BBC

Srbija i Belorusija: Andrej Gnjot, kritičar predsednika Lukašenka, kom preti izručenje iz Srbije, prebačen u kućni pritvor

aleksandar lukašenko

Mikhail Metzel/Pool via REUTERS
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko

Posle sedam meseci i šest dana u ćeliji Okružnog zatvora u Beogradu, beloruski reditelj i aktivista Andrej Gnjot je 5. juna pušten u kućni pritvor.

Četrdesetjednogodišnji Gnjot je uhapšen 30. oktobra 2023. godine, kada je sleteo na beogradski aerodrom, ne sluteći da će se naći u riziku da bude izručen u Belorusiju, jedinu zemlju u Evropi gde se i dalje sprovodi smrtna kazna.

U rodnoj zemlji, ovaj 42-godišnjak je optužen da je utajio porez u iznosu od oko 300.000 evra, dok njegov pravni tim tvrdi da je slučaj politički motivisan.

„Iznenadno su me oslobodili – šetao sam po dvorištu pritvora, a onda su došli policajci i počeli da viču moje ime, nije mi bilo jasno zašto.

„Drugi pritvorenici su mi rekli da me šalju kući, a ja sam prvo pomislio da će me izručiti“, kaže Gnjot za BBC na srpskom iz stana u Beogradu, gde se nada da će ostati do kraja sudskog procesa.

U dokumentima u koja su BBC novinari imali uvid, navodi se da je Viši sud u Beogradu početkom 2024. godine naložio ekstradiciju, ali je Apelacioni sud 8. marta poništio presudu, a predmet je vraćen na ponovno suđenje, koje i dalje traje.

Pozivajući se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Gnjotov advokatski tim se prethodno žalio Apelacionom sudu na pritvor, navodeći da mu se ne ukazuje neophodna medicinska pomoć, kao i da ga u zatvoru drže „proizvoljno“.

Svetlana Tihanovskaja, liderka beloruske opozicije u egzilu, apeluje na vlasti Srbije da ne izručuju Gnjota Belorusiji.

„Progon aktivista, koji se suprotstavljaju režimu Aleksandra Lukašenka, predstavlja neprihvatljivu praksu i krši osnovne principe demokratije i ljudskih prava“, saopštila je na njenom zvaničnom Telegram kanalu.

Dodala je da je premeštanje Gnjota u kućni pritvor „rezultat zajedničkog rada“ evropskih diplomata, beloruskih političara, advokata i nevladinih organizacija.

Zašto Belorusija traži izručenje?

Beloruske vlasti traže Gnjotovo izručenje na osnovu Interpolove poternice, dok su njegovi advokati u novembru 2023. zatražili brisanje njegovih podataka iz Interpolove baze, tvrdeći da „ne postoji osnov“ za raspisivanje poternice.

Interpol je 20. februara doneo odluku da privremeno blokira pristup zemalja članica podacima aktiviste, navodi se u dokumentu Interpola, u koju je BBC na srpskom imao uvid.

Ovo znači da zemlje članice Interpola neće imati pristup dosijeu njegovog klijenta, sve dok Interpol donese odluku o zahtevu advokata za brisanje Gnjotovih podataka iz baze, objašnjava Vadim Drozdov, advokat beloruskog porekla, koji predvodi međunarodni tim Gnjotovih branilaca.

„Tokom ovog perioda, bilo kakva međunarodna policijska saradnja u vezi sa ovim slučajem, koja se odvija kroz Interpolove kanale, predstavljala bi kršenje Interpolovih pravilnika“, dodaje advokat.

Advokat podseća da je Gnjot uhapšen u Srbiji upravo na osnovu poternice koju je izdao Nacionalni centralni biro Interpola u Belorusiji.

apelacioni sud 19 februar

BBC
Završnom ročištu pred Apelacionim sudom u Beogradu prisustvovala je nekolicina novinara i diplomata – policija nije dozvolila fotografisanje okrivljenog

BBC ruski servis je ranije razgovarao sa stručnjacima koji su izneli ocenu da „beloruske vlasti koriste Interpolovu poternicu kao mehanizam da se domognu političkih neistomišljenika“, među kojima mnogi žive u egzilu od spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

U najnovijem izveštaju organizacije Hjuman rajst voč od 22. februara ukazuje se na slučajeve u kojima su beloruske vlasti verovatno zloupotrebile Interpol.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Andrej Gnjot tvrdi da je jedan od osnivača Slobodne asocijacije sportista Belorusije (SOS By – SOS baj), inicijative za smenu vlasti u Belorusiji, koja broji oko 2.000 članova.

„Pre dva dana, u ruskom zatvoru je stradao Aleksej Navaljni – ako budem izručen, biću eliminisan baš kao i on.

„Diktatorski režim u Belorusiji je do laktova u krvi – moj život je sada u vašim rukama“, rekao je Gnjot 19. februara, na završnom ročištu pred Apelacionim sudom u Beogradu, gde ga je policija sprovela u lisicama.

Beloruske vlasti rutinski pribegavaju taktici progona opozicionih političara i aktivista po optužbama u vezi sa finansijskim malverzacijama, rekao je Drozdov prethodno za BBC na srpskom.

Zvanični Minsk surovo se obračunava sa političkim neistomišljenicima od spornih predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je zvanično pobedio Aleksandar Lukašenko.


Pogledajte video: Ko je žena koja tvrdi da je pobedila Lukašenka na izborima, a sad je u egzilu

U samo šest meseci život Svetlane Tihanovske promenio se iz korena.
The British Broadcasting Corporation

Ko je Andrej Gnjot?

Po obrazovanju je novinar, po profesiji reditelj televizijskih reklama i muzičkih spotova, a po političkim stavovima protivnik Lukašenkovog režima.

„Pred toga, ja sam verovatno prvi politički zatvorenik u Srbiji još od vremena socijalističke Jugoslavije“, rekao je Gnjot u završnoj reči na ročištu koje je pratilo nekoliko novinara i diplomata.

Već više od 100 dana, Gnjot je pritvoren u Okružnom zatvoru u Beogradu, a kako je rekao na ročištu, „zdravstveno stanje (mu) se pogoršava, a jezička barijera čini da se oseća veoma usamljenim“.

Uhapšen je nakon što je poslovno doputovao u Beograd sa Tajlanda, gde je živeo u emigraciji od 2021. godine, navodi se u dokumentaciji koju je Gnjotov advokatski tim dostavio BBC novinarima.

Kao i hiljade njegovih sunarodnika, napustio je Belorusiju zbog političke represije koja je usledila nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

Lukašenko, po mnogim analitičarima jedan od poslednjih diktatora u Evropi, tada je proglasio pobedu, što je rasplamsalo najmasovnije proteste u novijoj istoriji Belorusije.

Na vlasti je od 1994. godine – duže od bilo kog evropskog lidera. Trenutno mu teče šesti predsednički mandat.

Desetine hiljada ljudi su mesecima izlazile na ulicu, pokušavajući da ospore zvanične rezultate izbora, na šta su vlasti odgovorile hapšenjem, pritvaranjem i prebijanjem demonstranata i aktivista.

Takozvanu „sportsku kolonu“ na protestima u Minsku činili su članovi Gnjotove organizacije SOS baj, osnovane posle spornih izbora.

Okupila je stotine članova, među kojima su bili i poznati sportisti.

Beloruski KGB je 2022. godine proglasio SOS baj za „ekstremističku organizaciju“, uvrstivši je na spisak stotina grupa i udruženja koje su izrazile protest protiv Lukašenkovog režima.

Osim učešća u protestima protiv vlasti, Gnjot je organizovao rad udruženja, a takođe je pravio video-sadržaj koji je SOS baj objavljivao na društvenim mrežama.

Između ostalog, on je 2020. bio jedan od inicijatora otvorenog pisma Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK), u kojem je ukazano na političku represiju nad beloruskim sportistima.

Posle tog pisma, MOK je suspendovao finansiranje Beloruskog nacionalnog olimpijskog komiteta (NOK) i isključio Lukašenka, tadašnjeg predsednika NOK-a, iz olimpijskih događaja.

Gnjot je tada odlučio da napusti zemlju, pojašnjava advokat Drozdov.


Pogledajte raniji video sa protesta u Belorusiji:

Primena sile i masovna hapšenja obeležile su drugu noć protesta u Minsku.
The British Broadcasting Corporation

Zašto je Gnjot uhapšen u Srbiji?

Gnjot je u Srbiji uhapšen na osnovu Interpolove poternice koju je izdao Nacionalni centralni biro Interpola u Belorusiji septembra 2023. godine, kaže advokat.

Drozdov tvrdi da je krivična prijava protiv Gnjota neosnovana – traže ga za utaju navodno počinjenu između 2012. i 2018, ali na osnovu zakona koji je u Belorusiji stupio na snagu tek 2019. godine.

„Beloruske vlasti izdale su nalog za hapšenje, a potom i Interpolovu poternicu, tek 2023. godine“, dodaje.

Drozdov ističe da su sa slučajem već upoznata i međunarodna tela.

Advokatski tim se decembra 2023. obratio Evropskom sudu za ljudska prava i zatražio da od Vlade Srbije zahtevaju da spreči Gnjotovo izručenje.

Mesec dana ranije, obratili su se Interpolovoj Komisiji za kontrolu dosijea, sa zahtevom da obrišu Gnjotove podatke iz baze poternica jer, kako tvrde, „ne postoji osnov“ da bude u njoj.

Generalno tužilaštvo Republike Belorusije uputilo je Vladi Srbije zahtev za izručenje 15. novembra 2023. godine – dve nedelje po hapšenju na aerodromu, kaže Drozdov.

„U zahtevu se iznose uveravanja da Gnjot neće biti podvrgnut mučenju ili drugom lošem postupanju u Belorusiji, kao i da proces nije politički motivisan“, dodaje.

Priloženi su nalozi Istražnog komiteta Republike Belorusije – za pretres Gnjota, izdat novembra 2023, kao i za njegovo hapšenje, iz februara 2023. godine.

Advokat dodaje da njegov klijent nije znao da ga u Belorusiji traže.

U kojoj fazi je postupak protiv Gnjota?

Gnjot je u pritvoru u Srbiji već oko četiri meseca.

Sve do pre nekoliko dana bio je u okružnom zatvoru, gde su ga obilazili srpski advokati, a Drozdov kaže da kolege iz njegovog tima imaju „direktan pristup klijentu“.

„Prethodno smo se suočili sa problemima u ukazivanju medicinske pomoći“, dodaje advokat, koji živi u Švajcarskoj.

Viši sud u Beogradu je 7. decembra 2023. presudio da su „ispunjeni uslovi za izručenje“ Andreja Gnjota.

Advokatski tim se na ovu odluku žalio Apelacionom sudu u Beogradu, gde je 19. februara održano završno ročište.

„Očekujemo da presuda bude doneta u narednih 20-30 dana“, rekao je ranije Filip Sofronijević, beogradski advokat i član tima branilaca, za BBC na srpskom.

Ukoliko Apelacioni sud uvaži žalbu, slučaj će biti vraćen pred Viši sud u Beogradu na ponovno razmatranje, objašnjava.

Advokatski tim se odvojeno žalio i na činjenicu da je Gnjot u pritvoru, i zatražio premeštanje u kućni pritvor, što se trenutno takođe razmatra pred Apelacionim sudom.

Tihanovskaja, Pavel Latuško i Lukađenko

BBC
Tihanovskaja, Pavel Latuško i Lukađenko

Da li Belorusija koristi Interpol za obračun sa neistomišljenicima?

Beloruske vlasti koriste međunarodne kanale Interpola da traže i izruče protivnike Aleksandra Lukašenka koji su pobegli iz zemlje, piše BBC na ruskom.

„Za Lukašenkov režim Interpol predstavlja efikasan način za borbu protiv disidenata. čak i u inostranstvu“, rekao je advokat Aleš Mihalevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo, koji pomaže političkim aktivistima iz Belorusije koji su se našli na međunarodnoj poternici.

Istražni komitet Belorusije stavio je na međunarodnu poternicu Svetlanu Tihanovsku, liderku opozicije u egzilu, koju protivnici Lukašenka smatraju stvarnom pobednicom spornih izbora 2020. godine.

Beloruske vlasti terete Tihanovskaju, koja sada živi u Litvaniji, za „ugrožavanje nacionalne bezbednosti“.


Pogledajte video: Zašto je ruska porodica Iržanski proterana iz Srbije

Ponovna selidba: Planirali su život u Beogradu, ali sada moraju da odu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Electric Light Orchestra
Za 0 minuta

Turn to Stone

Electric Light Orchestra
Smak
Za 4 minuta

Gore , Dole

Smak
Generacija 5
Za 7 minuta

Ti I Ja

Generacija 5
Josipa Lisac
Za 11 minut

Lezaj Od Suza

Josipa Lisac
Fleetwood Mac
Za 15 minuta

Big Love

Fleetwood Mac

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend