BBC

Srbija i Crna Gora: Predsednici vlada saglasni da odnose treba „resetovati” i okrenuti novi list

Dritan Abazović i Ana Brnabić

Fonet/Milica Vučković
Dritan Abazović i Ana Brnabić

„Nema Mila, nema Tita, sad se ođe Dritan pita”, pevale su pristalice Dritana Abazovića posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2020. godine na kojima je postao bitan teg na nestabilnoj vagi crnogorske politike, gde je svaki gram bitan.

Dve godine kasnije, lider Građanskog pokreta URA stigao je do premijerske fotelje, a za prvo odredište koje će obići na toj funkciji izabrao je Beograd.

„Prvi put posle obnove nezavisnosti, pre 16 godina, Vlada Crne Gore je za prvu zvaničnu, državnu, bilateralnu posetu izabrala Srbiju”, kaže Vlado Pavićević, savetnik Vladimira Jokovića, ministra poljoprivrede i potpredsednika crnogorske vlade.

„To je u simboličkom i suštinskom smislu ogromna poruka”, rekao je Pavićević za BBC na srpskom.

Abazović se po dolasku u Beograd prvo sastao sa premijerkom Anom Branbić, a očekuje se i sastanak i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Na konferenciji za medije sa Brnabić, Abazović je izjavio da se njegovom posetom Beogradu „okreće novi list” u odnosima dve zemlje, kao i da je neprirodno da bude bilo kakvog šuma u komunikaciji, prenosi agencija Fonet.

Taj novi ciklus, dodaje, znači i pristupanje „otvorenim pitanjima pristupimo na krajnje odgovaran način i u korist građana obe države”.

Brnabić je dodala da svi žele da se resetuju odnosi između dve države i da se uđe u eru najboljih mogućih odnosa.

„Nemamo bliže zemlje od Crne Gore, kao što i vi kažete da nema Crnoj Gori nikog bližeg od Srbije, ni politički, ni ekonomski”, rekla je Brnabić.

Dritan Abazović

Fonet
Abazovića je u Beogradu dočekala Ana Brnabić, premijerka Srbije

Poslednjih godina mnoga pitanja opterećuju odnose dveju država, koje su gotovo čitav vek – od 1918. do referenduma o nezavisnosti Crne Gore iz 2006. – delile zajedničke granice.

Neki od njih su pitanje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, pristupanje Crne Gore regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan, kao i izručenje Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Srbije i Crne gore.

Današnji odnosi Beograda i Podgorice „ne mogu se označiti kao loši”, ali su „sigurno ispod realnih mogućnosti”, smatra Zoran Lutovac, nekadašnji ambasador Srbije u Crnoj Gori.

„Političke elite nikako da prihvate da odnosi Srbije i Crne Gore ne smeju zavisiti od toga ko je na vlasti, niti od ličnih odnosa političara”, kaže Lutovac za BBC na srpskom.

„Oni moraju biti na najvišem mogućem nivou u svim oblastima, jer su dve države upućene jedna na drugu, kao i njeni građani, čiji je odnos daleko bolji.”

Kakvi su trenutni odnosi Beograda i Podgorice

Politička vaga Crne Gore poprilično se ljuljala zbog mnogih promena, od čega su proteklih godina zavisili i odnosi Podgorice i Beograda.

Demokratska partija socijalista (DPS), aktuelnog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, tokom leta 2020. godine prvi put je, posle tri decenije, ostala bez vlasti.

Za premijera Crne Gore tada je imenovan Zdravko Krivokapić, a Abazović je bio potpredsednik vlade zadužen za nacionalnu bezbednost.

Izbori održani su posle dugih protesta Srpske pravoslavne crkve i njenih vernika tokom 2019. i 2020. godine zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Prema nekim ocenama, protesti su znatno uticali na ishod parlamentarnih izbora i poraz do tada neprikosnovenog DPS-a.

Međutim, Krivokapićevoj vladi je u februaru 2022. izglasano nepoverenje.

„Očigledno da Krivokapić nije imao naklonost Beograda i da nije bio njegov miljenik, iako je to bila vlada koja je isticala da je više okrenuta Srbiji nego prethodne”, smatra Lutovac.

Abazovićevu manjinsku vladu danas čine stranke koje imaju 16 od ukupno 81 predstavnika u parlamentu, a njeno formiranje podržali su i poslanici DPS-a, stranke koju je Abazović kritikovao pre nego što je postao premijer.

„Drugim rečima, Vučić je bolji sa aktuelnom vladom, koju DPS podržava, nego sa prethodnom, koju DPS nije podržavao”, kaže Lutovac.

On smatra da u odnosima Srbije i Crne Gore danas „nema ozbiljnih i suštinskih problema, osim što se identitetsko pitanje – koje je u Crnoj Gori često ključno – koristi u političke svrhe.”

https://www.instagram.com/p/CfYyF6nMEx_/?igshid=YmMyMTA2M2Y=

A odnose između dve republike obeležio je u međuvremenu niz uspona i padova.

Pavićević smatra da su i pre formiranja Abazovićeve vlade oni bili „pomalo unapređeni u odnosu na period vlasti DPS-a”, ali da je i to „nedovoljno”.

„Za ova dva meseca, kada vidimo te susrete koje su Abazović i Vučić imali, vidimo da to ima relativno brzu šansu da napreduje.”

Ljudi u Crnoj Gori samo žele da „formalni politički odnosi budu kao i među ljudima u njihovim svakodnevnim životima”, kaže Pavićević.

„Oni putuju, druže se, to su bratstva, kumstva, rođačke veze, preduzetničke… Ali kada se dođe do politike, eto odmah i prepreka.

„Oni neće da im politika pravi probleme, već da ih rešava”, ocenjuje Pavićević, koji je političko iskustvo gradio i u Srbiji kao poslanik opozicione Nove stranke u Narodnoj skupštini.

Otvoreni Balkan

Reuters
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore – Dimitar Kovačevski, Edi Rama i Dritan Abazović (s leva) na samitu Otvoreni Balkan

Pet trenutnih pitanja u odnosima Srbije i Crne Gore

  • Otvoreni Balkan

„Prva stvar koja može da se dogovori relativno lako jeste pitanje pristupanja Crne Gore regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan”, kaže Pavićević.

Reč je o inicijativi neformalnog naziva „Mali Šengen”, nastaloj 2019. godine, koja je potom preimenovana u Otvoreni Balkan.

Članovi su Srbija, Severna Makedonija i Albanija, koje su poslednjih godina potpisale niz sporazuma o saradnji, pre svega u vezi sa olakšanjem uvoza, izvoza i kretanja roba.

Očekuje se i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između tri zemlje.

Međutim, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora su i dalje van te inicijative.

„Moja je procena, kao nekog ko ima formalnu poziciju savetnika ministra i potpredsednika Jokovića, da će Crna Gora pristupiti toj inicijativi”, kaže Pavićević.

Ta tema je sve bitnija za javnost u Crnoj Gori, jer je „stvorena atmosfera da je Otvoreni Balkan u interesu zemlje”, ocenjuje.

„Mnogo ima priča i predrasuda o Crnogorcima kao lenjim ljudima, koji ne vole mnogo da rade, ali to je zapravo radan narod, kojem je do maksimuma razvijen preduzetnički duh.

„Oni na sve racionalno gledaju, a ako bismo otvorili prostor Zapadnog Balkana, upravo bi ljudi u Crnoj Gori od toga imali najviše koristi, kao i luka Bar i mnoge kompanije.

„Mislim da oni jedva čekaju da se što pre uđe u taj eksperiment”.

Abazović je nedavno u Ohridu prisustvovao inicijativi Otvoreni Balkan, ali u statusu posmatrača.

Prethodno je više puta hvalio ovu inicijativu.

Pred put u Severnu Makedoniju je, na primer, izjavio da „još nije čuo validan argument zašto Crna Gora da ne pristupi”.

Pavićević smatra da bi pitanje pristupanja Crne Gore Otvorenom Balkanu moglo da bude rešeno već posle posete Beogradu.

Međutim, Lutovac o ovoj inicijativi „nema previsoko mišljenje”.

Lider opozicione Demokratske stranke smatra da ta inicijativa „nije motivisana interesima građana”, već „unutrašnjim i regionalnim motivima političkih lidera”.

„Ne vidim smisao svega toga, ako već imate Ceftu, Berlinski proces i evropske integracije, kao ni ko ima koristi od toga što je uključen u Otvoreni Balkan”, kaže Lutovac.

CEFTA je trgovinski sporazum koji definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, čije su potpisnice, između ostalog, i sve zemlje Zapadnog Balkana.

Berlinski proces je inicijativa budućeg proširenja Evropske unije zemljama Balkana, koji se često posmatra kao paralelan proces inicijativi Otvoreni Balkan.

Ključna razlika je, međutim, što vlasti u Prištini žele da budu članice Berlinskog procesa, dok na sastanke regionalnih lidera Otvorenog Balkana ne žele da dolaze ni kao posmatrači.


Zvanične posete – 5:0 za Crnu Goru

Abazovićeva poseta biće peta poseta najvišeg crnogorskog zvaničnika Beogradu u poslednjih deset godina, piše RTCG.

Milo Đukanović, tada premijer Crne Gore, u zvaničnoj poseti Beogradu bio je 2013. godine.

Godinu dana kasnije došao je tadašnji premijer Igor Lukšić, a potom 2017. i njegov naslednik Duško Marković.

U Beogradu je 2021. bio i Zdravko Krivokapić.

Sa te posete ostalo je upamćeno da je crnogorskog premijera na beogradskom aerodromu dočekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i to neformalno obučen.

Za to vreme niko od najviših srpskih lidera nije bio u zvaničnoj, bilateralnoj poseti Podgorici.

Ana Brnabić, premijerka Srbije, u februaru 2021. bila je u Podgorici, donoseći Crnoj Gori prvu isporuku Sputnjik vakcina protiv korona virusa.

Na aerodromu ju je dočekala delegacija Vlade Crne Gore, na čelu sa tadašnjim premijerom Zdravkom Krivokapićem.

„Zdravlje iznad svega, a solidarnost prije svega, to je iskaz današnjeg velikog događaja”, rekao je tada Krivokapić.


  • Temeljni ugovor i SPC

Kao drugu važnu temu Pavićević ističe pitanje Temeljnog ugovora koji reguliše odnose Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC) kao verske zajednice.

„I to je takođe lako rešivo, jer se i to pitanje stavlja u kontekst odnosa dve države”, smatra Pavićević.

„A koliko sam shvatio, sada se samo čeka najava datuma kada će biti potpisan, a mislim da će to biti veoma brzo”.

Abazovićev kabinet u utorak je saopštio da su radne grupe Vlade Crne Gore i SPC uskladile Nacrt Temeljnog ugovora.

U njemu se navodi da Crna Gora priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta SPC i da jemči nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, prenosi RTS.

Abazović se od dolaska na vlast dvaput sastao sa patrijarhom Porfirijem, poglavarom SPC, prvi put uoči formiranja vlade.

„Bila je to njegova privatna poseta Beogradu i obojica su tada imali vrlo dobre utiske, javno su govorili o tome”, navodi Pavićević.

„Drugi je bio u Crnoj Gori, u manastiru Ostrog, kada je tu bio i mitropolit Joanikije – najviši predstavnik SPC u Crnoj Gori – i gde su samo potvrdili izuzetnu komunikaciju i usmerenje da Temeljni ugovor treba što pre da se potpiše”.

Joanikije je nasledio preminulog mitropolita Amfilohija, koji je imao važnu ulogu u protestima zbog Zakona o slobodi veroispovesti.

Ustoličenje mitropolita Joanikija u septembru 2021. izazvalo je veliku buru u Crnoj Gori.

Protivnici su danima negodovali, tražeći da ustoličenje ne bude u Cetinjskom manastiru, već u nekom drugom crnogorskom gradu.

Ustoličenje su doživeli kao nastavak promovisanja interesa Srbije i širenja uticaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Došlo je i do incidenata i sukoba policije i demonstranata koji su blokirali prilaze Cetinju, a Joanakije je na kraju u manastir stigao helikopterom.

To sve znači da pitanje Temeljnog ugovora nimalo nije jednostavno.

Njegovom potpisivanju protive se i pojedini Abazovićevi saradnici, kao i članovi paralementarne većine, što bi moglo da ugrozi njegovu manjinsku vladu.

Abazović je, međutim, nedavno izjavio da njegova vlada „neće pasti” zbog tog ugovora.

„Ako neko od kolega ne želi da se bavi ovim i ne želi da se drži principa pravde i jednakosti neka objasni javnosti”, rekao je Abazović.

Lutovac smatra da je „mešanje država u to pitanje možda bilo i preveliko”, i „prevazilazi versko pitanje”.

„SPC je duboko ukorenjena u Crnoj Gori, gde ima dugu tradiciju i istoriju i treba voditi računa da ne bude diskriminisana u odnosu na druge verske zajednice.

„Ali mislim da je za stabilnost Crne Gore važno da se to pitanje reši na zadovoljstvo svih ključnih aktera”, kaže.

Crnogorska pravoslavna crkva, koju kanonski ne priznaje nijedna patrijaršija, obnovljena je 31. oktobra 1993. godine.

Cetinje, 5. septembar 2021.

REUTERS/Stevo Vasiljevic
Ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju
  • Svetozar Marović

Jedna od tema razgovoru u Beogradu je i Svetozar Marović, nekadašnji predsednik Srbije i Crne Gore, države koja je 2003. nasledila Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Marović je 2015. godine uhapšen u Crnoj Gori zbog sumnji da je umešan u korupciju i šverc.

Sledeće godine je, po priznanju krivice, pušten iz pritvora, i odlazi za Beograd, gde je i danas.

U međuvremenu je i osuđen, a Crna Gora je više puta od Beograda tražila izručenje.

„Uveren sam da bi najbolja potvrda tih naših resetovanih odnosa (Srbije i Crne Gore) bilo to da se, hipotetički govorim, Svetozar Marović pojavi na nekom od graničnih prelaza u Crnoj Gori i da ga mi ovde privedemo pravdi”, rekao je Abazović nedavno za list Nova.

Na pitanje da li odnosi mogu uopšte da se resetuju s obzirom da nije rešeno nijedno otvoreno pitanje, konkretno i izručivanje Svetozara Marovića, Abazović je u Beogradu rekao da postoje suprotni stavovi konkretno o tom pitanju i da ne može sve i odmah da se reši na jednom sastanku.

Abazović je rekao da ne može da se pravi pritisak na Vladu Srbije, prenosi RTS.

Sastanak Abazović i Brnabić

Fonet
Crnogorski premijer Dritan Abazović u Beogradu se prvo sastao sa Anom Brnabić, premijerkom Srbije

Pavićević navodi da je to „jedno od osetljivijih pitanja”.

Sve treba „prepustiti najvišim zvaničnicima Srbije i Crne Gore, a možda i ministarstvima pravde, da otpočnu komunikaciju, pa da vidimo dokle će to da ide”, kaže.

Lutovac, međutim, kaže da „stvarno ne zna zbog čega bi to opterećivalo odnos sa Crnom Gorom”.

Važno je, kaže, da se države uvažavaju u međusobnim odnosima i potraživanjima.

„Ako je to Crnoj Gori važno, trebalo bi da bude važno i Srbiji – to je najbolji način za građenje normalnih odnosa”, navodi Lutovac.

  • Ekonomska kriza

Pavićević očekuje i da ekonomija bude jedna od tema susreta, iako „ona možda ne izgleda kao da je u prva tri ključna pitanja”.

„U Crnoj Gori se mnogo priča o krizi koja se najavljuje od jeseni – cene svih ključnih proizvoda i osnovnih namirnica su porasle.

„Ponovo je u tom smislu pažnja usmerena na Srbiju”, kaže.

Jedno od rešenja bi mogao da bude dogovor dve države da iz Srbije, u slučaju krize, stižu garantovane zalihe i namirnice za šest meseci.

„Ali ne kao poklon, ili neku vrstu milostinje, već da se ne brani izvoz tih proizvoda u Crnu Goru”, kaže Pavićević.

O tome je posle sastanka sa Abazovićem pričala i Ana Branbić.

Kako navodi, najvažnije teme o kojima su razgovarali bile su hrana, energenti i infrastrukturno povezivanje.

„Dok mi imamo hrane i naši partneri i prijatelji u regionu će imati hrane, a Srbija ima dovoljno hrane”, navela je.

Dritan Abazović

Fonet/Milica Vučković
Dritan Abazović
  • Ambasador

Pitanje odnosa dve zemlje već duže vreme opterećuje i situacija sa ambasadorom.

Crna Gora je u novembru 2020. godine Vladimira Božovića, ambasadora Srbije u Podgorici, proglasila za nepoželjnu ličnost zbog „kontinuiranog mešanja u unutrašnje stvari zemlje”.

Božović tu odluku nije priznao.

„Što se mene i Republike Srbije tiče, ja sam i dalje ambasador u Crnoj Gori”, izjavio je Božović u novembru 2020. godine za Radio Slobodnu Evropu.

Tu funkciju od tada obavlja iz Beograda, a ne iz Podgorice.

Srbija je u odgovoru proglasila Tarzana Miloševića, ambasadora Crne Gore u Beogradu, personom non-grata, ali je tu odluku potom povukla.

Abazović je u Beogradu rekao i da je sa Anom Brnabić razgovarao o ovom pitanju i da je zaključeno da u duhu dobre saradnje treba da imaju ambasadore Crne Gore u Beogradu i Srbije u Podgorici.

„To je jako važno i za ove teme koje su ekonomskog karaktera. Da i oni imaju svoju diplomatsku misiju, kao i kod ostvarivanja ekonomske diplomatije”, rekao je Abazović.

Dritan Abazović

Fonet

Trajna pitanja

Odnose Srbije i Crne Gore, pored svega toga, opterećuju i razmimoilaženja po širim spoljnopolitičkim pitanjima.

Jedno od najvažnijih svakako je pitanje odnosa prema invaziji Rusije na Ukrajinu, koja traje više od četiri meseca.

Iako su i Srbija i Crna Gora kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, do sada je samo zvanična Podgorica uskladila spoljnu politiku sa Briselom.

To znači da je zbog invazije, poput članica Evropske unije i drugih zemalja Zapada, Rusiji uvela sankcije.

Srbija to i dalje nije uradila, iako je osudila invaziju.

Drugo pitanje, koje ima bliske veze sa prvim, jeste članstvo u NATO alijansi.

Crna Gora je od 2017. godine do NATO saveza, a Srbija nije, jer zagovara vojnu neutralnost.

Ipak, u Srbiji, koja je skoro potpuno okružena NATO članicama, nije bilo mnogo reagovanja u vezi sa odlukom Crne Gore da pristupi vojnoj alijansi.

Jedan od najvažnijih razloga za to, jeste što se širenju NATO-a žestoko protivi Rusija, od koje Srbija ima podršku po pitanju Kosova, kao i zavisnost od snabdevanja gasom.

A upravo je Kosovo još jedno mesto razmimoilaženja između zvaničnog Beograda i Prištine.

Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, a među zemljama koje su prve priznale njegovu nezavisnost je i Crna Gora.

Četrnaest godina kasnije, pitanje Kosova i dalje je daleko do rešenog.

Nezavisnost Kosova u međuvremenu je priznalo oko 100 zemalja, ali tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija, zbog veta Rusija i Kine.


Pogledajte video o godišnjici proglašenja nezavisnosti Crne Gore

Kako je izgledao dan kada je Crna Gora postala nezavisna
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 31 minut

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 28 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 24 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 20 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend