BBC

Srbija i ekonomija: Ima li kraja rastu cena

novčanice dinari

BBC
Ako imate utisak da vam je novčanih sve tanji, podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju da vam se ne pričinjava

Goran Bizić iz Beograda svakoga dana ide u prodavnicu po najosnovnije namirnice kao što su hleb, mleko i jaja – „ako su na akciji”.

„Moja plata ne može da isprati rast cena životnih namirnica, a odlazak u bioskop, na koncerte i u pozorište ne dolazi u obzir”, kaže.

U poslednje vreme, mnogi osećaju da im se istanjio kućni budžet – prvo pandemija korona virusa, a zatim i rat u Ukrajini, dovele su do globalne krize i rasta cena u mnogim zemljama.

„Plate jede inflacija i zato osećamo da nam je sve skupo”, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Međugodišnja inflacija, odnosno opšti rast cena, u Srbiji je u decembru 2021. godine iznosila 7.9 odsto, navodi se u poslednjem dostupnom izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) iz februara 2022. godine.

Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije u 2022. godini zbog globalne krize biti nešto sporiji nego što je prethodno prognozirano.

Zašto je važan rast BDP-a?

Svi proizvodi i usluge nastali u jednoj zemlji za godinu dana čine njen bruto društveni proizvod.

U jednačinu ulazi sve što su na teritoriji jedne zemlje proizvele domaće i strane firme.

„Što je veća vrednost sume tih proizvoda i usluga, veći je i pomak u dinamici privrednih aktivnosti, odnosno privredni rast”, kaže ekonomista Saša Đogović za BBC na srpskom.

U prvom kvartalu 2022. godine, BDP je bio 4,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Pozivajući se na podatke RZS, Đogović kaže da su rastu BDP-a najviše doprineli „povećanje industrijske proizvodnje, trgovine na malo, turističkog prometa i izvoza”.

Dodaje da rast BDP-a može da dovede do povećanja plata i penzija, a samim tim i do rasta kupovne moći stanovništva.

Međutim, ukoliko jača inflacija, koja označava porast opšteg nivoa cena, to neće biti slučaj.

Zašto cene rastu – realni i psihološki razlozi

Inflacija se osetila još za vreme pandemije, a ubrzala ju je ruska invazija na Ukrajinu, kaže profesor Savić.

Prema njegovim rečima, za to postoje dve vrste razloga – realni i psihološki.

„Realni razlozi su što je potražnja za robom kao što su zaštitne maske bila veća nego ponuda na tržištu, pa su trgovci iskoristili priliku da povećaju cene.

„Lanci snabdevanja na svetskom tržištu su bili pokidani, pa se poremetila dinamika prodaje, a sada je slično sa energentima i hranom”, kaže,

A tu je i psihološki razlog- građani pokušavaju da se zaštite od rasta cena kupujući više.

„Pošto očekuju skok cena, gledaju da danas kupe jeftinije i time dižu tražnju, a trgovci opet povećavaju cene”, objašnjava Savić.

Upozorava da građani tako upadaju u „začarani krug”.

„Jurimo da se obezbedimo, a cena odlazi mnogo više i to je uticalo na rast cena sa kojim se trenutno suočavamo”, smatra profesor.

Koliko su cene skočile?

hrana, namirnice, cene

Getty Images/Hannibal Hanschke

Rat u Ukrajini mogao bi da izazove najveći rast cena hrane u poslednjih 50 godina, procenjuju iz Svetske banke.

Očekuje se da cene energenata porastu za više od 50 odsto, povećavši troškove domaćinstava i kompanija, dodaju.

„Imam osećaj da je hrana svakoga dana sve skuplja”, primećuje Goran Bizić iz Beograda.

A statistički podaci pokazuju da ga osećaj ne vara – cene prehrambenih proizvoda u Srbiji su u aprilu 2022. godine bile 1,5 odsto više nego mesec dana ranije, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U poslednjih godinu dana, potrošačke cene u Srbiji porasle su za 9,6 odsto.

Među proizvodima koji su najviše poskupeli su voće, povrće, mleko, meso, riba i kafa.

Na poskupljenje su najviše uticale prošlogodišnje suše, rast svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i znatno uvećani troškovi u proizvodnji hrane, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije. (NBS).

Šta očekivati do kraja 2022. godine?

„Cele godine ćemo biti taoci inflacione aždaje”, smatra ekonomista Đogović.

Kaže da će rast inflacija najviše zavisiti od poskupljenja struje i gasa, kojih će „najverovatnije biti”.

Zima koja dolazi biće najteža u svetu u poslednjih 70 godina, ono što je sigurno nedostajaće mnogo hrane, energenata ima dovoljno, ali će biti neverovatno skupi, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za TV Prva u nedelju, preneo je RTS.

Najave su, kaže Vučić, da će 25 odsto ljudi na svetu biti gladno na zimu, ali u našoj zemlji neće biti tih problema.

Iako je ministarka energetike Zorana Mihajlović već najavila poskupljenje struje, Vučić je rekao da struja sada ne sme i neće poskupeti, jer, kako kaže, to poskupljenje ne bi podneli ni građani, a ni država.

Mihajlović je rekla da su tri glavna razloga za poskupljenje struje: rast cene energenata, potreba za povećanjem energetske efikasnosti i „katastrofalno upravljanje Elektroprivredom Srbije u prethodnih šest godina”.

Srbija kupuje gas od Rusije po ceni od 270 dolara za 1.000 metara kubnih, plaćajući jednu od najnižih cena među zemljama koje se ovim energentom snabdevaju od Gaspromnjefta.

Međutim, ugovor ističe krajem maja ove godine, a Srbiji predstoje novi pregovori sa ruskim naftnim gigantom.

Savić kaže da ova cena gasa „nije dovodila do jačanja inflacije”.

„Ukoliko bude viša, dovešće do rasta cena svuda gde se gas koristi, a isto je i sa strujom, a posledično će poskupeti proizvodi i poluproizvodi”, ocenjuje.

Ima li kraja rastu cena?

jaja

BBC

Rusija i Ukrajina spadaju u najveće proizvođače hrane na svetu.

Savić podseća da je izvoz iz ovih zemalja značajno opao kada je počeo rat.

„Rusija je blokirala ukrajinske luke na Crnom moru, pa Ukrajina više ne može da učestvuje u svetskoj ponudi”, kaže.

Dodaje da zbog toga dolazi do rasta cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.

Ove dve zemlje su pre rata na svetsko tržište izvozile 28,9 odsto pšenice i 60 odsto suncokreta.

Indeks cena hrane Ujedinjenih nacija pokazuje da su na najvišem nivou za šest decenija, koliko se vodi evidencija.

Prognoza Svetske banke je da će cena pšenice porasti za 42,7 odsto, ječam 33,3 odsto, soja 20 odsto i ulje 29,8 odsto.

„Kriza će se nastaviti sve dok se Evropa postepeno ne odvikne od Rusije”, smatra Saša Đogović.

Savić ocenjuje da do toga „nikada neće doći”.

„Rusija ima mnogo toga što je potrebno Evropskoj uniji i niko ne može da ponudi jeftiniji gas”, kaže.

Predviđa da će „ekonomski interesi ponovo doći u prvi plan kada se rat završi”.


Video: Kako rat u Ukrajini utiče na rast cene hrane

Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 6 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 3 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 59 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 55 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend