BBC

Srbija i Amerika: Đorđe Šagić, po rođenju Srbin, po duhu Meksikanac, po karakteru Teksašanin, a po državljanstvu Amerikanac

Đorđe Šagić

BBC
Đorđe Šagić, ilustracija

Svešteničku odoru i Bibliju zamenio je puškom i vojničkim šinjelom.

Večiti avanturista, idealista, poliglota, borac za slobodu, čovek sa više imena i još više profesija.

Đorđe Šagić prvi je Srbin koji je zvanično dobio američko državljanstvo.

Rođen je 30. aprila 1795. godine, sedam godina pošto su Sjedinjene Američke Države dobile prvi Ustav.

Za sebe je govorio da je po rođenju Srbin, po duhu Meksikanac, po karakteru Teksašanin, a po državljanstvu Amerikanac.

Džon Livingston, istoričar, uvrstio ga je u 200 najznačajnijih Amerikanaca, dok ga Džon Lojd Stivens, arheolog i svetski putnik, smatra „građaninom sveta ili makar njegovog većeg dela”.

„Bilo je čudno u tom udaljenom i zabačenom mestu sresti čoveka iz još udaljenog kraja i čak još manje znanog, nekog ko govori svaki evropski jezik, ko poznaje svaki kutak Evrope, zna istorijat svake vladajuće dinastije, teritorijalne granice svakog vladara, a u to isto vreme je građanin toliko država”, zapisao je Stivens.

„Mislim da svaka porodica želi da se na neki način poveže sa važnim članovima porodičnog stabla, tako sam i ja poželeo da saznam što više o ‘deda Džordžu'”, priča Džek Malet, Šagićev potomak, za BBC na srpskom.

Da ima „uspešnog pretka” saznao je u dečačkim danima.

Čitajući knjigu porodice Fišer, počinje da otkriva deliće života ovog Amerikanca srpskog porekla.

„Pretpostavljam da Đorđe dolazi od Karađorđa Petrovića sa kojim se borio protiv Turaka kao vrlo mlad”, dodaje Malet.

Prvi koraci na američkom tlu

Đorđe Šagić je rođen u Stonom Beogradu, nadomak Budimpešte u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji, u srpskoj porodici.

Pohađao je karlovačku Bogosloviju i bio među boljim đacima, kaže Vladislav Bajac, pisac koji je pre dvadesetak godina objavio knjigu posvećenu Šagiću.

„Nije postao sveštenik, već je uzeo oružje i krenuo da brani Beograd od Turaka.

„Kada su mu mađarski vojnici rekli da je zakasnio i da su Turci već nadomak Beograda i da mogu da ga zarobe i uhapse, odlučuje da se vrati u Austrougarsku”, govori Bajac.

Prekrektnica u životu Đorđa Šagića bila je 1815. godina.

Posle dvogodišnjeg tumaranja evropskim kontinentom, 20-godišnji Šagić ukrcava se na brod u nemačkoj luci Hamburg.

Po dolasku na američko tlo nailazi na prvu prepreku.

Kako nije imao para da otplati ovaj put, vlasnici broda, kojim je doputovao do američke obale, želeli su zbog toga da ga prodaju kao roba.

„Pošto im je delovao sumnjivo, pitali su ga da li je ribar – fisher on je samo klimnuo glavom, svestan da time može da spasi život, te preuzima englesku verziju prezimena i od tada se ova američka verzija njegovog imena i prezimena nalazi na svim njegovim dokumetima”, priča Džek Malet.

Đorđe Šagić tako postaje Džordž Fišer.

Port Gibson, u američkoj saveznoj državi Misisipi, postaje njegov novi dom.

Počinje da se bavi uvozom svile i ženske garderobe iz Evrope i tako upoznaje buduću suprugu Elizabet Dejvis, ćerku jednog od vlasnika većih plantaža u tom kraju.

Đorđe Šagić

Privatna arhiva porodice Malete
Đorđe Šagić, u Americi Džordž Fišer

Iako je početkom 19. veka ukinuto ropstvo u Americi, vlasnici plantaža na jugu Amerike nastavljaju da razmenjuju radnu snagu i tretiraju kao robove, među kojima je najviše bilo Afromerikanaca.

Đorđe Šagić, sada već Džordž Fišer, ne krije protivljenje tome i ubrzo se priključuje borbi za ukidanje ropstva.

„Ima i toga da je dolazio sa Balkana te je znao šta znači biti u podređenom položaju”, priča Bajac.

Buntovni duh je iskazivao i povodom događaja na Balkanu iako udaljen hiljadama kilometara.

Indirektno se uključio u grčki rat protiv Turaka, štampanjem pamfleta u kojima poziva Amerikance i Evropljane da pomognu grčkom narodu u ratu za nezavisnost.

Grčki rat protiv Turaka bio jedan u nizu ustanaka protiv osmanske vlasti u 19. veku.

Osnivač Teksasa

Šagić napušta Misisipi i odlazi u Meksiko, državu tek oslobođenu od španske kolonijalne vlasti.

Nova meksička vlast kontrolisala je istočni deo države, dok je zapadni deo bio jedna vrsta vakuuma te je ostavljalo prostora da se nasele kolonisti iz Amerike, kaže Džek Malet.

Šagić postaje meksički državljanin, a jedna od obaveza mu je bila da godišnje dovede 500 porodica u provinciju Teksas, kako bi taj deo države mogao da se razvija.

Ubrzo dobija i državničko mesto i postaje carinik u Meksičkom zalivu.

„Radio sam i dalje kao carinik, anglosi su odbijali da plaćaju poreze i poštuju meskičke zakone, neki doseljenici su hteli da dignu ustanak i proglase nezavisnu državu Teksas, a jedino što su hteli jeste zona slobodne trgovine”, piše u u knjizi Istorija porodice Fišer.

Uključuje se u borbu za otcepljenje Teksasa od Meksika i stvaranju deklaracije o njegovoj nezavisnosti.

„Uvek se nalazio u nekom sukobu, tako je stvarao neprijatelje, ali je uvek bio na dobroj strani i ponosan sam zbog toga”, kaže za BBC na srpskom još jedan Šagićev potomak, Lari Malet, koji živi u Hjustonu.

Usled nestabilnosti i čestih promena na meksičkoj političkoj sceni, Šagić odlučuje da krene novim putem.

Na krilima Teksaške revolucije, uključuje se i u oslobađanje Nju Orleansa, gde se zapošljava u lokalnom katastru.

Štampa Mercurio del Puerto de Matamoros, revolucionarne novine, objavljujući pozive nezadovoljnim stanovnicima da ustanu i bore se za slobodu,

Upisivanjem zemljišta u državne knjige nastavlja da se bavi i u Hjustonu, gradu u kome je boravio godinu i po dana.

Ovaj Amerikanac srpskog porekla radio je neko vreme i kao advokat, sudija, a izabran je i u nekoliko gradskih odbora u Hjustonu i San Francisku.

„Njegova tadašnja uloga bila je slična poziciji koju danas nazivamo guvernerskom.

„Bila je to velika čast, a postao je i počasni konzul Grčke u San Francisku”, priča Vladislav Bajac.

Uvek u pokretu, odlazi i u Kaliforniju, na zapadu Amerike u jeku zlatne groznice, kada su otkrivena velika nalazišta zlata, što je pokrenulo veliki talas migracija u Americi.

Đorđe Šagić

Privatna arhiva porodice Malete
Đorđe Šagić, u Americi poznat kao Džordž Fišer

Mason za koga su čuli i u 21.veku

Šagić je ispisao i nekoliko stranica masonske istorije.

Tokom boravka u Teksasu učestvovao je u formiranju Jorske masonske lože.

Nacionalno sedište tog reda pre nekoliko decenija posećuje Džek Malet.

Pošto je objasnio razloge dolaska, vidno iznenađena recepcionarka pozvala je nadređenog.

Malet priča da su tišinu prekinuli koraci gabaritnog gospodina.

„Gospodine Malet, ne možete ni da zamislite kakva je ovo čast.

„Ulepšali ste mi mesec”, priseća se kroz smešak ovaj Amerikanac.

Tom prilikom posetio je arhive i imao uvid u neke od originalnih zapisa sa masonskih sastanaka koje pisao lično Šagić.

„Pa, on je učestvovao u kreiranju mape Teksasa”, dodaje oduševljeno Malet.

Nekoliko godina kasnije posetio je masonsku ložu u Džeksonu, blizu gradske kuće istoimenog grada u državi Misisipi.

Tokom obilaska jedne od retkih zgrada koja nije uništena u američkom građanskom ratu, u razgovoru sa vodičem provlači da je Šagićev potomak.

„Zavladao je muk”, priseća se Šagićev potomak.

Vodič je zastao, prišao i kratko izustio: „Počastvovan sam.”

„Ovo je dokaz da ga se ne sećaju samo istoričari i ponosni Grci i Srbi, već da se njegov uticaj na druge ljude oseća i danas.

„Ponosan sam što mogu da ga nazovem mojim pretkom”, zadovoljno kaže ovaj Amerikanac.

Kako ga pamti istorija?

Aleksandar Slavković koji je napisao knjigu o Šagiću Doseljnik smatra da je to bio čovek jakih uverenja, od akcije i reči, ali da je nekako potisnut iz istorijskih spisa,

„Često ljudi koji su učinili nešto veliko ostanu van istorijskih okvira”, dodaje Slavković.

Pamti ga i slavi Teksas, kažu u teksaškoj istorijskoj asocijaciji.

„Teksas je bio i ostao prostor susreta različitih kultura u koji su mnogi dolazili da započnu život.

„Šagić je samo jedan od Evropljana koji je to pokušao”, navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Dodaju da „Teksas svake godine danas slavi te pionire kroz razne manifestcije”.

„Sama činjenica da je deo Teksaškog priručnika iz 1952. govori koliko je njegova uloga važna u ranom razvoju ove države.”

Nisam te oslobodio, oslobodila si se sama

Đorđe Šagić se ženio četiri puta, imao je tri sina, 29 unučadi i govorio je više od deset jezika.

Njegovi potomci danas žive u Hjustonu i Teksasu i ponosni su na njega i njegovo poreklo.

Lari Melete posetio je i Sremske Karlovce gde je Šagić pohađao školu.

„Posetio sam i arhiv grada i video njegove školske ocene koje se i dalje čuvaju.

„Bilo je zanimljivo koračati ulicama kojima je hodao Džordž”, kaže ovaj Amerikanac.

Šagić je umro u San Francisku 11. juna 1873. godine, a zastave na diplomatskim predstavništvima bile su spuštene na pola koplja, priča pisac Bajac.

„Možda Srbiju nisam odbranio sa Karađorđem, ali se ona odbranila sama.

„Osvajanje slobode je osvajanje života”, reči su koje se prepisuju Đorđu Šagiću, a zapisane su u Istoriji porodice Fišer.

Njegovi potomci nisu sigurni da li je to deo legende ili je on to zaista i rekao.

Bajac kaže da istorijski spisi pokazuju da je on prvi Srbin koji je zvanično dobio američko državljanstvo i da je do kraja života pokušavao da ne prekine veze sa Beogradom.

„On se nikada nije odrekao srpskog porekla, čak je učestvovao u izgradnji rusko-srpske crkve, jedne od prvih pravoslavnih crkava na američkom tlu”, priča ovaj pisac.

Vladislav Bajac dodaje da je Šagić u Americi našao zamenu za ono što nije uspeo da uradi u Srbiji.

„Srbiju je želeo da oslobodi od Turaka, nije uspeo u tome, ali se zato u Americi borio za ukidanje ropstva i oslobađanje Teksasa”, smatra Bajac.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 52 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 55 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 59 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 3 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 7 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend