BBC

Rusija i Ukrajina: Zašto se raspisuju „referendume“ na okupiranoj teritoriji

Russian President Vladimir Putin speaks during a meeting on the military-industrial complex at the Kremlin, September 20, 2022

Getty Images
Očekuje se da će predsednik Vladimir Putin podržati aneksiju, baš kao što je to učinio na Krimu 2014.

Proruski zvaničnici u četiri okupirane ukrajinske oblasti raspisali su referendume o pridruživanju Rusiji.

Postoje izvesne sličnosti sa ruskom aneksijom Krima, ali sada je drugačije, jer su sve četiri oblasti u ratu, a Rusija je zauzela Krim bez ijednog ispaljenog metka.

Šta se dešava i zašto baš sada?

Posle skoro sedam meseci rata, ruski predsednik Vladimir Putin našao se u raskoraku.

Ukrajinska kontraofanziva vratila je velike delove teritorije zauzete u mesecima neposredno posle ruske invazije 24. februara.

On je sada pod pritiskom da reaguje, a podrška referendumima sličnim onom organizovanom na Krimu, pruža njegovim kritičarima odgovor.

Moskovski mediji već objavljuju rezultate istraživanja javnog mnjenja u kojima se tvrdi da postoji široko rasprostranjena podrška pridruživanju Rusiji, ali su oni krajnje sumnjivi, jer se glasanje održava usred rata, bez odgovarajućeg nadzora ili legitimiteta.

Baš kao što je referendum 2014. o Krimu međunarodna zajednica odbacila kao nevažeći, tako i ove izbore već osuđuju lideri Francuske i Nemačke.

Ali predsednik Putin verovatno misli da proglašenje okupiranih oblasti ruskim teritorijama može da promeni ishod rata, jer će mu omogućiti da poruči zapadnim saveznicima Ukrajine da prekinu da je snabdevaju oružjem.

Američki bacači raketa Himars naneli su posebno teške udarce ruskim snagama.

Ruski analitičar Aleksandar Baunov kaže da se Rusija nada da će Zapad odstupiti pri samoj pomisli na borbe na teritoriji koju Rusija smatra svojom.

Šta ovo glasanje čini nevažećim?

U trajanju od pet dana, od 23. do 27. septembra, četiri ukrajinske oblasti koje su delimično ili potpuno pod okupacijom Rusije, održaće referendume, a omogućeno je neposredno glasanje, kao i glasanje na daljinu.

Glasa se o pridruživanju Ruskoj Federaciji i šef Hersonske oblasti na jugu kog su postavili Rusi Vladimir Saldo rekao je da će njeno pripajanje Rusiji „osigurati našu teritoriju i ispraviti istorijsku nepravdu”.

Regionalna prestonica, grad Herson, trenutno nije bezbedno mesto, dok se ruski vojnici muče da ga odbrane od ukrajinske kontraofanzive.

Zgrada centralne administracije bila je pogođena nizom projektila samo prošle nedelje. Tu je bezbedno glasanje nemoguće.

A potom je tu i glavni grad oblasti Zaporožje, koji ostaje čvrsto u ukrajinskim rukama, tako da bilo kakvo glasanje da se anektira čitava oblast nema nikakvog smisla.

Donjeck na istoku je svega 60 odsto pod ruskom okupacijom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku, iako je i tamo počela da gubi uporište.

Veći deo predratnog stanovništva pobeglo je od rata.


Šta je pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Šta je pozadina sukoba Ukrajine i Rusije
The British Broadcasting Corporation

Šef ruske marionetske vlasti u Donjecku Denis Pušilin naredio je masovnu evakuaciju nekoliko dana pred invaziju.

Ruskim marionetskim liderima žurilo se da organizuju glasanje već mesecima, ali ova zbrzana odluka svega tri dana unapred ukazuje na veliki očaj.

„Rusija je započela rat, izvršila invaziju na oblast, bombardovala ljude, naterala ih u beg, a sada kaže da će upravo u toj oblasti organizovati referendum”, kaže Emanuel Makron, predsednik Francuske.

„Mi vidimo da lokalno stanovništvo želi da se vrati u Ukrajinu i zbog toga ima toliko gerilskih pokreta otpora na ovim teritorijama, tako da su ovi referendumi osuđeni na propast”, Jurij Sak, ukrajinski ministar odbrane, rekao je za BBC.

Šta će se desiti posle aneksije?

Sve je vrlo drugačije u odnosu na 2014. godinu.

Marionetski lider Donjecka pozvao je Putina da reaguje na pozitivnu odluku posle 27. septembra, „u koju nemamo nikakvih sumnji”, i razmotri njegovo pripajanje Rusiji.

Ruski predsednik će najverovatnije odlučiti da anketira sve četiri oblasti, ali malo toga će se promeniti na terenu jer će se ukrajinska kontraofanziva nastaviti.

Rusija će možda zahtevati od NATO zemalja da prestanu da snabdevaju Ukrajinu oružjem, ali nijedna od njih neće priznati rezultate glasanja.

Kao što ističe Institut za studije rata, Ukrajina je već pogodila ruske vojne mete na Krimu, a nije bilo nikakve ruske odmazde.


Pogledajte i video o istoriji odnosa Ukrajine i Rusije

Istorijat nesuglasica između Ukrajine i Rusije
The British Broadcasting Corporation

Hoće li Rusija proglasiti mobilizaciju?

Sve do sada, ruski predsednik izbegavao je da proglasi ratno stanje, nazivajući kampanju „specijalnom vojnom operacijom”.

To je sprečilo potpunu mobilizaciju, ali je uvedena delimična.

Dok su četiri oblasti raspisivale pseudo-izbore, donji dom ruskog parlamenta je ubrzanim postupkom menjao zakone uvodeći koncepte „mobilizacije” i „ratnog stanja” u krivični zakonik, sa strogim kaznama za dezerterstvo, predaju ili neovlašćeno odsustvo.

Mobilizacija bi mogla da bude u igri, ali ne odmah.

Putin šalje signale preostalim saveznicima da pokušava da okonča ovaj rat.

Turski predsednik rekao je da mu je čak nagovestio da se trudi da to uradi što pre.

Međutim, ako to ne bude funkcionisalo, Aleksandar Baunov veruje da će onda moći za neuspeh da okrivi druge i preokrene invaziju na Ukrajinu u odbrambeni rat.

Moskva se nada da će tada učiniti sukob legitimnim za sve Ruse i preduzeti dalje korake.


Pogledajte i video o dolasku ukrajinskih vojnika u oslobođeno selo

Ukrajina i Rusija: Radost zbog dolaska vojnika u oslobođeno selo
The British Broadcasting Corporation

Postoji li nuklearna pretnja?

Ruski propagandisti redovno prete upotrebom nuklearnog arsenala zemlje, posebno sada kada njihove oružane snage gube bitke na bojištima u Ukrajini.

Oni takođe predstavljaju ukrajinsku kampanju kao rat preko posrednika sa NATO-om, iako su zapadni lideri bili izuzetno pažljivi u izbegavanju direktnog sukoba.

Zamenik šefa ruskog saveta bezbednosti Dmitri Medvedev izrekao je slabo prikrivenu pretnju u utorak rekavši da bi posle aneksije bilo kakvo zadiranje u rusku teritoriju moglo da naiđe „na samoodbrane svim silama”.

Ruska televizijska propagandistkinja Margarita Simonjan otišla je korak dalje, rekavši da bi napadi na rusku teritoriju postali „otvoreni rat između Ukrajine i NATO-a i Rusije, odrešivši ruke Rusiji.”

Britanski konzervativni poslanik Bob Sili, koji se upravo vratio iz posete Kijevu, veruje da je cilj nuklearne pretnje uglavnom da zastraši Zapad tako da prestane sa snabdevanjem Ukrajine oružjem.

Ali on upozorava na opasnost od samoispunjenja tih pretnji – ako Rusija počne samoj sebi da opravdava upotrebu taktičkog nuklearnog oružja „ona bi na kraju mogla da postane racionalna reakcija, koliko god mi mislili da nije racionalna”.


Možda vas zanima i ovaj video:

Ukrajina i Rusija: Osveta Moskve zbog gubitka teritorija
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 56 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 53 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 50 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 45 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend