, gde je prethodno održan referendum.

I tada su zapadne zemlje proglasile taj čin neligimnim.

Separatisti koje podržava Moskva kontrolišu velike delove industrijskog područja Donbasa od 2014. godine, dok su regioni Herson i Zaporožje okupirani tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru.

Pripajanjem još 15 odsto ukrajinske teritorije, Rusija će moći da tvrdi da je njena teritorija napadnuta oružjem koje su NATO i druge zapadne zemlje dostavile Ukrajini.

Pozivanjem 300.000 dodatnih vojnika, Rusija može da brani liniju fronta od 1.000 kilometara.

Ako ruski lider koji anektira teritoriju zvuči poznato, jeste. Kada je naredio trupama da zauzmu Krim 2014. godine, on je to pratio glasanjem koje je međunarodna zajednica odbacila kao nelegitimnu laž.

Grad Herson, na jugu Ukrajine, trenutno nije bezbedno mesto, jer je u toku ukrajinska kontraofanziva.

Zaporožje, glavni grad Zaporoške oblasti, čvrsto je u ukrajinskim rukama.

Donjeck na istoku je svega 60 odsto pod ruskom okupacijom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku.

U televizijskom obraćanju u sredu, Putin je rekao da Rusija treba da podrži one u Ukrajini koji žele da „sami određuju budućnost”.

EU je saopštila da neće priznati rezultate glasanja.

Istražna komisija UN zaključila je da ruska vojska čini ratne zločine

Predsedavajući Istražne komisije UN Erik Moze rekao je su prikupljeni dokazi o ratnim zločinima koje je ruska vojska počinila u Ukrajini „u ogromnim razmerama”.

Prema njegovim rečima, reč je o silovanjima, mučenjima maloletnika i ubijanju civila.

Istražnu komisija UN osnovao je Savet za ljudska prava u martu, ubrzo posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Prema rečima Mozea, tim UN je obišao 27 naselja, razgovarao sa 150 žrtava i očevidaca i obišao mesta u kojima su držani zatvorenici na teritorijama koje je ukrajinska vojska povratila.

„Na osnovu prikupljenih dokaza, Komisija je zaključila da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini”, rekao je Moze.

„Masovna grobnica u Izjumu nije jedina”

U gradu Izjumu u Harkovskoj oblasti, koji je oslobođen od ruske okupacije, završena je ekshumacija tela iz grobnica otkrivenih posle odlaska ruskih trupa.

Ekshumirano je ukupno 436 tela, većina njih ima tragove nasilne smrti, a 30 pokazuje znake mučenja, kaže Oleg Sinegubov, ukrajinski šef Harkovske oblasti.

„Većina su civili, 21 vojnici. Ima leševa sa užetom oko vrata, vezanih ruku, slomljenih udova i prostrelnih rana. Nekolici muškaraca su amputirane genitalije”, dodao je.

Prema rečima Sinegubova, masovna grobnica u Izjumu nije jedina.

„Na ovom području pronađena su još najmanje tri takva mesta”, dodao je.


EU priprema nove sankcije Rusiji kao odgovor na mobilizaciju i referendum

Predstavnici EU započeli su razgovore o uvođenju novih sankcija Rusiji, kao odgovor na Putinovu odluku da mobiliše stanovništvo, prikrivene nuklearne pretnje Zapadu i referendumu.

Tokom šest meseci rata, Evropa je prekinula većinu trgovinskih i finansijskih veza sa Rusijom.

Posle šest i po meseci sankcija, Evropskoj uniji preostaju dva aduta – gornja granica cene nafte i ograničenje cena ruskog gasa.

Prvom se protivi manjina, dok se drugom protivi većina u EU, jer se te mere teško sprovode.

Sastanak o uvođenju dodatnih sankcija počeo je u petak i trebalo bi da bude završen do samita lidera EU-27 u Pragu 6. ​​i 7. oktobra.

EU je već uvela embargo na rusku naftu, koji će stupiti na snagu od decembra.


SAD shvataju ozbiljno Putinovu nuklearnu pretnju

Putin je u obraćanju u sredu, 21. septembra, rekao da će teritoriju Rusije braniti svim sredstvima.

„Ovo nije blef”, rekao je ruski predsednik.

Samo dva dana dana ranije regioni Ukrajine koji su pod ruskom kontrolom najavili su referendum o pripajanju Rusiji.

Ukrajina i njeni saveznici ovakav potez ocenjuju kao vežbu da se da lažni legitimitet nelegalnoj aneksiji.

„Opasan je presedan da Putin koristi ovakvu retoriku u kontekstu rata koji očigledno gubi unutar Ukrajine”, rekao je Džon Kirbi za BBC.

„Moramo ozbiljno da shvatimo ove pretnje jer smo pratili ruske aktivnosti i ne vidimo nikakve razloge da promenimo aš stav o strategiji odvraćanja.”

Kirbi je ocenio želju Rusije da pripoji delove Ukrajine kao „Putinov pokušaj da kroz izbore i politiku dobije ono što ne može da dobije vojno”.

„Ali to mu neće uspeti. Niko te regione neće priznati. Ono što treba da se desi je da Putin napusti Ukrajinu. On je taj koji mora da zaustavi ovaj rat”, rekao je Kirbi.

Rusija i Ukrajina: Koji su nuklarni kapaciteti Rusije
The British Broadcasting Corporation

Mobilizacija u Rusiji, Finska ograničava ulaz

U Rusiji je u toku delimična mobilizacija dodatnih snaga koje će biti raspoređene u Ukrajini.

Prema tvrdnjama Ministarstva odbrane Rusije, prvog dana se dobrovoljno prijavilo oko 10.000 ljudi.

Međutim, mnogi ne žele da idu u rat i pokušavaju na sve načine da odu iz zemlje ili da izbegnu poziv.

Nemački zvaničnici nagovestili su da bi mogli da pruže utočište Rusima koji beže od poziva za regrutaciju.

Ruski muškarci koji beže od poziva Vladimira Putina u vojsku biće „toplo dočekani” u Nemačkoj, rekao je ministar pravde te zemlje.

U tvitu, Marko Bušman je izrazio dobrodošlicu „svima koji se protive Putinovom put i vole liberalnu demokratiju”.

Finska, koja ima granicu sa Rusijom u dužini od 1.300 kilometara, odlučila je da u narednim danima ograniči ulazak ruskih državljana u Finsku i značajno smanji izdavanje šengenskih viza.

Slične odluke ranije su donele Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija.

Opširnije o mobilizaciji u Rusiji i protestima pročitajte ovde.


Šest meseci rata

Ukrajina i Rusija: Šest meseci od početka rata
The British Broadcasting Corporation

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 42 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 39 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 35 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 31 minut

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend