BBC

Rusija i Ukrajina: Za koje ratne zločine je optužena ruska vojska

Demonstrant u Parizu sa transparentom koji optužuje Putina za ratne zločine

Reuters
Optužbe za ratne zločine na račun Putina videli su se i na protestima podrške Ukrajini

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, tvrdi da su ruske trupe mogle da počine više od 44 ratnih zločina u Hersonu pre nego što su napustile grad.

Ukrajina tvrdi da su ruske snage od februara počinile najmanje 34.000 navodnih ratnih zločina.

Šta je ratni zločin?

„Čak i rat ima pravila“, kako to kaže Međunarodni komitet Crvenog krsta.

Ona su sadržana u sporazumima pod zajedničkim nazivom Ženevske konvencije i u nizu drugih međunarodnih zakona i sporazuma.

Vojne snage ne smeju namerno da napadaju civile, kao ni infrastrukturu neophodnu za njihovo preživljavanje.

Neka oružja su zabranjena zbog neselektivne ili stravične patnje koje izazivaju, kao što su protivpešadijske mine i hemijska ili biološka oružja.

Bolesnima i ranjenima mora da se ukaže pomoć, kao i ranjenim vojnicima, koji kao ratni zarobljenici imaju zagarantovana prava.

Teška krivična dela kao što su ubistvo, silovanje ili masovni progon grupe poznati su kao „zločini protiv čovečnosti“ ili u nekim slučajevima kao „genocid“.


Pogledajte video: Šta je ratni zločin

Šta je ratni zločin
The British Broadcasting Corporation

Šta Ukrajina tvrdi da se desilo u Hersonu?

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kaže da su istražitelji u Hersonskoj oblasti, na jugu zemlje, već zabeležili više od 400 ratnih zločina koje su počinile ruske snage tokom njihove okupacije.

„Pronađena su tela mrtvih civila i vojnika“, rekao je on u televizijskom obraćanju.

„Ruska vojska je za sobom ostavila ono isto divljaštvo koje je činila u drugim oblastima zemlje u koju je ušla.“

Stanovnici u delovima Hersonske oblasti, koje je Rusija zauzela u prvim danima rata, pričaju novinarima o ubistvima i otmicama civila koje su počinili ruski vojnici, ali BBC nije uspeo nezavisno da potvrdi takve izveštaje.

Rusija negira da su njene trupe namerno gađale civile ili počinile zverstva u okupiranim oblastima.

Koje druge ratne zločine je navodno počinila Rusija u Ukrajini?

Ukrajinski državni tužilac Andrej Kostin rekao je u septembru da je njegova kancelarija dokumentovala 34.000 potencijalnih ratnih zločina počinjenih od ruskih snaga i da gradi slučaj za genocid.

U nekoliko delova Ukrajine koje su prethodno okupirale ruske trupe pronađene su masovne grobnice, među kojima i neke u kojima su bila tela civila na kojim se vide znaci torture.

  • U aprilu je pronađeno više od 400 tela civila u Buči, mestu na obodu Kijeva.
  • U septembru je u Izjumu, u Harkovskoj oblasti, u masovnoj grobnici pronađeno 450 tela – uglavnom civila.
  • U martu su ruske snage izvršile vazdušni napad na pozorište u Marijupolju koje se koristilo kao sklonište za decu.
  • Bolnica u Marijupolju je takođe bila pogođena u martu.
Pozorište u Marijupolju posle vazdušnog napada

Reuters
Pozorište u Marijupolju posle vazdušnog napada

Kako se mogu krivično goniti ratni zločini?

Ukrajinski sudovi su već krivično gonili jednog ruskog vojnika.

Dvadesetjednogodišnji ruski tenkovski komandant Vadim Šišmarin osuđen je na doživotnu zatvorsku kaznu zato što je pucao u nenaoružanog civila šezdesetdvogogodišnjeg Aleksandra Šelipova, u severoistočnom selu Čupakivka, nekoliko dana od početka invazije.

Može se, međutim, ispostaviti da je lakše za ratne zločine krivično goniti pojedinačne vojnike nego vojne komandante ili visoko pozicionirane političare.

Vadim Šišmarin, prvi ruski vojnik koja optužuju za ratne zločine

Reuters
Vadim Šišmarin prvi je ruski vojnik koja optužuju za ratne zločine

Hju Vilijamson iz Hjuman rajts voča kaže da je utvrđivanje „lanca komande“ veoma važno za bilo kakva buduća suđenja, između ostalog da li je neki lider odobrio zverstvo ili zažmurio na njega.

Međunarodni krivični sud (ICC) istražuje ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini, koji datiraju čak iz 2013. godine, pre nego što je Rusija anektirala Krim od Ukrajine.

Njegov glavni tužilac britanski pravnik Karim Kan kaže da postoji valjana osnova za sumnju da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini.

Međutim, ovaj sud nema ovlašćenje da hapsi osumnjičene, a Rusija nije potpisnica sporazuma na osnovu kog je osnovan sud – tako da je malo verovatno da će izručivati osumnjičene.

Međunarodni krivični sud uglavnom preuzima krivična gonjenja za ratne zločine u zemljama u kojima je sudski sistem suviše slab da sam vodi te slučajeve.

Do sada su, međutim, ukrajinski sudovi uspevali sami da pokreću vlastite slučajeve.

Do kraja avgusta njen državni tužilac podigao je optužnice protiv 135 osumnjičenih za ratne zločine.

Vladimir Putin

Getty Images

Ovaj sud može da pokrene slučaj protiv političkih lidera zbog „vođenja agresivnog rata“.

To pokriva i neosnovanu invaziju ili sukob koji nije pokrenut iz samoodbrane.

Međutim, profesor Filip Sends, stručnjak za međunarodno pravo sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da ICC ne može krivično da goni za to ruske lidere, između ostalih i predsednika Vladimir Putina, zato što Rusija nije potpisnica sporazuma o osnivanju suda.

U teoriji, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može da traži od ICC-a da istraži ova krivična dela, ali bi Rusija na to mogla da stavi veto.

Profesor Sends kaže da bi svetski lideri trebalo da osnuju jednokratni tribunal za krivično gonjenje zločina agresije u Ukrajini.


Pogledajte video: Svedočenja o brutalnostima ruske vojske u oslobođenim regionima Ukrajine

U gradu Balkalija, ruske trupe ubile su taksistu Petra Šepela poslednjeg dana okupacije.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Estelle feat. Kanye West
Za 1 minut

American Boy

Estelle feat. Kanye West
M People
Za 5 minuta

Search For The Hero

M People
Anastacia
Za 10 minuta

Paid My Dues

Anastacia
Mai Tai
Za 13 minuta

Am I Losing You Forever

Mai Tai
Juanes
Za 19 minuta

La Verdad

Juanes

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend